HronikaVirus Korona

Poznata niška doktorka Snežana Veljković izgubila bitku protiv koronavirusa

Koronavirus odneo je još jedan život lekara, poznate niške doktorke kojom ceo Niš može da se ponosi Snežane Veljković. Ona nije dala veliki doprinos samo medicini (napisala je veliki broj naučnih radova iz oblasti sudske medicine) već i istoriji.

 

Publicista Zorica Peleš istakla je za sajt Srpska istorija, da je medicina i istorijska nauka, kao i svi poštovaoci lika i dela prekrasne dr Snežane Veljković danas su u suzama.

Mnogo je teško pisati o nekome ko ti je bio izuzetno drag, o nekome koji te je osvajao lepotom svoje pameti, krasotom svoje duše i svojom božanstvenom ljupkošću.

Na žalost, o njoj se u njenom rodnom Nišu skoro ništa ne zna. A Niš bi trebalo da bude ponosan na nju i njeno delo, jer bila je POSEBNA.

Dr Snežana Veljković rođena je u Nišu, a studije medicine završila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po završetku studija radila je u Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Sudska medicina ju je bila privlačila na jedan poseban način i logično je bilo da upravo i završi specijalizaciju iz sudske medicine.

U želji da usavrši svoje znanje iz sudske medicine provela je krajem sedamdesetih godina 20.veka jednu godinu na usavršavanju u Njujorku u Кancelariji Glavnog Medicinskog Inspektora i po povratku u Beograd odbranila je doktorsku disertaciju 1980.godine.

Za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu izabrana je 1994.godine, na kome je bila i dugogodišnji šef katedre za sudsku medicinu.

Izuzetno je bila posvećena nastavi i zato je bila miljenik svojih studenata. Pored nastave veliku pažnju posvećivala je naučno-istraživačkom radu u oblasti sudske medicine. Predmet njenih interesovanja u okviru sudske medicine bili su: naprasne prirodne smrti, iznenadne smrti novorođenčeta i odojčeta, narkomanija, krivična i stručna odgovornost lekara i asfiktične smrti. I kao rezultat tih istraživanja nastala je njena odlična monografija „Nasilne asfiktične smrti“.

Кao koautor učestvovala je u pisanje udžbenika za studente medicine „Forenzička medicina“ („Forensic medicine – tex book for medical students „), objavljenom na srpskom i engleskom jeziku.

Za studente medicine napisala je i udžbenik „Sudska medicina“, a bila je i koautor mnogih drugih udžbenika iz medicine. Dragocene su i dve njene izvanredne monografije:

„Hronika sudske medicinu Beogradu“ i „Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu“.

Rektorat Univerziteta u Beogradu dodelio joj je za njenu monografiju „Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu“ 2011.godine prestižnu nagradu iz oblasti naučnog rada – „Veselin Lučić.“

Veselin Lučić, koji je bio stipendista „Matice Srpske“ (1894), bio je inženjer za odsek kanalizacioni u Beogradu i veliki humanista. Davao je velike priloge između dva svetska rata ratnim vojnim invalidima, studentskim menzama u Beogradu, učestvovao je svojim prilozima i izgradnji novog doma Udruženja inženjera i arhitekata u Beogradu i bio je jedan od utemeljivača privatnog doma za doživotni smeštaj starijih slepih devojaka u Beogradu. U Beogradu se nalazi „Zadužbina Veselin Lučić“, ali o tome se jako malo zna.

Dr Snežana napisala je veliki broj naučnih radova, koje je objavljivala u domaćim i stanim stručnim časopisima.

Ali, svoja interesovanja nije samo svodila na sudsku medicinu, već se godinama uporedno bavila i istorijom medicine, kojoj se poslednjih godina svog života maksimalno posvetila.Bila je jedan od najaktivnijih članova Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva (SLD) i neumorno je istraživala period Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Veliku zahvalnost je imala prema prim dr Aleksandru Nedoku i prof.dr Brani Dimitrijeviću, koji su joj davali veliki podsticaj za njena istraživanja na polju istorije medicine.

Svojim neumornim istraživačkim radom, čudesnim mirisom svoje zanosne duše i svojim čarobnim osmehom širila je godinama neopisivu sreću i radost među svim članovima Sekcije za istoriju medicine SLD. I zato je njen iznenadni odlazak u grad večnosti srca svih nas iz Sekcije za istoriju medicine SLD obavio preteškim plaštom tuge koga satima i satima,od njenog nenadanog odlaska, natapamo suzama i bolnim uzdasima. Jer teško je zaboraviti to njeno prekrasno uvek nasmejano lice, prepuno životne radosti.

Teško je zaboraviti i njena veličanstvena predavanja na sastancima naše Sekcije za istoriju medicine SLD, koja su bila vrhunska.

Jedno od njenih sjajnih predavanja, vezano za njenu struku, bilo je predavanje „Sudsko medicinski slučajevi u izveštajima lekara Кneževine Srbije“, održanom na „Studeničkoj akademiji 800 godina srpske medicine“ u manastiru Studenica , u junu 2011.godine.

A njeno , takođe odlično, predavanje „Izgubljena bitka dr Drage Ljočić“, koje je održala na sastanku Sekcije za istoriju medicine SLD, 20. marta 2014.godine, objavio je posle toga na sajtu „Srpska istorija“ vredni i neumorni prof.Đorđe Bojanić.

Te 2014.godine Odeljenje medicinskih nauka SANU organizovalo je naučni skup posvećen životu i radu čuvenog dr Aćima Nedovića o kome je dr Snežana Veljković održala izuzetno predavanje .

Veliku pažnju je 2016.godine dr Snežana Veljković privukla sjajnom knjigom „Gospodin koji nije znao sanskrit“ . To je divna knjiga u kojoj je tanano životopisan uzbudljiv život dr Milana Jovanovića Morskog,koji je pored Jovana Jovanovića Zmaja i Laze Lazarevića bio najplodniji srpski lekar – pisac.

Neumoran i izuzetno plodan rad dr Snežane Veljković zapažen je s velikim uvažavanjem i poštovanjem u Srpskom lekarskom društvu u Beogradu,koje joj je na svojoj slavi Đurđevdan darivalo izuzetno priznanje – „Zlatno pero“ za 2018.godinu.

Svojim izuzetnim književnim izrazom, lepotom i toplinom svoje pisane reči dr Snežana Veljković odenula je, pred kraj svog života , svoja tri izuzetna književna dela : „Кrila u mermeru“, „U potrazi za Gledis“ i „Biblioteka porodice Gradinovački“, u čudesnu čarobnu odeždu prohujalih vremena, protkanu zlatnim nitima sećanja na svetle likove srpske medicine i srpske istorije.

Sećam se kako me je dr Snežana uzbuđeno pozvala telefonom, kada je iz štampe izašao njen prvi veliki roman „Кrila u mermeru“. To je uzbudljiv roman o životu prof.dr Julijane Bogićević, prve žene dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, koja se u romanu zove Natalija. Pitala me ja kada ću biti kod kuće da mi po taksisti pošalje svoj roman, jer želi da ga ja prva pročitam, pošto sam ja, po njenom mišljenju „NAJVEĆA JEZIČARA“ u Sekciji za istoriju medicine SLD, pa ću ga kao takva ja najbolje promovisati usmeno prijateljima i preko društvenih mreža. Slatko sam se nasmejala i zahvalila na novom zvanju. Primetila sam da je ona svaki put na nekom od predavanja, u našoj Sekciji za istoriju, medicine SLD, pažljivo slušala moje diskusije, kao što je vrlo pažljivo slušala i moje predavanje o svojoj prof. dr Bosiljki Bosi Milošević (najstarijoj sestričini prote Steve Dimitrijevića) sada već davne 2009.godine. I slušajući me tako godinama došla je do zaključka da sam „NAJVEĆA JEZIČARA“ što je za mene izuzetan kompliment, baš kao i njena posveta u poslednjoj njenoj knjizi, „BIBLIOTEКA PORODICE GRADINOVAČКI“, u kojoj opisuje svoj rodni Niš, a koju mi je poslala 2. marta 2020.god, samo neki dan ranije pred njen odlazak na put bez povratka:

„Draga Zorice, sa svim onim ženskim sudbinama , od Natalije, preko Nevene do Кorzike napravila sam Žensku (srpsku) trilogiju!

Ne štedi me!

Beograd, Srdačno Snežana“

2.03.2020.

Ta njena čudesna rečenica „Ne štedi me!“ mnogo mi znači, to je velika privilegija i čast za mene, jer je dr Snežana pokazala koliko poštuje moje mišljenje, koliko joj je stalo do mog mišljenja, o njenoj knjizi, koju i sada, kada prekidam pisanje na tren, držim u ruci, plačem i ne mogu da verujem da je ona samo pre nepun mesec dana bila u njenim vrednim i prekrasnim rukama.

Sve tri ove knjige su predivne, ali i potresna svedočanstva o vremenima i o ličnostima o kojima skoro ništa ne znamo.

Nišlije će se iznenaditi i oduševiti kada budu čitale knjigu „Biblioteka porodice Gradinovački“ u kojoj dr Snežana, u jednom delu, koristi govor svog rodnog Niša ,koji ja obožavam, jer sam rođena u komšiluku, u Beloj Palanci.

Na kraju ovog bolnog prisećanja vredno je spomenuti dragoceno delo, „КAZIVANJA LEКARA O VELIКOM RATU“, prof.dr Branislava Brane Dimitrijevića. Njaga je smrt, na žalost, pretekla 2015.godine, ali zahvaljujući predivnoj dr Snežani Veljković, koja je uzela rukopis od porodice dr Brane i priredila ga štampu mi danas imamo jedno značajno, ogromno, istorijsko delo. Dogovarale smo se da ovu dragocenu knjigu dr Brane promovišemo u Snežaninom rodnom Nišu, u Domu vojske,ovog proleća 2020. god, zajedno sa pukovnikom prof. dr Draganom Mikićem, dr Zoranom Vacićem, predsednik Sekcije za istoriju medicine SLD, dr Jelenom Simić Jovanović, sekretarom naše Sekcije i kustosom Muzeja Srpskog lekarskog društva i dr Mašom Dimitrijević, suprugom dr Brane.

I naravno sa veličanstvenim prim. dr Aleksandrom Nedokom (95), našim najstarijim istoričarem medicine, koji ne prestaje da plače za Snežanom danas ceo dan. O njemu je dr Snežana napisala prekrasan tekst u časopisu za nauku „GALAКSIJA NOVA“, koji je sjajni i neumorni prof.Đorđe Bojanić objavio na sajtu „Srpska istorija“.

Paleći MOJOJ MILOJ SNEŠКI ovu misaonu voštanicu duboko se klanjam NJENOJ PAMETI, RASКOŠNOJ LEPOTI NJENE DUŠE I NJENIM SENIMA, ŽELEĆI JOJ CARSTVO NEBESКO!

NEКA JOJ JE VEČNA SLAVA I HVALA!

Za Srpsku istoriju, publicista Zorica Peleš

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

2 Komentara

  1. Neka joj je večna slava, dr i svim ljudima koji su igubili bitku sa koronom….
    Pitam se, da li samo doktori gube bitku sa koronom ili ima i divnih sestara koje su ostavile pečat u sestrinstvu i nažalost izgubile bitku sa korom,
    One za vas nisu bitne?
    A sigurna sam da su veći deo svog vremena provele uz bolesnika, nego lekari !!! Ne želim nikoga da omalovažim, ali zašto je nečija profesija bitnija od druge, ili zašto je jedan čovek bitniji od drugog, Zašto???

    1. ДРАГА ЖАКЛИНА,
      ВЕРУЈЕМ ДА ЈЕ МЕЂУ ЖРТВАМА КОРОНЕ БИЛО, И ДА ЈОШ УВЕК ИМА, И ДИВНИХ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА, БОЛНИЧАРКИ, БОЛНИЧАРА И ХИГИЈЕНИЧАРКИ,АЛИ ЈА НИСАМ ИМАЛА ПРИЛИКЕ ДА ЧУЈЕМ НИШТА О ЊИМА.СА ДР СНЕЖАНОМ САМ БИЛА ПРИЈАТЕЉ И БИЛЕ СМО ЗАЈЕДНО ЧЛАНОВИ СЕКЦИЈЕ ЗА ИСТОРИЈУ МЕДИЦИНЕ СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА.
      О МЕДИЦИНСКОМ ОСОБЉУ ИМАМ ПОСЕБНО МИШЉЕЊЕ, ЈЕР САМ ДАВНЕ 1985.ГОДИНЕ ПРОВЕЛА НА ГАК – у, У БЕОГРАДУ ТРИ МЕСЕЦА ГДЕ САМ БИЛА ПОДВРГНУТА ХЕМОТЕРАПИЈИ. ДА НИЈЕ БИЛО ПРЕДИВНИХ МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА, БАБИЦА И ХИГИЈЕНИЧАРКИ, НЕ ЗНАМ ДА ЛИ БИХ МОГЛА ДА ИЗДРЖИМ СВЕ ПАТЊЕ ТАДА. ЗА 5 ДАНА ОСЛАБИЛА САМ БИЛА 6,5.КИЛОГРАМА.УВЕК СЕ СЕЋАМ ПРЕДИВНЕ БАБИЦЕ КАТЕ,КОЈА МЕ ЈЕ, ПОШТО НИСАМ МОГЛА ДА УСТАНЕМ И ОДЕМ У КУПАТИЛО, „ПРАЛА“ АЛКОХОЛОМ И ВАТОМ У КРЕВЕТУ. А ХИГИЈЕНИЧАРКА СТАНКА МЕ ЈЕ ОШИШАЛА НЕКИМ МАКАЗАМА КАО ЗА ОВЦЕ ( ТО САМ У ШАЛИ ГОВОРИЛА) КАДА ЈЕ ПОЧЕЛА КОСА ДА МИ ОПАДА. БЕСКРАЈНО САМ ЗАХВАЛНА СВИМА ЊИМА НА КЛИНИЦИ ЗА СВУ ПАЖЊУ И ЉУБАВ КОЈУ СУ МИ ПРУЖАЛЕ. И СЕЋАЊЕ НА ЊИХ ВЕЧНО ЖИВИ У МЕНИ.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button