Pismo otkriva kako je prošao čika Duca na njegovoj proslavi povodom 60 godina umetničkog rada. Ni jedan glumac, osim Deska, nije želeo da učestvuje!
Priča o čuvenom autoru pesme “Niška Banja, topla voda” Dušanu Cvetkoviću, uvek je aktuelna a naročito nakon otkrivanja spomen-biste lane u Niškoj Banji. Bio je glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta. Glumio je u mnogo predstava, a napisao čak 57 drama. Zapamćen je i kao prva osoba koja je snimila ploču na srpskom jeziku, a ima i 43 snimljene ploče sa starogradskom muzikom. Takav čovek do nedavno imao je samo sokak u selu Čokot kraj Niša, a od pre neki dan i spomenik.
Njegovu pesmu “Niška Banja, topla voda” izvode orkestri širom sveta, a taktovi ove prepoznatljive muzike mogu se čuti i u holivudskim filmovima. Ipak, čika Duca, čovek takvog talenta, nije izgleda bio miljenik svojih kolega glumaca. O tome svedoči pismo koje je ovaj glumac poslao svom kolegi Desimiru Stanojeviću, a koje je našoj redakciji ustupila Deskova supruga Nada.
U pismu se može zaključiti kako je čika Duca prošao na svojoj proslavi povodom 60 godina umetničkog rada 1974. godine u Narodnom pozorištu u Nišu, gde ni jedan zaposleni glumac nije hteo da učestvuje osim Deska.
U pismu se vidi i njegovo razočarenje jer su stalno bile odlagane probe, zato što ni plakat ispred pozorišta nije izlepljen na vreme, niti mu je dat blok sa ulaznicama.
Pismo je poslao jer kako je sam istakao nije bio siguran da li će se ikada više videti, jer nije želeo više da dolazi u Narodno pozorište, da gleda “(ne) drugove”, koji su odbili da učestvuju.
Da podsetimo, pesma “Niška Banja, topla voda” je nastala od raporta, himnične pesme tog vremena, tokom proslave otvaranja kupatila dvadesetih godina prošlog veka.
“Dragi moj Desko,
Želim da Ti se i ovom prilikom zahvalim na drugarskom sudelovanju u mojoj proslavi. Hvala ti po stotinu puta, jer si se zbilja stalno interesovao kada će jednom biti proslava?
Ne znam čiji je to bio plan da se stalno odlaže, a govorilo se kako ćemo imati vremena da vežbamo bar mesec dana, da će biti određeni termini koji ne smetaju redovnom radu. Medutim video si i sam, da je sve to bilo na jurnjavu. Nismo ukupno imali tri sata proba.A zašto?..Pa zašto mi nije plakat izlepljen bar nedelju dana ranije ispred pozorišta,već ujutru na dan proslave?!..Zašto mi nije dato ranije blok sa ulaznicama, već uoči istog proslave počinje prodaja? Кada sam pitao Duška “Propagandu” zašto se ne istaknuti plakati, kad zvrje prazni izlozi? On je odgovorio: “Pa, čika Duco, imamo mi naše, pozorišne predstave! – Teško tome pozorištu ako se plaši konkurencija od moje proslave!
Još jednom ti najsrdačnije zahvaljujem, jer ne znam da li ćemo se videti, meni se ne mili da dolazim i gledam one (ne) drugove, koji onako odbiše da sudeluju. Znaj da će to saznati sva naša pozorišta, jer tako nešto dosad nije bilo. Zahvaljuje ti i voli te tvoj, Čika Duca.”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
U niškim vestima sam skoro pročitala da je čika Duci napravljen spomenik u Niškoj Banji. I treba, njegova pesma je daleko izreklamirala banju, da ne pominjem njegov umetnički rad koji je obeležio njegov život. Uz članak je bila i fotografija čika Duce i Deska iz 1972. godine u Atini.
Komentar jednog Nišlije nije bio pohvala za spomenik i čika Ducu već lavina ružnih reči na Deska julovca i šta će on i njegova slika uz čika Ducu. Morala sam da reagujem i poslala sam Niškim vestima pismo čika Duce koje pokazuje ko je i kakav je bio taj Desko koga je taj dušebrižnik ocenio, a sigurna sam da je prvi put čuo za čika Ducu i već zaboravio ko to beše.
Da li nas politička pripadnost i doslednost svrstava u loše ljude? Ne, po meni ne i sama imam prijatelje različitih političkih gledišta, a cenim ih jer su LJUDI. Svako ima pravo da misli kako oseća.
Čika Ducu sam poznavala i sama nisam bila svesna njegove veličine, bila sam mlada. Sada je lakše na YouTube možete da pogledate o njemu i čujete njegove pesme.
Pohvale za izgradnjen spomenik i Niške vesti koje čuvaju od zaborava istaknute Nišlije. Posebne pohvale za Olivera Paunovića koji uporno beleži istoriju novim sredstvima za budućnost.
Čika Duca je čovek koji je prvi govorio u etar na radio Beogradu, kada je taj radio počeo sa emitovanjem.
Bila je izložba o tome u galeriji SANU u Beogradu i fotografija Dušana Cvetkovića pred mikrofonom u studiju.
Nis je to ! Ovde se znanje, rad, uspeh, lokal paatriotizam, posvecenost ne prastaju! Ni pre a ni sada ! I,nije cika Duca jedini, mozda je najocitiji primer, mnogih vidjenijih Nislija, koji su bili priznati i uvazavani van granice svoga grada !