Velibor Petković, dugogodišnji novinar i pisac, naredne dve godine biće na čelu “Društva književnika i književnih prevodilaca Niša”. Ideje za podršku niškim piscima se polako “kuvaju”.
“Društvo književnika moglo bi da pomogne pokretanjem sopstvene izdavačke delatnosti. Tako bismo barem čitali jedni druge, a pedesetak čitalaca je pristojan broj za svaku knjigu”, kaže Velibor Petković za Niške vesti.
Kako objašnjava, za realizaciju te ideje nedostaje “samo” novac, ali se nada podršci. Mogućnost da uz pomoć Društva književnika pisci mogu da objavljuju svoja dela, osnažilo bi Nišlije sa talentom.
“Pisci iz Niša imaju kafkijansku dilemu: godinama pišu i kad uobliče to što su zamislili, najpre se pitaju da li to delo vredi? A zatim – hoće li to neko da objavi? Izdavači se vode komercijalnim interesom i ako im se učini da knjiga neće moći da im brzo vrati uloženi novac i da pride nešto i zarade, neće je ni objaviti. Zato se niški pisci snalaze, osnivaju svoje izdavačke kuće, a oni poznati na srpskoj književnoj sceni objavljuju kod beogradskih izdavača, naravno, pod istim tržišnim uslovima. Najbolji uspevaju da pisanjem spoje umetničko i komercijalno, ostali se teše činjenicom da je i Beket bio najbolji kupac svojih dela i da je to činio da bi ih poklanjao prijateljima. Tiraži nemaju nikakve veze s vrednošću dela, srećom, inače bi pisanje bilo takmičarska disciplina. Zapravo, nekima i jeste ali o taštini se govori još u Bibliji”, navodi Petković.
Kako kaže, sebe smatra naivnim piscem a uzor su mu slikarke i slikari poput Zuzane Halupove iz sela Kovačica u Vojvodini. Kaže da, da nije bilo prijatelja iz Niškog kulturnog centra, nikada ne bi sakupio svoje priče u knjige.
“…Ali ne bih ni prestao da pišem. Mladi ne treba da odustaju, „slava je nerazumevanje i to najgora vrsta nerazumevanja“, tvrdi Borhes, a njemu treba verovati. Ako je Žak Prever prvu knjigu objavio u 46. godini, onda ne treba očajavati što drugi ne znaju koliko smo genijalni. Jer, možda i nismo!”, ističe on.
Petković kaže da mu je uzori i Harmosov čudotvorac – lik iz njegove priče, jer on veruje da je činjenje čuda nepotrebno privlačenje pažnje, srozavanje istinskog čuda na nivo mađioničarskih trikova.
“Ne preporučujem drugima ali pošto se već eksponiram kao novinar, ostavljam knjigama da se „šunjaju“ same kroz život – da upotrebim izraz Ivane Dimić koju je, ipak, pronašla Ninova nagrada. Ja se toga ne bojim jer pišem samo priče”, kaže.
Društvo književnika i književnih prevodilaca će, barem jednom mesečno, organizovati književne programe kojimaće predstavljati tekstove svojih članova, najpre novih a onda i onih starijih.
Petković svojim kolegama, koji su možda i dalje stidljivi i koji svoj talenat skrivaju u glavi ili tek ponekoj stranici u notesu, poručuje da ne odustaju.
“Mladi pisci treba da pišu i čitaju – ovo drugo je još značajnije – i nikada ne odustaju jer je stvaranje celoživotna disciplina. „Nije ljudski pisati svakog dana“, govorio je Danilo Kiš, ali to ne znači da treba odustati. Ko se rodi s bilo kojim talentom treba da ga razvija i brušenjem teži ka dijamantskom sjaju. Ako umesto toga dobije ugalj, nema veze, nije pisao uzalud jer nije zakopao talenat kao strašljivi sluga iz Novog zaveta”, zaključuje Petković.
Velibor Petković do sada je objavio tri knjige: “Medveđa samousluga”, “Zen Budalizam” i “Božanstvena papazjanija”. Za predsednika Društva književnika i književnih kritičara izabran 10.februara, na njihovoj redovnoj sednici.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
