Neobično crveno-roze nebo ovog jutra iznad Niša iznenadilo je mnoge, ali ne i dobre poznavaoce prirodnih nauka. Jasno je fizičarima da je reč o polarnoj svetlosti koja je obojila nebo, kako ono nastaje za Niške Vesti detaljno je objasnio profesor Prirodno-matematičkog fakuteta u Nišu prof. dr Dragan Gajić.
Polarna svetslos je veoma retka pojava na našim prostorima, počinje priču Gajić.
„Na ovim geografskim širinama pojava polarne svetlosti je veoma retka. To se češće dešava u severnim krajevima i naše države ali i u zemljama kao što je Rusija i Švedska“.
Pojava polarne svetlosti vezuje se za povećanu aktivnost na Suncu, kada nastaju pege i eksplozije na suncu. Povećana aktivnost Sunca se očekuje na svakih 11 godina, a mi trenutno jesmo u tom nekom zadnjem stadijumu trenutne povećane aktivnosti Sunca i ova pojava me nije iznenadila, kaže profesor Gajić.
Naredna pojačana aktivnost Sunca, priča ovaj prirodnjak, očekuje se za 11 godina tačnije 2035. godine.
„Postoji taj ciklus od kada se mere ove pojačane aktivnosti na Suncu nekih 300 godina, tako da je ovaj ciklus koji se trenutno dešava 25. po redu i jači je nego prethodni koji je bio pre desetak godina. Sva ova svetlost koja je tako različitih boja jeste posledica povećane aktivnosti ove planete i pojačanog Sunčevog vetra, gde svetlost izazovu protoni i neutroni koji se odvoje od Sunca“, kaže Gajić.
Ove čestiice koje napuste Sunce tako slobodno putuju i struje kroz sistem, one dođu na rastojanje od Zemlje za dubinu atmosfere. Kreću se brzinom od 400 do 600 m/s a njihova brzina može da bude i veća.
Nas od Sunčevog vetra štiti zemljina magnetna sfera, koja ima linije koje se spuštaju prema polovima i ulaze u magnetosferu, tu je i magnetni štit koji ne dozvoljava da Sunčev vetar prodre i štiti. Čestice koje se spuštaju niz te linije magnetnog štita se spuštaju do polova, na nekoj visini od 90 km i sudaraju se sa atmosferom.
„U tom sudaru „pobude“ se čestice prelaskom na druge energetske nivoe i kada se one vraćaju u prvobino stanje, one emituju svetlost Aurora Boralis na severu i Aurora Australis na jugu. Kada je svetlost crvena onda su u pitanju čestice kiseonika, kada je zelena i žuta u pitanju je opet kiseonik a kada se pojavi ljubičasta polarna svetlost reč je o azotu“, pojašnjava Gajić.
Pojava polarne svetlosti može da traje nekoliko minuta ili nekoliko sati, a prilikom ove svetlosti mogu u vazduhu , kada je tišina da se čuje lagano pucketanje od tzv. pražnjenja pa se ti zvuci nazivaju Aurerili zvuci.
Ova lepa pojava za gledanje nema nikakve štetne posledice na ljude i zato uživajte kada ovu sliku vidite na nebu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Dokle cemo da se pretvaramo da je astrofizika prirodna nauka da bi se neciji ego hranio misleci da su naucnici? Ako ne mozemo da primenimo naucni metod a tvrdimo da je nesto nauka po definiciji je pseudonauka. Sve je ovo obzervaciono i to je u redu samo nemojte nazivati nesto prirodnom naukom ako to nije.
Irizacija oblaka a ne polarna svetlost
Magnetne oluje na suncu nastaju tako što preusmerene jonizovane čestice sa Sunca dolaze u kontakt sa kiseonikom i azotom u Zemljinoj atmosferi. To je uzrok, a posledica toga iz perspektive posmatrača na zemlji jeste polarna svetlost.
Te jake oluje na suncu po prognozi su u vrhuncu u aprilu 2024.
Kakva polarna svetlost – oblaci su obasjani od sunca sa donje strane, vidite da je nebo (atmosfera) plava, valjda bi plavo nebo imalo crveni odsjaj a ne oblaci? Ovo samo rudi zora na istoku.