Prva niška elektro- pop grupa koja je postojala i radila u periodu od 1982. do 1986. godine, zvala se “Romantične boje”, a njen osivač Zoran Cvetković Cele za Niške Vesti kaže da su nedavno u Americi objavili album sa devet pesama koje su stare, verovali ili ne, 30 godina. Ovo je priča i o niškoj avangardnoj muzici i muzičarima takozvanog new wave/ novog talasa.
Niška muzička scena osamedestih i nastanak “Romantičnih boja”
“Romantične boje” su počele da se okupljaju između 1982. i 1983. godine, kada je Zoran Cvetković, u muzičkim krugovima poznatiji kao Cvele, prodao gitaru i kupio svoj prvi sintisajzer.
“Pre toga sam svirao u Punk-Jazz grupi “Elektromagnetno Zavarivanje Kostiju”,opis Punk-Jazz najbolje pristaje ovoj tvorevini iz jedinstvenog razloga, svako je svirao za sebe i ono šta je hteo, bilo je super ali nije moglo dugo da traje,” rekao je Niškim Vestima.
U”Romantičnim Bojama” su u početku pored Cveleta bili Gax-Goran Veljković i Radenko (Goran Radenković).
“Radenko je bio ritam mašina, a Gax je pozajmljivao sintije gde je stigao dok u par sledećih godina nije skupio kintu i kupio svoj prvi “Alpha Juno” . Ja sam u to vreme već imao “Juno-106″(84′-85′) i počeo da koristim TR-707 koji sam pozajmljivao od Vlade (Trivalia). U tom periodu 83′-84′ smo uglavnom svirali u Muzičkom klubu, uvek kada bi imali priliku, a zahvaljujuci pokojnom Banetu Tasiću. Sećam se i svirki na Pravnom, Filozofskom, Medicinskom i sve ih odlikuje jedno ,uvek smo dobro prolazili kod ljudi koji su radili ozvučenje, iz prostog razloga nama je bilo dovoljno da se ubodemo direktno u miksetu i eto fenomenalnog zvuka, sve ostalo je bilo rutina,” priseća se Cvele davnih godina.
Na svirkama smo dobro prolazili, ne znam da li zbog kvaliteta ili neobičnih nastupa (prva grupa u gradu sa gomilom sintija), uglavnom smo navlačili crne kosulje zakopčane do grla, pevao sam što sam dublje mogao, a iza mene su prštale sekvencerske deonice.
Posle jedne takve svirke Cvele je upoznao Peđu iz Dobrog Isaka koji mu je udelio najveći kompliment da njihova muzika podseća na rane radove Hjumen Lig, Krafverk i Džona Foksa.
“E, to je za mene bio znak da sam dobro uradio domaći. U međuvrenu smo uradili i par snimaka, tako da smo dobili mogućnost da se čujemo u etru. Zahvaljujući tome smo dobili par gostovanja na tadašnjim lokalnim eksperimentalnim televizijama i Radio Nišu (jedinoj radio stanici u gradu).”
“Romantičnim bojama” se u to vreme pridružuje Bata (Bratislav Petković) sa casio mašinom “CZ-101” i nakon toga dobiijaju priliku da zahvaljuću Radio Nišu snime svoju prvi pesmu.
Bilo je to u nekom bolje opremljenom studiju u Beogradu, a njihova pesma trebalo je da bude deo kompilacije zajedno sa poznatim pesmama tog vremena. Međutim, to se nikada nije ostvarilo.
Krajem 85′ u grupu ulaze Srda (Vesna Srdić) i Ivan Zikić (brat Vlade Trivalije), a Radenko napušta “Boje”.
Srda je bila jedini školovani muzičar (klavir) u grupi, a Ivan je lupao elektronski bubanj. Krajem 85′-te počeli su da spremaju demo materijal koji bi ponudili nekoj izdavačkoj kuci. Početkom 86′ iznajmili su tascama/ u to vreme profesionalni uređaj za snimanje zvuka/, zatvorili se na dva dana i snimali materijal.
“Peđa (Dobri Isak) nas je snimao,producirao i otpevao pola jedne pesme. Sa jednom od ovih pesama bili smo prvi na “Demo-Topu Ventilatora” a da toga nismo bili ni svesni, jer nam je neki pametnjaković promenio ime u “Ćele-Kula”, dodaje Cvele.
Te iste godine RTS je u Nišu snimao spotove nekim grupama i ” Romantične boje” su se našle na tom spisku. Kažu da su tada dobili prvi i jedini za to vreme ozbiljniji video zapis. Kontakti sa izdavačkom kućom su se dobro odvijali i već su bili sigurni da će dobiti ploču, ali prilikom zadnjeg susreta sve je propalo.
Na to sam ja reagovao tako što sam jednostavno digao ruke i od grupe i od muzike. Rasturili smo se.
Cvele je izgubio želju da radi autorsku muziku, ali se priključio Dead Karingtonu i Flekama i o tom periodu kaže da se se “ludo zabavljali”.
“Medicinski je svakog petka bio prepun. Svirka je kretala od 23 h do ranih jutarnjih časova i svirali su se Stones-i, Bowie, Iggy Pop, Lou Reed, Ramones, Clash i ostali klasici. Nakon nekog vremena sva ova žestoka svirka je uticala na mene tako da su počele po glavi da mi se vrzmaju neke ideje i pokušao sam da spojim punk sa elektronikom, tako su nastali “Pasivni Posmatrači Prirode (PPP)” koji su iza sebe ostavili jedan album “Intro” za izdavačku kucu “Dom”. PPP nisam smatrao pravom grupom, oni su više bila potreba da izbacim sve što se nagomilavalo u meni. Pod tim imenom od tada potpisujem bilo šta da uradim,” dodao je Cvele.
“Arnold Layne & Alhemia” (Cepi ,Mima, Krasa, ĐiĐa, Markiz) je grupa sa kojom je Cvele sarađivao od osnivanja. Kaže da to razumljivo jer su svi bili i ostali najbolji prijatelji.
“Devedesetih sam za stalno pčeo da sviram sa njima i tada izlazi album “Land Ho” za “ITV Melomarket” nakon singla “Kiša dolazi” i maxi singla “Ona zna”.
Cvele kaže da od 1994. godine ne svira, ali živi od muzike i zvuka. Radi špice, reklame, podloge za TV i radio stanice, komponuje, aranžira i radi sve što je potrebno za dobar sound.
Međutim, album sa devet pesama koji nije izašao te, 1986. godine, objavljen je nedavno, 30 godina kasnije. Izdao ga je čovek iz Banja Luke koji živi u Americi, a izdavačka kuća je Doomed To Extinction Records,dte20.
“To su Demo snimci koji su rađeni osadesetih godina prošlog veka za PGP RTS. Zanimljivo je, jer su to sami počeci sviranja elektro muzike, a u eskapnziji interneta, nekako je taj zaboravljeni materijal iskopan. A album je izdao naš čovek, iz Banja Luke koji živi u Americi, na Floridi. Ima devet pesama, ja sam ih masterizovao, osvetlio, očistio od šuma, pojačao. Prijatelj je uradilo omot, fotografije za album je pronašao Dušan Mitić Car,”objasnio je Cvele.
Za ovaj album Cvele kaže “da je to davno prošlo vreme, neće biti promocije, a čitav tiraž ide kolekcionarima”.
U Srbiji albuma neće biti, jer bi prenos prava iz Amerike bio dosta skup, mada dodaje da se javljaju prijatelji širom nekadašnje Juge da pitaju gde mogu kupiti primerak.
Neko lepše i bezbrižnije vreme koje je iza nas, uticalo je i na Cveleta da se na omotu ovog albuma zahvali “roditeljima što su mu omogućili srećno detinjstvo”.
To je bilo i vreme kada turbo folk muzika nije postojala, a stralete, ako ih je bilo, nazivale se pravim imenom. Pluskvamperfekt.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
