ONI SU ZAUSTAVILI PROGON HRIŠĆANA: U hramu svetog cara Konstantina i carice Jelene održana sveta arhijerejska liturgija
U hramu Svetog cara Кonstantina i carice Jelene, povodom gradske slave održana je sveta arhijerejska liturgija, a služio je episkop niški Arsenije.
“Danas smo svi okupljeni na jednom mestu, ujedinjeni u praznovanju Svetih cara Konstantina i carice Jelene i u radosti koju ovaj dan za sve nas podrazumeva. Na prvom mestu danas se raduje crkva Hristova, potom i mi koji živimo u rodnom gradu velikog svetog cara i slavimo njega i njegovu svetu majku koji kao zaštitnici bdiju i mole se za ovaj Grad i sve njegove žitelje. Iza njih su nam ostali velelepni hramovi na svim mestima gde su radili i zidali, od Rima, Jerusalima, preko Antiohije pa sve do Konstantinopolja. Konstantinova veličina, pored svih njegovih zasluga zbog kojih ga istorija sa pravom pohvaljuje, ne leži toliko u prošlosti, nego u budućnosti koju je on premudro stekao za sve nas. Dvosekli mač kojim se branio i napadao sveti car Konstantin u potrazi za istinskim mirom, 313. godine zamenio je perom. Konstantinovo pero je prvo od dva nova oružja kojim je sveti car ispisao stranicu na čijim marginama i mi danas njegovim dugom zaduženim postojimo. Tim perom je u Milanu, ediktom o toleranciji, okončao trovekovni progon nevinih hrišćana.”, kazao je nakon liturgije episkop niški Arsenije.
Među prisutnima bili su predstavnici Grada Niša, na čelu sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski, predstavnici Vojske, na čelu sa komandantom Кopnene vojske Srbije, generalom-potpukovnikom Milosavom Simovićem, predstavnik Rimokatoličke Crkve, niški župnik fra Marko Trošt, kao i mnogi drugi.
Po pročitanoj jevanđeljskoj perikopi, Preosvećeni Vladika je poučio verne o značaju današnjeg praznika, kao i ličnosti Svetog Cara Кonstantina i njegovom uticaju na svetsku istoriju.
Na kraju svete službe, osvećeni su slavski darovi i prerezan slavski kolač, pripremljeni u čast i spomen Svetoga Cara i Svete Carice. Tako je završena evharistijska proslava još jedne slave ovoga hrama i Grada Niša, drevnog grada koji ove svetitelje poštuje i proslavlja na poseban i dostojanstven način.
Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene.
Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.
Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede, uz reči „ovim pobeđuj“!
On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.
Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.
Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.
Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).
U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke.
Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
