Osim Deska niko nije želeo da učestvuje: Čika Duca bio tužan što su kolege bojkotovale njegovu proslavu
Pismo otkriva kako je prošao čika Duca na njegovoj proslavi povodom 60 godina umetničkog rada. Ni jedan glumac, osim Deska, nije želeo da učestvuje!
Kada se govori o čuvenom autoru pesme „Niška Banja, topla voda“ Dušanu Cvetkoviću to jeste uvek lepo i veoma zanimljivo kako za meštane Niške Banje tako i za čitav region koji baš po ovoj pesmi pamte našu gradsku banju.
Priča o prijateljstvu popularnog Deska i čiča Duce aktuelizovana je kada je otkrivena spomen-bista u Niškoj Banji pre dve godine.
Omiljeni čiča Duca je bio glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta. Glumio je u puno predstava, a napisao je čak 57 drama. Zapamćen je i kao prva osoba koja je snimila ploču na srpskom jeziku. U njegovoj kolekciji su 43 snimljene ploče sa starogradskom muzikom. Dugo godina ovaj svestrani banjac imao je samo sokak u selu Čokot kraj Niša.
Pesmu čiji je on autor „Niška Banja, topla voda“ izvode različiti bendovi i orkestri širom sveta, a taktovi prepoznatljive muzike mogu da se čuju i u izvođenju kineskih muzičara a često i u holivudskim filmovima.
Iako veoma darovit i produktivan nije bio omiljen među kolegama. O tome svedoči pismo koje je ovaj glumac poslao kolegi Desimiru Stanojeviću, a koje je našoj redakciji ustupila Deskova supruga Nada. Pismo govori o tome kako je čika Duca prošao na proslavi povodom 60 godina svog umetničkog rada 1974. godine u niškom Narodnom pozorištu u Nišu, gde ni jedan zaposleni glumac nije hteo da učestvuje osim popularnog Deska. Pismo otkriva njegovo razočarenje jer su stalno bile odlagane probe, plakat ispred pozorišta nije bio zalepljen na vreme, a nije bio ni podeljen blok sa ulaznicama.
Prilično utučen i pogođen nebrigom kolega pismo je poslao Desku jer nije bio siguran da li će se ikada više videti. Čika Duca nije želeo više da dolazi u Narodno pozorište, da gleda „(ne) drugove“, koji su odbili da učestvuju a to provejava kroz redove pisma koje je sačuvano do dan danas.
„Dragi moj Desko,
Želim da Ti se i ovom prilikom zahvalim na drugarskom sudelovanju u mojoj proslavi. Hvala ti po stotinu puta, jer si se zbilja stalno interesovao kada će jednom biti proslava?
Ne znam čiji je to bio plan da se stalno odlaže, a govorilo se kako ćemo imati vremena da vežbamo bar mesec dana, da će biti određeni termini koji ne smetaju redovnom radu. Medutim video si i sam, da je sve to bilo na jurnjavu. Nismo ukupno imali tri sata proba.A zašto?..Pa zašto mi nije plakat izlepljen bar nedelju dana ranije ispred pozorišta,već ujutru na dan proslave?!..Zašto mi nije dato ranije blok sa ulaznicama, već uoči istog proslave počinje prodaja? Кada sam pitao Duška „Propagandu“ zašto se ne istaknuti plakati, kad zvrje prazni izlozi? On je odgovorio: „Pa, čika Duco, imamo mi naše, pozorišne predstave! – Teško tome pozorištu ako se plaši konkurencija od moje proslave!
Još jednom ti najsrdačnije zahvaljujem, jer ne znam da li ćemo se videti, meni se ne mili da dolazim i gledam one (ne) drugove, koji onako odbiše da sudeluju. Znaj da će to saznati sva naša pozorišta, jer tako nešto dosad nije bilo. Zahvaljuje ti i voli te tvoj, Čika Duca.“
Da podsetimo, pesma „Niška Banja, topla voda“ je nastala u trenutku kada se u Banji otvaralo kupatilo, tako da je pisana najverovatnije za potrebe neke priredbe. Pesma govori o blagodetima banjske vode koje pruža Niška Banja. Omiljena je širom niškog kraja. Ipak, čika Ducina pesma je bila drugačija.
Kažu da je ista samo prva strofa, ali je muzika potpuno ista. Njegova je i čuvena pesma „Udavija se“ i nastala je iz osvete. Prema legendi deda Duci se svidela Stanika, on i Aleksa su se zbog nje potukli i nakon toga je nastala pesma.
Biografija
Dušan Cvetković, ili čika Duca, kako su ga njegove Nišlije zvale, rođen je 1892. godine u Nišu i bio je jedna od najznačajnijih ličnosti našeg grada.
Bio je glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta. Glumio je u mnogo predstava, a napisao čak 57 drama.
Pored glume, velika ljubav bila mu je i muzika, tako da je iza sebe ostavio 43 snimljene ploče starogradske muzike. Čika Duca je snimio prvu ploču na srpskom jeziku. Komponovao je čuvenu pesmu “Niška Banja” davne 1927.godine, koja je simbol ovih krajeva širom sveta, ali i “Oj, Nišavo, vodo mutna”, “Mori tugo”, “Jordanke mori” i komade („Jovanča meraklija“, „Plamen Toplice“, „Vranjčani se sude“, „Vranjanci na Jadranu“) … Igrao je i u filmovima.
Rodio se u niškoj zanatlijskoj porodici, izučio obućarski i fotografski zanat i 1908. postao član „Abraševića“. Učestvovao je u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreo svog prvog učitelja glume Kostu Delinija koji ga je, po ozdravljenju, primio u svoju pozorišnu trupu Povlašćeno pozorište „Joakim Vujić“, u kojoj je Duca prvi put nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi „Kapetanovo dete“.
U toku Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, 1916. je na oporavku u Africi, gde naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavama je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i Koštanu). Nastupao je se Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.
Narodno pozorište u Nišu Dušanu Cvetkoviću je priredilo proslavu značajnih jubileja – 17. maja 1953. godine – „40 godina umetničkog rada veterana niške scene“ i 17. novembra 1974. godine – „60 godina umetničkog rada“. Još u mlađim godinama, pa i posle penzionisanja pevao je prijatnmim visokim, toplim tenorom u operetama i komadima s pevanjem i igranjem, u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu i na Radio-Beogradu. Iz Beograda 1923. godine odlazi za Pariz, gde snima prvu ploču na srpskom jeziku za Fabriku gramofonskih ploča Pate Ferer. Snima i u Berlinu. Artistička agencija Krampf ga angažuje za varijeteje i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji.
Kao glumac svoj zenit ostvario je u starijem dobu i istakao se u karakternim i komičnim ulogama, a naročito u izvanrednom tumačenju lokalnih likova sa svim tipičnostima karaktera, navika i govora u komadima iz Niša, Leskovca i Vranja.
Umro je 1978. u 86. godini u Nišu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
U niškim vestima sam skoro pročitala da je čika Duci napravljen spomenik u Niškoj Banji. I treba, njegova pesma je daleko izreklamirala banju, da ne pominjem njegov umetnički rad koji je obeležio njegov život. Uz članak je bila i fotografija čika Duce i Deska iz 1972. godine u Atini.
Komentar jednog Nišlije nije bio pohvala za spomenik i čika Ducu već lavina ružnih reči na Deska julovca i šta će on i njegova slika uz čika Ducu. Morala sam da reagujem i poslala sam Niškim vestima pismo čika Duce koje pokazuje ko je i kakav je bio taj Desko koga je taj dušebrižnik ocenio, a sigurna sam da je prvi put čuo za čika Ducu i već zaboravio ko to beše.
Da li nas politička pripadnost i doslednost svrstava u loše ljude? Ne, po meni ne i sama imam prijatelje različitih političkih gledišta, a cenim ih jer su LJUDI. Svako ima pravo da misli kako oseća.
Čika Ducu sam poznavala i sama nisam bila svesna njegove veličine, bila sam mlada. Sada je lakše na YouTube možete da pogledate o njemu i čujete njegove pesme.
Pohvale za izgradnjen spomenik i Niške vesti koje čuvaju od zaborava istaknute Nišlije. Posebne pohvale za Olivera Paunovića koji uporno beleži istoriju novim sredstvima za budućnost.
Čika Duca je čovek koji je prvi govorio u etar na radio Beogradu, kada je taj radio počeo sa emitovanjem.
Bila je izložba o tome u galeriji SANU u Beogradu i fotografija Dušana Cvetkovića pred mikrofonom u studiju.
Nis je to ! Ovde se znanje, rad, uspeh, lokal paatriotizam, posvecenost ne prastaju! Ni pre a ni sada ! I,nije cika Duca jedini, mozda je najocitiji primer, mnogih vidjenijih Nislija, koji su bili priznati i uvazavani van granice svoga grada !