Dečija mašta nema granice. Izmišljeni likovi, omiljeni ljubimci, životinje ali osmišljene na specifičan i drugačiji, dečiji način… Na njihovim crtežima more može može da bude žuto, devojčica može da ima crvenu kosu, kaktus može da govori. I to sve ništa nije čudno kada dolazi iz dečijih umova. Ali, kada se njihove želje ostvare i ti likovi iz mašte “ožive” onda dečijoj sreći nema kraja. Upravo ona ima tu moć da izmišljene dečije likove pretoči u realnost.
Anita Pešić je po struci vaspitačica – specijalista za dramsko vaspitanje. Član je „Asocijacije najboljih nastavnika u bivšoj Jugoslaviji“. Osim u vrtiću, sa decom se druži i “online” kada drži časove engleskog jezika. Prvu pesmu je napisala sa sedam godina, a do sada objavila tri zbirke pesama za decu različitih uzrasta. Deci je međutim najinteresantniji njen dar, a to je izrada unikatnih lutaka po njihovoj želji i ideji. Za Niške Vesti kaže da je lutke počela da pravi još za vreme studiranja.
“Na visokoj školi je jedan od zadataka, tačnije jedan od predmeta zahtevao da napravimo lutku na kašiki. Svi su pronalazli rešenja, pa su lutke pravili na štapiću za ražnjić, na cevčici, ja sam upotrebila varjaču, jednu prilično dugačku, i od sunđera i tkanina napravila lutku, a od vune kosu. U tom momentu je lutka bila zalepljena, nije bila onakva kakve sada pravim, bila je amaterski napravljena, ali je izgledala veoma kvalitetno. Profesor je bio oduševljen, a mnoge kolegenice su me još tada pitale da im napravim jednu lutku”, priseća se Anita.
Hobi je negovala i po završetku školovanja. Imala je sreće da se odmah zaposli u vrtiću, tako da je i tamo počela da pravi lutke za potrebe predstava koje su realizovali. Kada je krenulo vanredno stanje i Anita shvatila da više nema kontakta sa decom, rodila se ideja da preko moje fejsbuk strane (Lutkoljubica Anita – izrada unikatnih lutaka po vašoj želji i ideji) napravi konkurs.
“Prvi konkurs se zvao “Srce jedinstva”. Tema je bila pesma u kojoj se govori o zajedništvu o podršci i ljubavi, ono što nam bilo i najpotrebnije u tom periodu. Konkurs je imao dobar odaziv, oko 70 dece je učestvovalo iz cele Srbije, a umesto jednog pobednika koliko sam predvidela, na kraju je bilo njih osmoro. Prvo dvoje je dobilo lutke. Za prvu, devojčicu Milicu sam napravila lutku Vedranu da joj vedri dane, druga devojčica Lana je dobila ginjola žapca. Ostali su dobili knjige, moje i mog kolege iz Trstenika Miloša Miloševića” istkala je Anita.
Veliki odaziv na prvom konkursu bio joj je motivacija za drugi. On nije bio vezan za izolaciju, već je nosio naziv “Lutka sjajna mog dizajna”.
“Zašto baš tako? Zato što sam od mnogih roditelja dece koji su bili učesnici konkursa čula da su zainteresovana da dobiju lutke, da je to njihov glavni motiv. Kako bi to omogućila i sebi i njima osmislila sam konkurs na kome bi mališani mogli da dobiju lutku po sopstvenom dizajnu i mašti. Odaziv je bio troduplo veći, na konkurs se javilo 205 dece iz četiri države. Ovog puta smo obišli balkan. Ja sam se potrudila da nagradim u svakoj državi učesnike koji su bili posebni i uložili najviše truda. Prvo troje je nagrađeno lutkama. To su sjajni crteži. Nagrade su dobili učesnici iz Rume, Čačka i Prokuplja. Priključili su se i moji prijatelji da bi obezbedili da što više dece bilo nagrađeno, pa je umesto jedne bilo na kraju 52 nagrade. Tri mališana su dobila lutke, podelili smo 20 majica sa dečijim dizajnom crteža i 30 knjiga, 10 mojih, 10 Miloša Miloševića i 10 mame jedne učesnice i kolegenice koja piše i radi u vrtiću Ane Živković”, kazala je Anita.
[meta_gallery_slider]
Na ovim konkursima njena misija se neće završiti. U razgovoru sa učiteljicom iz Prokuplja, čija deca redovno učestvuju na konkursu rodila se ideja da se u narednom periodu napravi izložba pobedničkih radova. Kaže još uvek nije sigurna da li će to biti u Nišu, ili će biti organizovana u nekom gradu koji će odgovarati svim učesnica.
“Ja ću se truditi da svakog meseca, ili jednom u dva meseca organizujem konkurs, trudim se da to propratim i vremenski i energijom da to sve bude kvalitetno i da ispoštujem sve roditelje”, iskrena je Anita.
Ono što je najbitnije, jeste da su njeni konkrusi bezuslovni. Jedini kriterijum je dečija mašta. Čak joj nije teško da sama finansira nagrade, kaže uvek može da se odvoji deo sredstava od plate da bi se izmamio dečiji osmeh. Uvek može da se osloni i na prijatelje pesnike koji doniraju svoje knjige. Anita kaže da su lutke te kojima se najviše obraduju mališani, pogotovo ako su one plod njihove mašte.
“Pravim lutke na štapu i to mi je ostalo kao lični pečat – nisam videla do sada da neko pravi lutke na štapu tako velike, bogate i slojevite. Lutke koje sam počela da pravim po dečijim crtežima verovatno je teže raditi ih tako nego iz svoje glave i po svojoj želji, ali meni je u tome najveća draž. Svaka lutka je izazov i kroz svaku lutku naučim nešto novo. Dečije želje su raznolike. Kao najspecifičnija želja koja mi je ostala u sećanju je gospodin kaktusić u saksiji, koji ima kauboski šešir i plavu jaknu, zatim vanzemaljka Mona sa njenim drugom Migom. Devojčica je čak i napisala priču o životu njene lutke iz mašte. Uglavnom mi roditelji ili rođaci traže da napravim lutku kao rođendanski poklon. Sve su to izmišljeni dečiji likovi iz njihovih umova i toliko sam srećna i ponosna što mogu da stvorim i da pretočim u realnost ono što se odvija u dečijoj mašti”, iskrena je Anita Pešić.
Anita piše i poeziju za decu, a uskoro bi trebalo da objavi i dramski tekst. Pesme su produkt rada u vrtiću sa najmlađima. Ni to joj nije bilo teško, a uglavnom je radila sa grupm od 30 do čak 35 dece. Kaže da taj posao jeste zahtevn u smislu da morate biti obazrivi i pažljivi, ali uvek morate da budete i kreativni.
“Mislim da je u tom poslu najbitnije da čovek uživa, jer ako ne volite taj posao i niste kreativni, onda taj posao gubi smisao i deca neće biti entuzijastična, euforična i neće biti te radosti koja treba da bude prisutna u životima dece u tom uzrastu”, rekla je Anita Niškim Vestima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
