Društvo

OZNA u Srbiji likvidirala 59.912 građana!

Decenijama se javno ćutalo o najmonstruoznijim zločinima Odeljenja za zaštitu naroda poznatijeg kao OZNA, najviše iz perioda od 1944–1946. godine. Narod je pamtio i prepričavao, ali su nedostajali dokazi.

Kada je Vlada Srbije 29. aprila 2010. godine donela odluku o skidanju oznake poverljivosti sa spiskova streljanih bez suđenja, državna Кomisija za popisivanje žrtava komunističkog režima, dobila je priliku da pretraži arhive i došla do frapantnih podataka.

Najznačajnije otkriće Кomisije je „Кnjiga streljanih“ koja je danas dostupna i na internetu.

U svakoj normalnoj zemlji taj dokument bi predstavljao epohalno otkriće. Medijima, posebno nacionalnim, to bi bila udarna vest, učesnicima zločina bi se sudilo. Međutim, u Srbiji je to prošlo gotovo nezapaženo”, ističe dr Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju Srbije.

Foto: S.P.

Zajedno sa kolegom Nemanjom Devićem, kao članovi Komisije, nakon otkrivanja i dokumentovanja komunističkih zločina, objavili su knjigu pod nazivom “Ozna – represija komunističkog režima od 1944-1946”, koja je promovisana na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Mi smo naš dvodecenijski rad i istraživanje pretočili u knjigu dokumenata koji su klasifikovani i prate osnivanje tajne policije u Srbiji posle Drugog svetskog rata i njenu ulogu u političkim egzekucijama i suđenjima. Ovo je na neki način razbijanje predrasuda i suočavanje sa mračnijom stranom naše istorije”, kaže Cvetković.

Foto: S.P.

Vreme posle Drugog svetskog rata jeste bilo vreme obnove zemlje, razvoja ekonomije, kulture, putovanja, ali s druge strane, bilo je i onih koji su se usudili da kritički promišljaju, koji su “stali na žulj” nekome u partiji i završavali u zatvorima, logorima, Golom otoku, ali su bili podvrgnuti i egzekucijama i ulozi tajne policije u svemu tome. Knjiga “Ozna – represija komunističkog režima od 1944-1946” upravo govori o tome.

Reč je o svojevrsnoj zbirci originalnih dokumenata koja ukazuju na stravične dimenzije državne represije u vreme komunizma.

Foto: S.P.

Došli smo do saznanja da je OZNA samo u periodu septembar 1944-februar 1945. ubila 59.912 građana, među kojima je 35.000 streljanih bez suđenja. Takođe, streljano je 128 sveštenika SPC, oko sedam hiljada industrijalaca, trgovaca i zanatlija i po sudskim presudama blizu 4.000 građana. Ovo nije konačan broj jer nedostaju spiskovi za nekoliko gradova. Sve ubijene zatrpavali su u takozvane pasje grobnice, bez obeležja, kojih je na stotine po Srbiji. Do njih se ne dolazi lako jer su po direktivi, one morale biti tajna, čemu je dokaz dokument sa brojem 1253 i pečatom ministarstva policije tadašnje Jugoslavije, do kojeg je Komisija došla istražujući arhive”, otkriva Cvetković i naglašava da su komunisti po, samo njima znanom obrascu, na mestima masovnih grobnica gradili sportska igrališta, a zgrade zatvora pretvarali u škole i fakultete. Takvih mesta po Srbiji ima na stotine, a državna komisija je utvrdila 211 takozvanih „pasjih grobnica“, odnosno neobeleženih mesta na kojima su zatrpane kosti žrtava crvenog terora.

Foto: S.P.

Na spiskovima za odstrel bili su viđeniji ljudi, intelektualci, trgovci, politički i klasni protivnici komunista. Odluke o tome ko će biti streljan donosio je tadašnji vojni i partijski vrh.

Foto: S.P.

Cvetković je rekao da je i u posleratnom periodu bilo streljanja nevinih civila na Bubnju u Nišu, Slavniku i Lapotincu u Leskovcu, Bagdali u Kruševcu, Кraljevici u Zaječaru, u Šapcu, Kragujevcu.

Dokumenta do kojih je Komisija došla jasno ukazuju na to da su likvidacije rađene planski, uz preciznu evidenciju i da je stradalo nekoliko desetina hiljada ljudi. Veliki deo dokumenta za Srbiju sačuvan je u arhivi srpske BIA. Nedostaju knjige streljanih za Beograd, Šabac i Kragujevac.

Iako imaju svoje komisije za komunističke zločine u Sloveniji i Hrvatskoj, ovakve detaljne evidencije nisu pronađene.

Foto: S.P.

Odeljenje za zaštitu naroda – Ozna je od osnivanja, 13. maja 1944. u Drvaru,  ustrojena kao politička policija, organizovana po sovjetskom modelu. Vođena je iz jednog centra za celu Jugoslaviju, a njeni pripadnici su bili na obuci u sovjetskom NКVD. Ozna za Srbiju formirana je u junu 1944. na ostrvu Vis (Hrvatska).

Sava Banković – Dobar čovek u zlom vremenu

Pored knjige “Ozna-represija komunističkog režima od 1944-1946” istovremeno je predstavljena i knjiga prote Save Bankovića “U predvorju pakla”, kako je rečeno, najbolje delo naše zatvorske memoarske proze.

Prota Savo Banković je bio profesor Gimnazije u Vrnjačkoj Banji i u Aleksincu. U knjizi je opisao svoje zatvorske dane u Nišu. Posle Drugog svetskog rata bio je tri meseca u zatvoru OZNE odakle su ljudi odvođeni svake večeri na streljanje, i to je preživeo. Posle toga ponovo je bio na robiji 20 godina. Ova knjiga istovremeno iznosi “prljav veš” i države i crkve toga doba, i sudbinu jednog čoveka koji je hteo da ostane svoj, slobodan i da kritički razmišlja”, pojašnjava dr Cvetković.

Foto: S.P.

“U predvorju pakla” je knjiga koja je doživela i svoje četvrto izdanje.

Promociji obe knjiga “U predvorju pakla” i “OZNA represije komunističkog režima od 1944-1946”, koju je organizovao doc Dejan Antić i departman za istoriju Filozofskog fakulteta niškog Univerziteta, prisustvovali su univerzitetski i profesori Gimnazija i srednjih škola, poznavaoci i ljubitelji istorije, kao i veliki broj studenata.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com