Moja priča

Pomirio rokenrol i kamernu muziku

Kako nadmudriti vreme i nedati mu da iz muzike izadje. Čini se lako ako se zbroje sve one note i ako se neda da pesma miruje. To je uspelo Bati Zlatkoviću. Od srednje muzičke škole u Nišu, fakulteta u Sarajevu do “Galije”, pa do vanrednog profesora i šefa katedre za kamernu muziku Fakulteta umetnosti u Nišu.

„Što se “Galije” tiče, mi smo se družili i pre nego što sam otišao u Sarajevo na fakultet. U Sarajevu, kada su dolazili da sviraju bili smo skupa. Po povratku iz Sarajeva, tadašnji gitarista Bane Radulović odlučuje da više ne svira i nekako je bio logičan trenutak. Ljudi iz Galije su me pozvali s obzirom na to da sam svirao klavijature, gitaru i flautu, da sam završio Akademiju, a i oduvek sam želeo da se bavim rokenrolom i pravio sam svoje kompozicije. Tako je počela saradnja.“

Foto: http://tekstpesme.rs

Više od želje slože se note i Bata u svim muzičkom prtljagu nosi pet albuma sa ovom Niškom grupom.

„Da. Ja mislim da je to bila najveća produkcija ne samo Galije nego svih bivših Jugoslovenskih grupa. Mi smo zacrtali da se za pet godina uradi trilogija. Snimili smo tri ploče, prva je bila Daleko je sunce, druga je Korak do slobode, treća Istorija ti i ja a izmedju su bili neki singlovi. Bila su još dva albuma Odlomci trilogije, jedan je bio sa starim pesmama Galije.“

Foto: Miljan Nedeljković

I onda vreme prelomi trenutak. Uvek kada pomisliš da je kraj, eto početka. Sa rokenrola pred studente i kamerna muzika i kao deo rasanjenog života.

„Ja sam završio Akademiju i bio sam obrazovan muzičar. Mnogo je nastupa, aplauza uspeha i priznanja, svirali smo u običnim salama do velikih stadiona bili gosti brojnih Radio stanica ondašnje Jugoslavije. I onda se desi. Posle Galije krenuo sam putem primenjene muzike. Radio sam muziku za brojne animirane filmove i tako su krenule i brojne nagrade. Moram reći da je ta primenjena muzika ostala i dan danas moja ljubav. Radim muziku za dokumentarne i animirane filmove a i za pozorišne prestave. Što se studenata tiče, pozvali su me devedesetih, otišao sam tamo bio je stvarno dobar kolektiv. Posao je lep, kreativan počeo sam da radim kamernu muziku i evo do današnjih dana.“

U biografiji muzika i to ona koja traje i ne zaboravlja se. Bata Zlatković je i umetnički direktor mnogih festivala a i pitanje, dali će se vratiti Niška jesen.

„Ja bih voleo da se vrati. Niš je veliki grad i njemu trebaju festivali. Da li je to starogradska muzika, Majska pesma, Nisomnija ili šta već. Evo ja već desetak godina radim kao muzički direktor i jedan od osnivača Naisus gitar festivala koji okuplja žiri iz Evrope i decu iz regiona. Ja mislim da bi bilo lepo da ima što više muzičkih manifestacija da se vidi da umemo da ih organizujemo i da smo dobri domaćini. Naravno želja je da se oživi Niška jesen.“

I eto još jedne životne priče. Samo sličica je ovo iz prepunog albuma Muzičkih uspomena Bate Zlatkovića. Neće note ništa prećutati a zore odneti. Bele se i dalje mesečeve kose sve do jutarnje rose i taktova tanane sonate.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com