ONI SU PROSLAVILI NIŠ: Prof. dr Radoslav Bubanj – akademik, profesor, nekadašnji rektor, uspešan sportista… (VIDEO) (

Početak je bio težak, posle rata je trebalo preživeti, trebalo je imati materijalne preduslove da bi se formirao kao „čovek“. Prof. dr Radoslav Bubanj kaže da je imao sreću da su mu još u osnovnoj školi predavali takvi profesori i nastavnici da je na neki način tu i korporirao osnovnu takozvanu besedu prema životu. Teškoće su se kasnije proširile na opstajanje, preživljavanje… Živeo je samo sa majkom i bilo je teško. Ipak ističe da mu je život doneo mnogo dobra.

„Bog nas je nagradio, stvorili smo porodice, ali taj period koji je predstavljao početak mog života mi je naridio da moram da se obrazujem. Obrazovanje je osnovna poenta svakog čoveka, ono čni život. Bez obrazovanja ova naša nacija i građani Srbije ne mogu da opstanu u savremenom svetu. Priliv mnogih informacija, koji je takav, da prosto ne možeš da otpratiš mnoge događaje u informativnom i naučno tehnološkom smislu, me je naterao da krenem kroz tu vrstu etape, da savladam i moj, ali i razvoj drugih oko mene“, govori za Niške Vesti prof. dr Radoslav Bubanj.

Njegova priča je tekla i preko sporta. Njegova porodica je sportska i ona je dala dobre rezultate. Potomci su im podarili sreću i bogatstvo i iz toga se izrodila osnovna poenta kako produžiti život. Zato je njegov cilj uvek bio obrazovanje mladih ljudi.

Bio je odličan sportista. Bavio se i rukometom, košarkom, tokom studiranja je morao da savlada i druge sportove, ipak opredelio se za atletiku. Već 1958. godine je postao član reprezentacije i tada je prvi put branio boje tadašnje Jugoslavije. Još uvek se pamti njegov rekord u atletici, a to je 400 metara sa preponama, kao i rekord na 1000 metara.

„Bio sam rekorder u mnogo čemu i dao svoj skromni doprinos. Sport traje vrlo kratko, ali je veoma sadržajan i buran i on natera čoveka da sagleda i svoje i tuđe probleme i pobede i poraze i to je ono što neguje tu našu građansku inicijativu kako razvijati mladost“.

Mi sada kaskamo za Evropom, nemamo tu vrstu uslova da razvijamo decu u atletici, a upravo su atletika, plivanje i gimnastika srž sportskog života.

„Atletika mi je dala šansu da u 15 godini dobije stipendiju kao olimpijski kandidat. Godine 1959., 1960., kada nije moglo da se izađe iz zemlje, imao sam priliku da reprezentujem Niš, Srbiju i Jugoslaviju u Sofiji. Tako je krenulo, a kasnije su sportski rezultati jednostavno dolazili“, poceća se dr Bubanj.

Ponekada vam ne određuje sudbinu ono što vi želite, nego i uslovi, ali i ciljevi života. On se opredelio za sport jer je shvatio da jedino preko sporta može da dođe do materijalnih sredstava da bi se njegova majka i on održali u životu.

„Moja majka je volela da naučim da sviram violinu, gitaru, harmoniku, ali mi nismo imali uslova da nabavimo instrument. Moja životna priča mi je zapravo dala priliku da se preko sporta odredim prema ukupnim tokovima života“, istakao je dr Bubanj.

Iza atletike, a nakon završenog fakulteta se javila želja da obrazuje druge i da ih obaveže da se sami usavršavaju. Svoja iskustva i znanje prenosio je ovaj priznati profesor mlađim generacijama. Kaže vremena su se promenila.

„Niš stari… Potpuno različit odnos je bio života prema ljudima i sa ljudima. Da bi došao do nekog rezultata morao si da znaš nekoga ko te razume i ko želi da ti pomogne. Današnji uslovi ne dozvoljavaju to. Danas je došlo do alijenacije, deterioracije ličnosti i ne znam u kom sve pravcu teče budući tok svih nas. U pitanju je sada prelaz iz jednog sistema socijalističkog u kapitalistički, koji daje nove forme razvoja ličnosti i čoveka. Nadam se da će odlučiti kvalitet. Znaju naši ljudi da se snađu u svim uslovima.“

Po opredeljenju porodične tradicije, ono što su radili članovi porodice, obično se događa da nastavljaju i potomci. To je za profesora Bubnja dobar tok jer se tada razvijaju sposobnosti i veštine u dužem vremenskom periodu.

„Ako je neko dete talentovano za muziku, a rođeno je u radničkoj porodici, treba ga podržati i njegov talenat razvijati. Ali je pitanje da li te porodice imaju mogućnosti da taj talenat razvijaju, jer talenat je samo preduslov, a rad je onaj koji stvara, a ponekada i uništava ljude“, poručuje prof. dr Radoslav Bubanj.

Prof. dr Radoslav Bubanj, rođen je 14. avgusta 1943. u Nišu. Osnovnu školu „Vuk Кaradžić“ i gimnaziju Svetozar Marković završio je u Nišu. Fakultet za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu završio je 1969. godine

Кao student fizičke kulture Radoslav Bubanj se intenzivno bavio sportom i bio je reprezentativac SFR Jugoslavije u atletici i nastupao za A. К. „Železničar“ iz Niša i A. К. „Crvena zvezda“ iz Beograda. Još uvek je aktuelni rekorder grada Niša u disciplini trčanja na 1.000 m i 400 m sa preponama. Jedno vreme bio je kondicioni trener F. К. „Radnički” iz Niša u vreme najvećih uspeha kluba (učešća u kupu UEFA).

Zvanje magistra u oblasti sporta i fizičke kulture steko je na Beogradskom univerzitetu 1975. godine, nakon odbrane magistarskog rada pod nazivom Upoređivanje vektorskih i goniometrijskih parametara kod preskoka preko gimnastičkih sprava utvrđenih kinematografskim metodama, pod mentorstvom dr Pavla Opavskog.

Doktorsku disertaciju iz uže naučne oblasti biomehanike odbranio je na Filozofskom fakultetu-odseku za fizičku kulturu Univerziteta u Nišu, 1981. godine.

U zvanje asistenta izabran je 1973., a u zvanje docenta 1981. godine na Filozofskom fakultetu, studijska grupa za fizičku kulturu u Nišu. Na isom fakultetu u zvanje vanredni profesor za predmet Biomehanika izabran je 1987., a u zvanje redovni profesor 1998. godine. Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu (najpre Filozofskom fakultetu – odseku za fizičku kulturu) radio je od osnivanja, 1971. godine.

Živi radi i objavljuje knjige iz oblasti fizičke kulture u Nišu. Njegova ćerka Natali Bubanj Stoiljković, doktor je hemijskih nauka na Univerzitetu Pjer i Marija Кiri u Parizu, bivša je reprezentativka Jugoslavije u odbojci i bivši član Crvene zvezde i niškog Studenta. Sin Saša, redovni je profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, 17 godina je profesionalno igrao rukomet. Bio je član rukometnog kluba Partizan, RК Кikinda, RК Crvenka, RК Herclia – Tel Aviv – Izrael, RК Miluz, RК Troa – Francuska i RК Bonifačio – Кorzika. Unuci profesura Bubnja su krenuli dedinim putem i nižu uspehe na sportskim terenima.

Tekst je deo projekta „Oni su proslavili Niš“ koji je podržan od strane Uprave za društvene delatnosti u okviru  Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.