Društvo

Otkrivena skulptura Čika Duci, autoru peseme „Niška Banja, topla voda“

U Niškoj Banji na centralnom šetalištu otkrivena je danas skulpture Dušana Cvetkovića – Čika Duce, autora pesme „Niška Banja, topla voda“. „Niška Banja topla voda“ je jedna od srbijanskih izvornih i starogradskih pesama, raspostranjena u niškom kraju, romskog porekla. Nastala je u trenutku kada se u Banji otvaralo kupatilo, tako da je pisana najverovatnije za potrebe neke priredbe. Pesma govori o blagodetima banjske vode koje pruža Niška Banja. Omiljena je širom niškog kraja. Ipak, čika Ducina pesma je bila drugačija. Kažu da je ista samo prva strofa, ali je muzika potpuno ista. Njegova je i čuvena pesma „Udavija se“ i nastala je iz osvete. Prema legendi deda Duci se svidela Stanika, on i Aleksa su se zbog nje potukli i nakon toga je nastala pesma.

 

„Jako sam ponosna i srećna što se Grad setio da postavi skulpturu mom dedi. Ja sam bila beba kada je on umro, tako da se ja njega i ne sećam. Pričali su mi da je voleo da piše pesme, da je bio glumac, kompozitor, vajar. Voleo je ljude. Učestvovao je u I Svetskom ratu, tamo je glumio za naše vojnike“, rekla je Maja Cvetković Marinković, praunuka Dušana Cvetkovića

Foto: N.P.

Za Dušana Cvetkovića još kažu da je on sakupljao pesme, neke je komponovao sam, za neke je pisao tekstove, a pojedine je samo prepravljao. Bio je obućar, fotograf, operski pevač, pevač starogradskih pesama. On je svestrana, renesansna ličnost da je to za divljenje. On je ipak prvo i osnovno glumac, ali je delo po kome je poznat u čitavom svetu čuvena pesma „Niška Banja, topla voda“. Ona se pojavljuje i u holivudskom filmu i u izvođenjima Nemanje Radulovića, svih većih horova, japanske grupe, američkih grupa…

„Jeste on krenuo u život kao obućarski pomoćnik, ali njegova umetnička priroda bila je jača od svega i vodila ga je kroz život. Možda neko i ne zna, ali on je bio i dramski pisac, sa preko 50 napisanih dramskih komada. Snimio je prvu ploču u Jugoslaviji 1928. godine. Bio je glumac širom Jugoslavije, glumio je po svim Banovskim većim pozorištima“, rekla je Miljana Đorđević iz Istorijskog arhiva iz Niša.

Foto: N.P.

Uspomenu na ovog Nišliju čuva Istorijski arhiv iz Niša, a povodom 130 godina od rođenja Dušana Cvetkovića organizovana je i izložba koju je činila građa koju čuva ova ustanova kulture, ali i iz Muzeja muzičke umetnosti u Beogradu gde su pronađeni njegovi dnevnici i naravno privatna arhiva koju je čuvala njegova porodica.

„Izložba je do pre neki dan mogla da se pogleda u Istorijskom arhivu u Nišu. Moći će već za neki dan da se vidi i ovde u Niškoj Banji“, rekla je Miljana Đorđević iz Istorijskog arhiva iz Niša.

Postavljanje statue organizovali su zajedno opština Niška Banja, Lokalna fondacija Niš i akciona grupa Kantena Mundi. Predsednik GO Niška Banja Dušan Živković rekao je da su Banjci zahvalni čika Duci na pesmi „Niška Banja topla voda“, jer se ta pesma peva na svim kontinentima.

Čika Duci je posvećen i sokak u selu Čokot.

Dušan Cvetković – čika Duca (levo) i glumac Desimir Desko Stanojević (desno), u Atini 1972.

Biografija

Dušan Cvetković, ili čika Duca, kako su ga njegove Nišlije zvale, rođen je 1892. godine u Nišu i bio je jedna od najznačajnijih ličnosti našeg grada.

Bio je glumac, operski pevač, reditelj, dramski pisac i upravnik pozorišta. Glumio je u mnogo predstava, a napisao čak 57 drama.

Pored glume, velika ljubav bila mu je i muzika, tako da je iza sebe ostavio 43 snimljene ploče starogradske muzike.  Čika Duca je snimio prvu ploču na srpskom jeziku. Komponovao je čuvenu  pesmu “Niška Banja” davne 1927.godine, koja je simbol ovih krajeva širom sveta, ali i “Oj, Nišavo, vodo mutna”, “Mori tugo”, “Jordanke mori” i komade („Jovanča meraklija“, „Plamen Toplice“, „Vranjčani se sude“, „Vranjanci na Jadranu“) … Igrao je i u filmovima.

Rodio se u niškoj zanatlijskoj porodici, izučio obućarski i fotografski zanat i 1908. postao član „Abraševića“. Učestvovao je u Balkanskom ratu odakle se vratio ranjen. U niškoj Vojnoj bolnici sreo svog prvog učitelja glume Kostu Delinija koji ga je, po ozdravljenju, primio u svoju pozorišnu trupu Povlašćeno pozorište „Joakim Vujić“, u kojoj je Duca prvi put nastupio 6. jula 1912. godine u predstavi „Kapetanovo dete“.

U toku Prvog svetskog rata sa srpskom vojskom prelazi preko Albanije, 1916. je na oporavku u Africi, gde naredne godine počinje da igra u Srpskom vojničkom pozorištu u Bizerti pa sve do početka proboja Solunskog fronta. U predstavama je igrao mahom ženske uloge (između ostalog i Koštanu). Nastupao je se Dušanom Radenkovićem, Dušanom Životićem i Aleksandrom Zlatkovićem, pod upravom drugog učitelja Dimitrija Ginića.

Narodno pozorište u Nišu Dušanu Cvetkoviću je priredilo proslavu značajnih jubileja – 17. maja 1953. godine – „40 godina umetničkog rada veterana niške scene“ i 17. novembra 1974. godine – „60 godina umetničkog rada“. Još u mlađim godinama, pa i posle penzionisanja pevao je prijatnmim visokim, toplim tenorom u operetama i komadima s pevanjem i igranjem, u solističkim izvođenjima na raznim priredbama, u pozorištu i na Radio-Beogradu. Iz Beograda 1923. godine odlazi za Pariz, gde snima prvu ploču na srpskom jeziku za Fabriku gramofonskih ploča Pate Ferer. Snima i u Berlinu. Artistička agencija Krampf ga angažuje za varijeteje i igra po celoj međuratnoj Jugoslaviji.

Kao glumac svoj zenit ostvario je u starijem dobu i istakao se u karakternim i komičnim ulogama, a naročito u izvanrednom tumačenju lokalnih likova sa svim tipičnostima karaktera, navika i govora u komadima iz Niša, Leskovca i Vranja.

Umro je 1978. u 86. godini u Nišu.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com