Praznik koji se slavi 14. januara po Gregorijanskom kalendaru je u stvari 1. januar po Julijanskom kalendaru. Iako nije zvanična Nova godina, svake godine se slavi u balkanskim zemljama. Osim Srbije, u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Makedoniji i pravoslavnim delovima Hrvatske. Ovu Novu godinu slave i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji.
Srpska Nova godina je starokalendarska, jer je nastala po računanju vremena koje je ustanovio još Gaj Julije Cezar.
Srbi su među retkim narodima u svetu koji su stvorili sopstvenu novogodišnju proslavu pa je zato i nazivaju Srpskom novom godinom, jer je kroz vreme postala simbol narodnog prkosa.
Njen smisao je drugačiji, jer je od verskog postala nacionalni praznik u međuratnoj Jugoslaviji, u inat tadašnjim vlastima koje su želele da Srbi prihvate jugoslovenstvo u zamenu za sopstveni identitet.
Još se više i snažnije slavila u komunističkoj SFRJ, iako su slavljenici u slučaju da ih prijave ideološki ispravne komšije, išle na saslušanje u policiju.
To je davalo čar slobodarstva i nepomirljivosti s diktaturom pa se zbog proslavljanja Srpske Nove godine rizikovalo iz ljubavi i prkosa.
Kada je ovaj praznik kasnih devedesetih postao dozvoljen, oduševljenje je bilo veće, ali se slavilo skromnije.
Tradicionalno, Novu godinu po Julijаnskom kаlendаru organizovala je najveća niška opština GO Medijana. Ovog puta slavlje je izostalo, kako u Nišu, tako i u drugim gradovima u Srbiji, a razlog za to je loša epidemiološka situacija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
