Sport

Popularna niška SEDMICA „OSTAJE“ NA ČAIRU

Otplesao je Saša Stojanović poslednji ples na niškom „Čairu“, a navijači su na fantastičan način ispratili Cakija u igračku istoriju Radničkog.

Ljubiša Rajković, Dragan Holcer, Dragan Stojković Piksi, Dejan Petković, Aleksandar Jovanović, Dragan Pantelić, Miodrag Knežević, Ljubiša Rajković, Dragan Radosavljević…samo su neka od legendarnih imena koja su u prošlosti krasila dres  Radničkog iz Niša, zlatnim slovima u odabrano društvo upisao se u petak 19. juna i Saša Stojanović, ikona Fudbalskog kluba Radnički. Njegovi bivši saigrači za njega su imali samo reči hvale, a ono što su svi isticali jeste da je bio uvek pravi vođa, na terenu, ali da je mlađe fudbalere znao da usmeri u pravom smeru i van terena.

Pred oko četiri hiljada navijača na niškom Čairu otplesao je poslednji ples, ‘leteo’ je terenom, kao u najboljim danima, pokazavši Nišlijama da je Radnički imao privilegiju da kapitensku traku ovog kluba nosi Saša Stojanović. Odigrao je Pasipoljanac 64. minuta u ovom meču, nakon čega je ispraćen dvominutnim aplauzom navijača, preostali deo meča nije stigao ni da odgleda jer su ga na putu do svlačionice čekali navijači, a on je strpljivo pozirao, od njih je dobio na poklon uramljeni dres, pehar, čak i medalju.

Bili su to spontani i nesebični gestovi navijača, ljudi za koje je krvario na terenu, za koje je prolivao znoj godinama na travi ‘Čaira’, upravo oni su ga i lansirali svojim potezima u legendu! Direktor kluba Dejan Propadalo na početku meča je zajedno sa marketing menadžerom kluba Markom Aleksovskim u prigodnoj ceremoniji Jovanoviću uručio plaketu i dres sa brojem 145 i prezimenom Stojanović. Golman TSC-a uručio je Stojanoviću cveće, a najbolji pokazatelj o njegovoj veličini jesu aplauzi gostujućih igrača, pri izlasku na teren, ali i izlasku sa njega.

Odmah nakon meča na istoj toj travi na kojoj je stvarao svoje ime i pisao istoriju Radničkog sumirao je utiske.

„Iskreno, sve ima početak i kraj, tako i moja karijera. Drago mi je i srećan sam što sam karijeru završio na ovom terenu. Iskren da budem, hvala navijačima, nisam ih očekivao u ovom broju. Imali smo trenutke u kojima smo slavili svi zajedno, ali i one u kojima smo tugovali, drago mi je što sam se pred njima oprostio“, rekao je Stojanović.

Nakon meča brojni navijači stajali su na ogradama tribina stadiona u Nišu, kako bi fotografijom ili autogramom, sa svojim idolom ovekovečili njegov oproštaj od igračke karijere.

„Posebno mi je bilo drago kada sam video tolike mališane koji žele autogram, fotografiju ili da se upoznaju sa mnom, a što se starijih navijača tiče. Zajedno smo godinama, oni su u meni verovatno prepoznali borca na terenu i hvala im još jednom na podršci“.

Stojanović se oprašta od svojih igračkih dana, ali nije rekao poslednje zbogom fudbalu, otkriva nam svoje dalje planove.

„Igrao sam van Srbije dosta i znam kako je važno imati nekog domaćeg igrača uz tim. Bilo je nekih razgovora sa članovima uprave, nakon kraćeg odmora, trebalo bi da sednemo zajedno i razgovaramo, u opciji je mogućnost da ostanem u klubu kao pomoćni trener, ja se tome nadam i zaista bih voleo da ostanem u Radničkom“, istakao je popularni Caki.

Za kraj razgovora Stojanović otkriva šta je to što bi iz sadašnje perspektive promenio u svojoj karijeri, a ujedno šalje i savet mladim igračima.

„Kada bih sada ponovo bio na početku svoje karijere, verovatno ne bih tako mlad otišao iz Niša. Savetovao bih mlade igrače da je bolje da odigraju dve, tri sezone kod nas, pa da onda razmišljaju o odlasku“, zaključak je Saše Stojanovića.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close