Na Tvrđavskoj zelenoj pijaci sve se šareni od boja voća i povrća, tezge su prepune, ali još uvek nema mnogo kupaca, mada polako počenju pripreme za tradicionalno stavljanje zimnice. Domaćice čekaju, kako kažu, pravo vreme za spravljanje zimskih poslastica, ali ima dosta i onih koje očekuju da će sredinom septembra i cene biti malo povoljnije.
Većina njih se ne odriče domačih zimskih specijaliteta. Dodaju samo da će ove zime biti manje tegli u špajzu od prošle godine jer su kućne budžete ispraznili školarci baš ovih dana.
Prema rečima Pavlinke Pavlović, jedne od trgovaca na Tvrđavskoj pijaci, sezona pripreme zimnice već je počela.
“Dobra zimnica može da stoji i kada je temperature visoka, a ako joj smeta, tu je podrum”, kaže ona.
”To im je samo izgovor zašto kasne sa pripremama. Cene neće puno pasti. I mi čekamo pripreme za zimu da nesto zaradimo. Tako je to u trgovini. Malo njima, malo nama pa ko prođe bolje. Biće više kupaca kada škola malo odmakne. Dosta se ljudi istroše oko dece. Dolaze pravi dani za kupovinu”.
A šta kuvaju niške domaćice. Pa zna se bez čega se ne može, bez ajvara, pindžura, slatka od šljiva i pekmeza.Turšija je već nešto sto se podrazumeva, kao i paradajz u flašama, a u novije vreme pravi se i domaći kečap.
“Svake godine pripremim 10 do 15 tegli ajvara. To se jede za doručak, ručak i večeru, prži se jajima i pravi se pita”, kaže Nišlijka Sanja Nikolić.
“Nestane dok dlanom o dlan. A recept je, tajna. Stari, bakin, još ga čuvam na požutelom papiru”, priča, dok joj se oči cakle ko da čuva ljubavno pismo iz petog razreda osnovne škole.
Recept jeste tajna, ali ne i količina paprika.
“Za 10 tegli vam treba 30 kilograma dobrih, mesnatih, crvenih paprika. Peku se na šporetu na drva. Ja to radim kod komšike u dvorištu jer ne mogu u stanu. Onda se ljušte, pa očiste o ostave da se ocede”, precizno objašnjava ova Nišlijka vodeći računa da ne pomene i onaj najvažniji sastojak koji je, ustvari, tajna.
“Onda se to samelje i ukuvava oko pet do šest sati”, ubrzava priču ona. Doduše, pomenila je i ulje, so i čećer, ali ne i količine.
A koliko to košta.
“Pa, košta, nije da ne košta. Deset tegli, tridest kila, 60 dinara,ako nađeš za te pare, pa računaj. Oko dve do dve i po hiljade. Tu se ne računa onih pet sati stajanja”, kaže sagovornica.
I dok neko sam priprema ajvar, kod komšinice, doduše. Neko ko baš i nema uslova za to, a nema ni komšinicu, on naruči. U Nišu je sve više žena koje pripremaju ajvar za prodaju. U cenu ajvara koji se naručuje uračunato je i pet sati stajanja. Jer, ako je po računici Nišlijke koja sam vrti kašikom po šerpi, tegla bi koštala oko 250 dinara. Tegla domaćeg ajvara koji pripremi drugi je od 450 pa do 600 dinara. U to je valjda uračunata i cena rada po satu.
No, kupuje se i te kako. Domaćice koje prave ajvar za prodaju kažu da godišnje u sezoni prodaju i preko 1000 tegli, što slatkog, što ljutog ajvara. Narudžbenice stižu već sada. Neko naruči pet, neko deset, neko 20 tegli.
“Ne može od toga da se živi, ali ostane para. U rad je uključena cela porodica i svako ima svoj zadatak. Tako je brže i lakše. Naručuje se već ovih dana, a porudžbine stižu čak i iz Beograda i Novog Sada. Ljudi probaju kod prijatelja, svidi im se i onda kupuju za sebe”, priča Nišlijka koja priprema ajvar.
Pored Beograđanki i Novosađanki kupuju i Nišlijke.
“Svake godine kupim 10 tegli jer mi je toliko dovoljno”, kaže Jelena Mitić.
“Nemam vremena da spremam zimnicu, a jedemo samo ajvar. Deset tegli je 4.500 dinara, pa neka je i 5.000. Kada pomislim šta sve treba da uradim, da vučem paprika sa pijace, da ih pečem na one tri ringle u kuhinji, da to posle vučem po nekim vanglama, meljem i ostalo, bolje mi je da kupim”.
Pa ono i jeste, kada pogledate sa te strane. Dođe vam, nekako, muka od ajvara u jednom trenutku, pa lepo, kako reče sugrađanka, kupite.
Može da se kupi i sve ostalo, ali nema lepše i slađe zimnice od one koja se priprema na već tradicionalan način. Šalu na stranu, ali tako je. Ali i zimske poslastice koje su nekada čuvale kućni bužet sve teže finansijski padaju Nišlijama.
“Cene na pijaci nikako da padnu, a za zimnicu vam treba dobro, čvrsto, zdravo povrće. Neće dugo da stoji ako povrće nije dobro, a ono što valja to i košta”, priča Tanja Nikolić.
“Za pripremu svega što sam do sada naumila da spremim trebaće mi negde oko 20.000 do 30.000 dinara. To je puno para, ali mirni smo cele zime”.
Inače, cena paradajza kreće se od 60 do 70 dinara, zavisno od kvaliteta, dok se kilogram roze jabukara, koji je najbolji za pripremu zimnice, plaća i više. Cene paprika su prilično različite, ali se čuvena “ajvarka” prodaje po ceni od 70 do 100 dinara.
Što se tiče ostalih cena, ni one nisu zanemarljive. Kologram pasulja se prodaje za 200 do 350 dinara. Cena krompira je od 50 do 60 dinara, šargarepe od 80 do 100 dinara, a grašak košta od 100 do 120 dinara. Kilogramboranije je 80 dinara, a crnog luka 60 dinara. Beli luk je naskuplji, pa kilogram košta i do 450 dinara.Kilogram kupusa košta od 35 do 50 dinara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
