Potrošači neinformisani o ovlašćenjima Tržišne inspekcije
Među potrošačima postoji velika zabuna o delokrugu ovlašćenja i postupanja Tržišne inspekcije, kada se njima obrati potrošač kao fizičko lice.
Potrošač treba da se informiše kad treba da se obraća Tržišnoj inspekciji u cilju rešavanju svog nastalog problema sa trgovcem, kaže diplomirana pravnica Violeta Stamenković, posrednica koja se nalazi na zvaničnoj listi tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
Stamenković naglašava da je evidentno da među potrošačima postoji velika zabuna o delokrugu ovlašćenja i postupanja Tržišne inspekcije, kada se njima obrati potrošač kao fizičko lice.
„Svakodnevno dvadesetak poziva dobijam iz raznih gradova Srbije sa pitanjima vezanim na problem ne prihvatanja reklamacije od strane trgovaca, uložene u zakonom propisanom roku. Zato smatram da je potrebno pojasniti potrošačima da Tržišna inspekcija reaguje u skladu sa ovlašćenjima koja su joj data Zakonom o zaštiti potrošača, gde su taksativno nabrojana“, kaže Stamenković.
Važno je istaći da je, u skladu sa evropskom praksom, sada ukinuta uloga tržišnog inspektora u rešavanju pojedinačnih potrošačkih problema.
Znači da Tržišna inspekcija postupa u situacijama kada trgovac ne odgovori na reklamaciju potrošača u zakonskom roku od 8 dana. Za takvo postupanje trgovca, Zakon propisuje novčanu kaznu, ali inspekcije nemaju pravo da odlučuju o sadržini odgovora, tj. ne može da mu naloži šta da odgovori potrošaču, odnosno da mora da uvaži reklamaciju.
„Inspekcija, takođe postupa ako trgovac zloupotrebljava izraz garancija ili nepošteno posluje i u slučajevima kada trgovac šalje pošiljke robe na adresu potrošača, koje potrošač nije naručio. Značajno je postupanje Tržišne inspekcije kada trgovac prodaje, služi i poklanja maloletniku duvanske, alkoholne proizvode i pivo i pirotehniku, što je zakonom zabranjeno“, ističe dalje Stamenković.
Potrošači treba da su informisani, kaže Stamenković, da je njihov odnos koji imaju sa trgovcem koji proizilazi iz ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga odnos iz građanskog prava. U ovakvom ugovornom odnosu nema osnova postupanju Tržišne inspekcije, kao organa državne uprave.
„Ovo je procedura uobičajena za Evropu i okolne zemlje, koja podrazumeva nemešanje države i time ne narušava odnose između učesnika na tržištu. Tačnije, ukoliko potrošač, prvo u direktnom kontaktu sa trgovcem, pa kasnije obraćajući se udruženjima za zaštitu potrošača, ne uspe da reši problem, predstoji mu rešavanje problema preko lica koja se nalaze na listi tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije. Važno je i to da potrošači znaju da za sporove vrednosti do 500.000 dinara ne plaća se sudska taksa ako se odluče da svoje pravo ostvare putem tužbe podnete nadležnom sudu“, zaključuje Stamenković.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Čekajte, a kada smatramo da nam je reklamacija bezobrazno i neopravdano odbijena, kome se onda obraćamo?
Samo nemoj dami godine (V.S.), mucno je i citati clanak gde osoba koja je do juce sedela u kancelariji,bila sef sama sebi, nista radila nije daje informacije o necemu u sta se ne razume.