Osnovna škola „Branko Miljković“ u Nišu jedinstvena je po mnogo čemu. Osim što organizuje redovnu nastavu u školskim učionicama za svoje redovne učenike, ova škola jedina u Nišu, a moglo bi se reći i u Srbiji, organizuje nastavu i za mališane koji se nalaze na dužem lečenju na klinikama niškog Kliničkog centra.
Tu nije kraj priče o aktivnostima ove škole jer je ona jedna od retkih škola koja organizuje i nastavu u kućnim uslovima, pa njeni profesori i učitelji odlaze kod svojih đaka. Prema rečima direktorke škole Tijane Ranđelović, škola je u potpunosti spremna da radi sa učenicima sa invaliditetom jer ima i prilaznu rampu ali i toalete za đake sa invalidietom, a tu je i obećenje grada da do kraja ove godine dobiju i lift čime bi se u potpunosti stvorili uslovi da deca sa invaliditetom redovno pohađaju nastavu.
Rad sa decom u kućnim uslovima u ovoj školi nije novina i primenjuje se od 1971.godine kada je škola dobila prvu patronažnu učiteljicu.
„Patronažna nastava je do ove godine podrazumevala obilazak dece u kućnim uslovima koja ne mogu da pohađaju redovnu nastavu. Od ove godine pravilnik se malo promenio i to se sada zove rad u kućnim uslovima, dakle, kućna nastava“, objašnjava Tijana Ranđelović. „Saglasnost da naši profesori drženastavu u kućnim uslovima, odnosno da odalze kod učenika, dobili smo od Ministarstva prosvete i interresorne komisije koja je o tome odlučivala. Trenutno imamo tri učenika, dva u nižim razredima, dok nam je jedan učenik u šestom razredu“.
Ukoliko je dete u mlađim razredima učiteljica odlazi svakodnevno kod njega i drži časove. Broj časova zavisi od toga koliko dete može da izdrži, ali je to oko dva sata. Raspored se pravi vikendom da bi i nastavnik i roditelji pa i učenik znali šta ih očekuje u narednom periodu.
„Kućna nastava podrazumeva rad i u starijim razredima, obzirom da imamo i učenika i u šestom razredu sa kojim na ovaj način radimo već četiri godine. Saradanja sa roditeljima je u ovom slučaju jako važna, ali su naši nastavnici uspeli da izgrade odličan odnos sa njima. Profesori prema određenom rasporedu odlaze kod učenike koji školu pohađaju na ovaj način. Na nsatvnicima je, u ovom slučaju velika obaveza. Oni uvek moraju da budu obazrivi, da imaju u obzir i to da se radi o deci koja često odlaze na terapije i da moraju i da odlože neki čas na zahtev roditelja. Na kraju, kada se sve svede i kada izvršimo evoluaciju i taj vid nastave se obavlja veoma uspešmo, roditelji su zadovoljni, a deca napreduju“, kaže Tijana Ranđelović.
Deca koja rade u kućnim uslovima imaju i mogućnost da se vrate redovnoj nastavi u školi.
„To je donekle i cilj ove nastave jer se kućna nastava organizuje sa ciljem da se deca kasnije vrate u školu što je dobro i za njihovu integraciju i druženja. Inače, oni su redovno upisani u dnevnike naših odeljenja, ali uče u kućnim uslovima. Nastava se deci drži iz svih predmeta. Doduše, postoje neki predmeti kao što je fizičko vaspitanje koje je nemoguće organizovati iz više razloga sa ovom decom, ali fizičko je i zdravstveno vaspitanje pa onda gledamo da pokrijemo taj aspekt. Nastavnici sa decom razgovaraju o drugačijem načinu života, o ishrani i uopšte o zdarvstvenoj nezi što je, takođe, neophodno“, dodaje Ranđelović.
Ona dodaje da je ovakav način rada sa decom praćen i emotivnim trenucima jer se deca u ovom slučaju jako vežu za nastanike i za stručnu službu škole. Na nastavnike i roditelji gledaju drugačijim očima u odnosu na roditelje one dece koja nastavu pohađaju u školi.
„I pored toga što ovi učenici nisu sa vršnjacima u učionici, njihovi drugovi su deo njihovog života. Deca često, ukoliko to zdravstveno stanje učenika dozvoljava, odlaze u posetu svom drugu ili drugarici čije je ime upisano u dnevnik njihovog odeljenja, ali oni nisu sa njima na časovima. Proslavljaju sa njima praznike i rođendane što svima puno znači“, zaključuje Ranđelović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
