Ne znam koliko godina se već priča o izmeštanju buvljaka kao i zelene i cvetne pijace sa prostora oko Tvrdjave. Mislim da u svojoj viševekovnoj istoriji niška Tvrdjava nije bila ovako dugo “opkoljena” i “okupirana” kao unazad 30 godina. I to ne od stranih osvajača nju su “zarobile” njene Nišlije.
Ovih dana čitam da je Grad Niš započeo izradu Studije zaštite niške Tvrđave koja predviđa i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na prostoru od 26 hektara. Čitam i ne verujem. Neko je pre skoro tridesetak godina uspeo na ne znam koji način da se upiše kao suvlasnik prostora u i oko Tvrđave. Dobro da se neko nije upisao i kao vlasnik a možda i jeste, a da mi ne znamo. “Šuškalo” se po gradu ranijih godina da su tu između ostalih teniski i konjički klub, preduzeća „Niš-ekspres” i „Tržnica”, kao i Auto-moto društvo ali ja naprosto nisam želeo da verujem da je to istina. Kako je moguće da na nekom kulturnom dobru od velikog značaja u državnoj svojini neko može da stekne pravo privatne svojine. Zar zakon ne kaže jasno da neko zemljište, zgrade, kulturna dobra i druga sredstva koja koriste ustanove zaštite čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina, grad i opština, mogu da koriste i njima raspolažu samo ustanove zaštite u skladu sa zakonom. (član 14 važećeg zakona o kulturnim dobrima). Kulturno dobro u državnoj svojini može se dati na čuvanje i korišćenje drugom pravnom licu. Nepokretno kulturno dobro može se eksproprisati ili se svojina na njemu može ograničiti samo u cilju njegove potpunije odnosno efikasnije zaštite, ako je to u opštem interesu, u skladu sa zakonom.(član 13). Kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, u skladu s odredbama ovog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena.(član7). Ovo su važeći zakoni, ne znam kakvi su bili zakoni pre dve, tri decenije i ne bih da ulazim u pravne procedure ostavio bih to pravnicima ali mislim da odredbe tadašnjih zakona nisu mogle da budu mnogo dručgačije od današnjih. Izgrađena u 18.veku Niška Tvrđava je zaštićena zakonom još 1948. godine i kao takva odlukom Skupštine Srbije aprila 1979.godine proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja.
Izgleda da je ona “smutna vremena” koja su nam se dešavala u talasima, od početka 90-ih godina prošlog veka, nakon okončanja ratova na prostorima bivše Jugoslavije, a potom i sa međunarodnim sankcijama i sukobom sa NATO paktom, te ubrzavanje privatizacije i tranzicije posle 2000 godine, neko iskoristio da pribavi sebi papire o suvlasništvu nekih delova Tvrđave. Sa druge strane, kako je tih godina ozbiljno dovedeno u pitanje sigurnost ekonomije, a samim tim i sigurnost radnog mesta za mnoge naše sugradjane, bili su prinudjeni da se snalaze na razne načine, a jedno od rešenja bila im je trgovina i to na mestima neplanski organizovanim sa improvizovanim tezgama poznatijim kao “buvljak”.
I gde ćete naći bolje mesto nego prostor nekadašnje cvetne pijace ispred Beogradske kapije Niške tvrdjave u Jadranskoj ulici strogom centru u istorijskom jezgru, inicijalnom prostoru nekadašnjeg razvoja grada još u vreme Turaka poznatijim kao “Beograd mala”. Dozvolivši razvoj “sive”ekonomije sve dosadašnje vlasti donekle su kupile socijalni mir žrtvujući svesno ili nesvesno estetsku urbanizaciju grada. Podatak da pored jednog Londona samo još i Niš ima Tvrđavu u centru grada kao i da pomenuti zakon o zaštiti spomenika kulture jasno kaže da Tvrđava kao najveća u ovom delu Balkana i najatraktivnija građevina u Nišu treba da bude rasterećena tih sadržaja, nije im mnogo značila. Pominjujući nesređena imovinska pitanja, kao I prava zakupaca samo su odlagali ono što je neizbežno preseljenje pijace na neko drugo mesto. I taman kada smo pomislili da su se stekli uslovi posle 30 godina da se to desi eto problema.
Pravna zavrzlama može da uspori mnogo toga ali dok se to desi potrebno je imati spremna rešenja kako urediti prostor posle. Ne sumnjam da u ovom gradu ima stručnijih ljudi od mene po tom pitanju ali smatram da je moja dužnost kao istoričara i turističkog radnika da dam svoj doprinos. Jednostavno osloboditi Beogradsku kapiju koja je veća i lepša od Stambol-kapije i osposobiti tvrđavu kao istorijski spomenik, staviti je u potpunosti u funkciju razvoja turizma. To naravno podrazumeva izmeštanje medjugradske autobuske stanice sa sadašnje lokacije pored Tvrdjave, možda tu premestiti zelenu pijacu jer ja je se ne bih potpuno odrekao jer i ona može da ima posebnu turističku draž (iz iskustva govorim da se stranim turistima posebno dopada lokalna zelena pijaca sa poljoprivrednim proizvodima i šerenolikim kolorom voća i povrća koje oni ne mogu da vide baš svuda). Svakako ukloniti improvizovano sklepane plehane barake sa prostora ispred Beogradske kapije, a taj prostor ispred urediti kao park, odrediti parking prostor za turiste a jedan deo srediti prostor za zakupce koji bi prodavali suvenire( eto predlog gde staviti one “nesrećne” drvene kućice sa keja). Naravno tu treba posebno obratiti pažnju i negovati romsko svetilište i legendu o Zajdi Badži. Dosadašnjim zakupcima ponuditi neko drugo rešenje u vidu prostora nekadašnjeg OTC na “Crnom putu” koji je i služio za te namene ili na bulevaru svejedno je. Njima pridružiti i prodavce sa buvljaka tzv.”auto pijace” na severoistočnoj strani bedema, ruinirane bedeme srediti I zaštiti a taj prostor iskoristiti takođe u neke turističke namene. Znam da se mnogi od njih sa tim sigurno ne bi složili, ali neke subvencije u vidu neplaćanja zakupa prostora neki odredjeni period sigurno bi im omogućile da prebrode period ponovne navike Nišlija da se prošetaju do buvljaka kod OTC ili Bulevara.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
