Osnivač legendarne grupe Lutajuća srca, Miroljub Jovanović – Mika Tambura, posle kraće bolesti, preminuo je u 69. godini. Radio je u Narodnom pozorištu, bio direktor Doma kulture, učestvovao u organizaciji Festivala glumačkih ostvarenja i bio značajna figura u organizaciji važnih kulturnih dešavanja u našem gradu. Bio je borac, uvek nasmejan. Sa koronom nije mogao da se izbori.
Ipak, dočekao je da koncertom u Domu vojske obeleži sa svojim kolegama iz grupe pola veka trajanja, redak jubilej kojim se može pohvaliti mali broj umetnika. Publika horski pevala sa njima i svaki nagradila aplauzom. A Mika… Mika ko Mika… i tada je publiku častio svojim doskočicama, svojim neiscrpnim humorom…
“Ovaj period bavljenja muzikom je dokaz da jedna emocija pretočena u melodiju i tekst može da ti promeni život. Školovao sam se da budem inženjer i to završio. Muzika me je preusmerila u svet snimanja ploča, koncerata, tv nastupa i duhovnog bogatstva karakterističnog za romantični način življenja. Doduše, često puta sam se zbog toga sretao sa zabludama oko načina pravog izbora, koje bi se sigurno javile i da sam odabrao životni put inženjera”, rakao Miroljub Jovanović – Mika Tambura nakon koncerta.
Miroljub Mika Jovanović, u tandemu sa Minjom Markovićem, autor je najlepših kompozicija Lutajućih srca. Trajni trag muzike Lutajućih srca ostao je zapisan na 11 singlova i tri LP ploče, kao i u filmu “Košava”, tv seriji “Partizani, ali i brojnim dečijim i pozorišnim predstavama – „U agoniji“, „Zora na istoku“, „Pokojnik“, „Ribarenje na asfaltu“, „Šovinistička farsa”.
Dobitnici su mnogobrojnih priznanja, pobednici na mnogim festivalima u bivšoj Jugoslaviji, ali tek 2018. godine dobili su prvu nagradu u Nišu. Na koncertu „Vreme festivala“ uručena im je nagrada za poseban doprinos razvoju kulture.
„Konačno da se neko, u našem gradu, posle svega, setio i nas“, rekao je, u svom maniru, primajući nagradu Miroljub Jovanović član trija. „Hvala Impresiji, hvala Vojkanu (Borisavljeviću), hvala svima i na nagradi i na ideji da pokrenu ovakav festival. Lepo je ponovo slušati lepu i kvalitetnu muzuku na ovoj pozornici“, istakao je.
OVAKO JE GOVORIO ZA NIŠKE VESTI
NV: Kej je za vas značajno mesto, zbog čega?
Tamo je na nenameran način otpočela karijera grupe „Lutajuća srca”. U to vreme Kej je predstavljao novi “korzo”, na kojem se slušala i muzika preko ozvučenja. Mi smo zbog toga došli na ideju da snimimo naše pesme, kako bi se slušale na niškom keju. Gostovali smo u emisiji „Na talasu zajedničkog raspoloženja”, a nakon toga nam je voditelj Duško Radosavljević, predložio da snimimo numere u studiju Radio Niša na malo profesionalniji način. Snimci Radio Niša su bili prvi kvalitetniji, koje smo kasnije iskoristili i poslali ih na neke konkurse. Tako je krenula naša profi karijera i muzička istorija Niša i akustičarske muzike….
NV: To je bilo 70-tih godina, ali grupa živi i danas…
Mi smo 2012. godine snimili sedam novih pesama, a aranžmane sedam starih hitova smo malo prilagodili sadašnjem trendu i sve to stavili na jedan CD. Grupa zvanično postoji od 1972. godine, a nezvanično je počela da radi 70. godine, posle prvog našeg nastupa na izviđačkoj logorskoj vatri u Bečićima u izviđjačkom kampu. Iza nas je 11 singl ploča. Pozivali su nas na sve festivale koji su tada postojali, u Skoplju, Sarajevu, Zagrebu, predstavljali smo Jugoslaviju na festivalu u Berlinu.
NV: Svirali ste kvalitetnu muziku, član ste jedne izuzetno kvalitetne grupe… kako sada gledate na našu muzičku scenu?
Spomenka je završila Muzičku akademiju i profesor je muzike, Milan Marković svira violončelo u Simfonijskom orkestru već 40 godina, jedino sam ja muzički samouk. Ja sam bio zadužen za drugačije – producentske poslove, pa je taj spoj doneo rezultate. Tada nisi mogao da snimiš ploču ako ne znaš da pevaš. Ne žalim se, baš me briga šta se sada radi, ali tada nije moglo. Prvi album smo snimali 1973. u Ljubljani, u tada najmodernijem studiju u Jugoslviji. Tada smo bili ekskluzivci PGP RTS-a.
NV: Jedan od prvih spotova u bivšoj Jugoslaviji je snimila upravo grupa Lutajuća srca?
Mi smo, iako tada nismo znali da se to zove snimanje spota, spot za pesmu „Jefimija” snimali u Otočcu, mestu na granici Hrvatske i Slovenije, mestu koje ima fantastičan dvorac, u produkciji televizije Sarajevo. Na spotu je radila ekipa od 12-toro ljudi. Iz Zagreba su stigli rekviziti iz Narodnog kazališta, stigli su šatori, topovi, kostimi…tri dana smo snimali spot. Mi smo mislili da oni ljudi ne znaju šta hoće pa zbog toga snimanje spota dugo traje (smeh).
NV: Svirali ste gitaru, a nadimak vam je Mika tambura-otkud ta „tambura” u vašem nadimku?
Ja umem da se šalim, šta da sam svirao okarinu, kakav bi nadimak onda imao (smeh). U društvu se uvek govorilo – gde ti je tambura? Niko nije pitao – gde ti je gitara? Ajde uzmi malo sviraj – tamburaj…tako smo se šalili. Meni je drago što imam taj nadimak, jer on definiše otprilike ono što sam radio i što jesam. Neki ljudi kada sam se kasnije potpisivao su mi govorili – ti si ozbiljan čovek, bio si direktor televizije, glavni i odgovorni urednik, kako to Tambura. Ja međutim, ne vidim nijedan razlog zašto ne bih bio ponosan na svoj nadimak, pogotovu što je on muzički.
MEDIJI I KULTURA
Mediji su u vrlo čudnom i nepovoljnom položaju. Zavise od onih ljudi protiv kojih bi trebalo da se bore. Umesto da mediji budu kontrola onoga što političari obećaju i sprovode, mediji su postali njihova osnovna poluga za manipulaciju, kaže Miroljub Jovanvić.
NV: Radite na televiziji RTV Belle amie, radili ste i na TV 5, i uglavnom vas mlađe Nišlije znaju kao voditelja, ali ne znaju da ste bili značajna figura u kulturnom životu grada Niša…
Ja sam bio direktor Doma kulture. Pokrenuo sam sa tadašnjim saradnicima, Aleksandrom Stefanovićem i direktorom Vladanom Serdarom „Nimus”. Sa Minjom sam organizovao Festival izviđačkih pesama, bio sam organizator 12 dočeka Titovih štafeta od programa do realizacije, bio sam u organizacionom odboru Filmskih susreta, radio ih 20 godina. Prvi sam doveo tigrove na festival, zahvaljujući tadašnjem umetničkom direktoru festivala Draganu Bjelogrliću. Najviše mi je žao što moja ideja da Festival glumačkih ostvarenja preraste u međunarodni, nije ostvarena. Ideju su ukrali organizatori iz Sarajeva.
NV: Osnovali ste Muzički klub koji je okupljao najpoznatije grupe bivše Jugoslavije.
Da, napravio sam Muzički klub dok sam bio direktor Doma kulture i to uz privatni kapital, što je u to vreme bilo nezamislivo i sumnjivo. Imali smo programe četvrtkom, petkom, subotom i nedeljom. Tu su dolazili svi najpoznatiji izvođjači bivše Jugoslavije, Dado Topić, grupa Tajm, Leb i Sol, Galija je svirala svakog petka. Imali smo džepni bioskop sa 70-tak mesta, koji je možda preteča sadašnjih bioskopa. Doneli smo prvi projektor. Imali smo diskoteku za koju je znala cela Jugoslavija. Fantastično je bilo to i što smo svako veče imali posećenost od 1.500 ljudi.
NV: Poruka Nišlijama, kolegama, kulturnim radnicima, neradnicima…
Mogu da im poručim neko piće kada se sretnemo (smeh). Ne bih želeo da zvučim kao pesimista, ali moje iskustvo govori da je došlo vreme da se iskustvo ne uzima u obzir u bilo kojem poslu.
Da parafraziram Dušana Kovačevića „šta vredi što imam znanje i iskustvo za dva čoveka, kada ovakav nikome nisam potreban”.
O Lutajućim srcima, 2016. godine, snimljen je i dokumentarni film “Arhiv emocija”, niške produkcijske kuće City Production. Film koji je naišao na dobar prijem kod publike, i u Srbiji, i u bivšim jugoslovenskim republikama, kao i u dalekoj Americi, Skandinavskim i drugim zemljama sveta, najbolji je primer da vrednosti žive i da priča o Lutajućim srcima nije završena.
“Ja sam još uvek pod blagim šokom pa ne mogu baš razumno da analiziram šta sam sve video, ali nisam video sve što sam očekivao. Međutim, režiser i montažer imaju pravo na svoj autorski način razmišljanja. Prikazali su ono što su doživeli snimajući nas i gledajući stare snimke i fotografije”, kazao je nakon premijere Miroljub Jovanović.
Dokumentarac potpisuje Vladimir Ristić kao reditelj, Boban Rajković je radio montažu, a snimatelj je Bojan Jovanović.
“Uložili smo mnogo truda i energije. Mislim da smo napravili film koji može da korespondira sa svima – sa mladim ljudima ali i generacijama članova benda. Zahvalio bih se producentu Oliveru Paunoviću koji je imao hrabrosti da uđe u ovakav eksperiment na neviđeno i mislim da je ovoga puta to bio pogodak”, istakao je reditelj Ristić.
“Njihove pesme žive sve ove godine i želeo sam da za njima ostane i dokumentarni trag u vidu ovog filma. Mislim da “Lutajuća srca” ali i sve Nišlije zaslužuju jednu ovakvu priču”, rekao je producent i čovek koji je želeo da Lutajuća srca sačuva od zaborava, a pre svega Mikin veliki prijatelj, Oliver Paunović.
“Još malo”, “Jefimija”, “Putnik”… su pesme koje bude nostalgiju i kod publike koja nije ni bila rođena u vreme kada su nastale…
Putuj Miko u neki lepši svet!
Pogledajte film o “Srcima”, koji vas sigurno neće ostaviti bez emocija…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
U, beee…..! Lebtej….o!
Ode i Mika od Korone! O.o
A, bas ga slusam na Belami zadnjih dana….. kako, bre???