OPREZ, Korona uvećala broj rizičnih trudnoća?

Dr Miloš Krstović, ginekolog, dugi niz godina radi u Aleksincu, u jednom od najbolje opremljenih srpskih porodilišta. Jedan je od najiskusnijih ginekologa u ovom kraju. U doba korone je redovno radio u Aleksinačkoj bolnici kako na poslovima hitnih pregleda u ambulanti tako i na odeljenju ginekologije u okviru redovnih i hitnih porodjaja.

Razgovor započinjemo pomalo alarmantinim podatkom, naime Srbija je prva u regionu po broju novootkrivenih slučajeva obolevanja od raka grlića materice sa 1.327 novih dijagnoza, pokazuju podaci Međunarodne agencije za istraživanje raka.

Recite nam šta bi to trebalo da uradi svaka žena tokom godine kako bi na vreme sačuvala svoje zdravlje kada su u pitanju ginekološki problemi koji mogu da nastanu u periodu nakon 30.godine?

Prvo bih želeo da se zahvalim portalu Niške vesti, što ste me pozvali za intervju. Što se tiče karcinoma grlića materice, on je sve češći kao i sve ostale maligne bolesti koje se javljaju u našem stanovništvu u zadnje vreme. Ovaj karcinom je karakterističan po tome što ga uglavnom izaziva HPV virus i da bi se karcinom razvio za najmalidnije sojeve HPV virusa, to je TIP 16 i 18 potrebno je od 3 do 5 godina da se razvije od prekanceroze karcinom grlića materice. Ono što je karakteristično za ovu patologiju jeste da skrivenim metodama PAPA testom, citologijom, znaci ćelijama grlića materice i kolkolskopskim pregledom u velikoj meri može se vršiti prevencija. Sve promene na grliću nisu odmah kancerozne već se radi o čestim prekancerozama i to su uglavnom CIN1, CIN2, CIN3, zatim ide karcinom insitu i invanzivni karcinom. Ono što je karakteristično jeste da su ove promene na ženama do 30. godine uglavnom reverzibilne i da može iz CINa1 da ide u normalan nalaz, ili što je redje iz CINa1 u CIN2 i nakon toga da bude ponovo normalan nalaz. Kod žena starijih od 30 godina te reparabilne promene su mnogo ređe i redovnim kolkolskopskim sistematskim pregledima možemo u velikoj meri smanjiti broj obolelih žena, i da u ranijoj fazi otkrijemo kod žena ovu opaku bolest. HPV infekcije su karakteristične za veći broj promene seksualnih partnera. Devojčice su ugrožene kada rano stupe u seksualne odnose. Stim što pored karcinoma grlića, za koje sojeve sam rekao da su najmaligniji postoje i manje maligni HPV tipovi, a to su najčešće 6 i 11 koji su prouzrokovači šiljastih kondiloma koji su takodje jako zastupljeni u adolescentnoj populaciji.

Za pojedine ginekološke dijagnoze pojedini lekari kažu da razlog treba tražiti u preranom stupanju devojaka u seksualne odnose. Recite nam koje su to godine koje se karakterišu kao prerano vreme za stupanje u seksualne odnose, a koje je to doba kada je žena psihofizički spremna da započne svoj seksualni život?

Znate šta, tu nemate karakterističan period u kome možemo reći da je devojka spremna. Ne možemo da kažemo kao što na primer svi kreću u to vreme u školu, u isto vreme na fakultet, ne možemo reći da je u toliko i toliko godina ženska osoba spremna za seksualne odnose. Tu je najbitnije da dodje do adekvatne korelacije izmedju psiho-fizičke zrelosti adolescenta i njegove polne zrelosti. Znamo da su u tom periodu sekundarne seksualne karakteristike odgovorne za preoblikovanje tela – rast grudi kod devojčica, oblina, promene glasa, tena i kose. Kod dečaka polna kosmetost, povećanje polnog organa, razvoj mišične mase i kosmatost na licu. Ali, nažalost, sve to ne prati i njihov psihički razvoj da bi oni bili svesni da su oni još uvek deca bez obzira na sekundarne seksualne karakteristike koje ih odvajaju od prethodnog perioda.

Još jedna naizgled škakljiva ili moralna tema je pitanje abortusa. Možete li nam dati Vaš komentar, da li je abortus zaista jedna vrsta dozvoljenog ubistva ili je to stvar odluke žene, da li će ili neće roditi dete koje je plod neželjene trudnoće?

Kod nas je dozvoljen prekid trudnoće do 10. nedelje, s tim što se strost trudnoće računa od prvog dana poslednje menstruacije. Crkva ima svoja pravila. Ja sam profesionalac u toj oblasti. Neki lekari izbegavaju da rade to, baš iz verskih razloga. Ono što bih hteo da naglasim, jeste da je to najgori način kontrole porodice i da je sve bolje nego da se mlada žena odluči na abortus, zato što posledice toga nećemo videti ni za godinu dana, ni za dve, ni za pet, već tek onog trenutka kada se žena hoće da se ostvari kao majka. Te posledice, sekundarnog steriliteta nisu česte, ali su moguće i mnogo se više javljaju kod žena koje su imale kiretažu u adolescenciji. Kiretaže mogu izazvati upalne bolesti male karlice ili da se jave priraslice materičnih zidova nakon intenzivne kiretaže- Ashermanov sindrom.

Ovaj razgovor je zamišljen kao jedna vrsta edukacije naših čitalaca. Možete li nam dati savet, a sve vezano za kontracepciju. Šta predlažete kao najsigurniji ili bolje rečeno zdravstveno najbezbedniji model kontracepcije?

Mi smo u okviru projekta zdravstvenog saveta Opštine Aleksinac imali projekat sa starijim razredima osnovnih škole, dakle završni razredi, 7. i 8., i sve stručne škole, gimnazije na teritoriji Opštine Aleksinac o adolescenciji i neželjenoj trudnoći, kao i metodama kontracepcije. Te mlade žene, odnosno adolescentkinje nisu zaštićene od seksualno prenosivih bolesti ukoliko koriste oralnu kontracepciju. Znači, od trudnoće i prenosivih bolesti ih jedino štiti barijerna kontracepcija, odnosno prezervativ. Ono što nije preporučenu za tu mladu uzrastnu grupu je spirala jer je to već za starije žene preporučeno kontracepciono sredstvo zato što može izazvati različite upalne procese na maloj karlici, ukoliko dolazi do promene seksualnih partnera. Preporuka bi pre svega bila kondom ili savetovanje sa ginekologom zato što kod oralne kontracepcije moramo obratiti pažnju i na migrenozne glavobolje, eventualno pritisak, bol u grudima. Još jednom naglašavam da oralna kontracepcija štiti od neželjene trudnoće a ne od polno prenosivih bolesti, tako da ne bude zablude što se toga tiče.

Jedan ste od najvrednijih ginekologa, svakodnevno se susrećete i sa lepim i sa ružnim temama koje se vezuju za radjanje dece. Imate li neki konkretan predlog koji se tiče finansijske stimulacije koju bi državni organi mogli da preduzmu kako bi podstakli bračne parove da krenu putem roditeljstva?

Te stimulacije bi pre svega bile finansijske prirode , dodatak radjanjem 1., 2., 3. deteta, ne znam već kakva se demografska politika vodi. Ili da bude omogućeno besplatno školovanje, lakše dobijanje stipendija, besplatni udžbenici, besplatne ekskurzije. To bi sve mnogo olakšalo roditeljima izvodjenje na put troje, četvoro dece, uz manje odricanje porodice da bi deca bila zadovoljna kao da se radi o jednom ili eventualno dvoje deteta u porodici.

Iako ste bili jedan od najboljih studenata medicine i specijalističkih studija ginekologije, Vi svoje usavršavanje nastavljate i danas. Oblast Vašeg interesovanja je sterilitet. Recite nam kakvi su zvanični podaci, da li je zaista prisutna ,,epidemija,, steriliteta medju mladim bračnim parovima, kako možemo pročitati dnevnoj štampi?

Zvanične podatke sa kojima bih mogao da raspolažem, nemam. Ali, sterilitet nije problem samo u Srbiji već je sterilitet problem u Evropi, jer smo demgrafski staro stanovništvo. Mladi se sve više odlučuju za ostvarivanje porodice u kasnijim 30im godinama. Uzroci su kako od strane ženskog tako i od strane muškog pola. Ferfilnost žena naglo pada posle trideset pete godine života. Kod pacijentkinja kod kojih izostane zeljena trudnoća nakon godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa primenjuju se različite asistirane metode oplodnje . Mnoge žene zbog smanjene fizičke aktivnosti, nekretanja, nezdrave ishrane imaju policistične jajnike i nemaju ovulaturne cikluse. Kod njih je dovoljno da se ide sa stimulacijom ciklusa i na taj način da se dobije zrela jajna ćelija nakon čega se u velikom broju slučajeva ciljanim seksualnim odnosima ostvaruje trudnoća. Kada kažem u velikom broju slučajeva mislim na 3 do 4 ciklusa i tada je uspešnost 30% do 40 %. Sledeći korak ukoliko do toga ne dodje je intrauterijalna inseminacija gde se skracuje put spermatozoida kroz vaginu i grlić, i već se obradjena sperma ( spermatozoidi bez anomalija) ubacuju direktno u kavum uterusa. Ova metoda ima uspeha oko 40% nakon 2-3 inseminacije. Treći stepen je vantelesna oplodnja gde su uspesi različiti, ali hoću da vam kažem da ni ona nije svemoguća već da se i tu radi o razlicitim stopama uspeha od klinike do klinike.

U svakodnevnom druženju pojedinci za neku ženu u godinama, pomalo nervoznu kažu ,,ma pusti je , ona je u klimaksu,,. Postoji li neki model kako žena može prepoznati klimaks i kako ga najbezbednije proživeti?

Pa kao što smo pričali za adolescentnu populaciju i prelaska iz tog dečačkog-devojačkog doba u adolescentno doba koje se ne dešava preko noći tako ni žena ne ulazi u klimaks preko noći znači uglavnom predklimakterične tegobe koje se javljaju kod tih žena u perimenopauzi promene ponašanja, promene sna. Zatim, mogu biti obilniji menstrualni ciklusi, menstrualna krvarenja i neredovni menstrualni ciklusi. Nažalost zbog dinamike života spoljnog faktora stresa i svega onoga što nas okružuje ne možemo da izbegnemo. Tako da se granice spuštaju naniže tako da žene neko šak i u poznim 30im godinama osetile neke simptome klimaksa. A nisu se pre toga ostvarili kao roditelji. Ukoliko žena sumnja da je klimaks u pitanju treba da se javi ginekologu da bi bila adekvatno sagledana .Mnoge pacijentkinje dobro reaguju na hormonsku supstitucionu terapiju koja se može sprovesti ukoliko nema miomatoznih cvorova na materici i fibrocisticnih pormena na dojkama.

Da li se klimaks i doba nakon klimaksa na bilo koji način manifestuje na seksualni život žene?

Klimaks se na seksualni život žene manifestuje na taj način što dolazi do atrofije svih hormonskih zavisnih organa a tu su dojka, vagina, materica, vulva, zatim turgor kože. Padom nivoa estrogena dolazi do pada libita, suvoće vagine, suvoće kože i bolnih seksualnih odnosa. Ono što bih hteo da naglasim da je to individualno kod svake žene i da svaka žena prolazi drugačije kroz taj period.

I za sam kraj neizbežno pitanje je vezano za Koronu. Skoro je godinu dana od početka epidemije, izolacije i mera smanjene socijalne distance. Šta kažu Vaši podaci jesu li Srbi bili ,,vredni,, u cilju proširenja svojih porodica ili je možda doba Korone smanjilo i broj radjanja?

Svuda pada živorodjene dece broj. Ono što bih naveo, ogradjujem se, to su moja lična iskustva, da sam imao veći broj loših trudnoća koje su bile završene od 8. do 10, imao sam jednu trudnoću u kojoj se polod nije razvijajao u 12. nedelji. Ja ne mogu reći da je to plod kovid infekcije jer nema još dovoljno podataka, bolest KOVID ne traje dugo, ali ja iz mog ličnog iskustva imam brojeve da je veći broj mised abortusa ove godine, odnosno ako gledamo godinu dana unazad od kada se javila kovid infekcija nego u ranijem periodu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.