ONI SU PROSLAVILI NIŠ: Odbranio je dva penala, treći je otišao pored gola, a Radnički i Zajko pravo u legendu

Dan 04.11.1981. ostaće upamćen kao neverovatan podvig Nišlija. Nakon poraza u Cirihu (0:2) niški tim je smogao snage, izbacio Švajcarce i tako se plasirao u treće kolo Kupa UEFA. Bane Djordjević je sa penala doveo Radnički u vođstvo, a nakon sjajne asistencije Redže Stojiljkovića, Savić je povisio na 2:0 i postavio konačan rezultat.

Posle sedam godina sedenja na klupi i čekanja da Dragan Pantelić ode u inostranstvo, napokon je i Zoran Milenković Zajko dobio šansu te sezone i naravno greške nije bilo. Odbranio je dva penala, treći je otišao pored gola, a Radnički i Zajko pravo u legendu… Slučajnost ili ne, upravo smo intervju sa ovim proslavljenim golmanom radili baš na ovaj, za njega, ali i za niški Radnički veliki dan.

Sportska karijera

Tada je bilo drugačije vreme, govori nam Zoran Milenković.

„Mi smo voleli da igramo fudbal, poljana nam je bila glavna razonoda, nismo imali drugu. Relativno kasno sam počeo da treniram u klubu, u sadašnjoj „Jagodini“ u svojoj petnaestoj godini. Pre toga igrao sam sve, i fudbal, košarku, odbojku, šah, gimnastiku… tako da sam bio pripremljen i vrlo brzo postao prvotimac“.

Trebao je veoma brzo da napusti Jagodinu i ode u drugi klub. Međutim nisu ga iz kluba pustili, pa je odlučio da ode u vojsku. Odmah posle odsluženog vojnog roka dolazi u FK Radnički na probu. Odmah su ga ostavili u niški klub. Međutim, imao je tu nesreću da je u to vreme mrežu Radničkog branio Dragan Pantelić, tako da je sve dok Panta nije otišao u Francuski klub bio njegova rezerva.

„To je golmanski posao, postoji samo jedno mesto. Ja sam to vreme dok nisam branio iskoristio da završim DIF, ubrzo sam se i oženio, dobio decu i ostao ovde.“

Branio je retko, ali kad god bi stao na mrežu imao je zapažene odbrane.

„Branio sam korektno na svim utakmicama. Mislim da sam nepravedno sklonjen iz ekipe kada se Panta vratio iz vojske. Ali opet kažem, to je golmanski posao.“

Ni jedna generacija nije napravila takav rezultat. Tu ekipu koja je igrala zaredom tri Kupa UEFA činili su igrači koji su došli iz Srpske lige i nekoliko igrača koji su potekli iz škole FK Radnički.

„Ekipa se pravila četiri, pet godina da bi se 1979. godine složile kockice i Nišlije bile u samom vrhu Jugoslovenskog fudbala. Bio je to neverovatan uspeh. Rasturiti veliku četvorku: Zvezdu, Partizan, Hajduka i Dinama bilo je gotovo neverovatno.“

Priseća se da je bilo mnogo kvalitetnih igrača. Kaže, nije se odlazilo u inostranstvo tako rano. U to vreme je i Srpska liga bila dobro plaćena. On je u Radničkom kao igrač proveo desetak godina. Za to vreme nije se promenilo mnogo igrača. Ekipa je bila uigrana. I dan danas možete da se setite tih ekipa koje su bile u vrhu tadašnje Jugoslavije.

„Sada je sasvim drugačije. Pogledajte Radnički, na svakih pet šest meseci promeni po 10 igrača. To je veliki problem. Sada deca idu u inostranstvo sa 17, 18 godina. Igrači i iz Zvezde i Partizana koji su otišli nisu odigrali ni 20-tak utakmica. Pitanje je tamo kako će proći, većina propadaju“, iskren je Zoran Milenković.

Kaže i da se naše lige sastoje od neiskusnih igrača i od onih koji nisu uspeli u inostranim klubovima i vratili se ovde, vrlo je malo mladih igrača. Ipak, i on je iskusio život i igru u klubovima van zemlje.

„Ja sam 1984. godine otišao u Španiju, međutim tamo čovek treba da ima puno sreće. Ja sam imao tu nesreću da je klub „Tenerife“ bio u rasulu. Da sam ostao još godinu dana možda se ne bi ni vraćao. Došao sam u Radnički kada je klub ispao iz prve lige. Bio sam tu godinu dana, Radnički se vratio u prvu ligu. Nakon toga odlazim u Majdanpek i tu završavam fudbalsku karijeru i odlučujem da nastavim karijeru kao trener“, dodao je Milenković.

U nekoliko navrata je bio trener Radničkog, zatim Jastrebca, tri godine je bio u Fudbalskom savezu Srbije i Crne Gore. 1998. godine odlazi za Kuvajt i tamo nastavlja karijeru. Sa bogatim iskustvom, ali i sa setom, govori da je sada došlo drugačije vreme.

„Deca neće više da treniraju, kompjuteri i telefoni su im prioritet. Veoma rano počinju sa treninzima na nagovor roditelja. Radnički je ranije imao dobru školu fudbala u koju nije mogao svako da trenira, već samo selektirana deca. Sada je najvažnija članarina. Samo u Nišu ima 25 fudbalskih škola, a kvaliteta nema. Mi smo talentovana nacija, uvek izađe neki dobar igrač, ali u nekom bolje organizovanom radu bilo bi ih mnogo više. Ranije je samo iz Radničkog godišnje izlazilo oko 15 dobrih igrača, pa ni oni nisu mogli svi da igraju u Prvu ligu, već su odlazili u Srpsku ligu. Tada je i Srpska liga bila jaka. Nešto mora da se promeni, jer vi sada iz škole Radničkog nemate u Prvom timu dva igrača“, kazao je Milenković.

Otkud nadimak Zajko

Zanimljivo je to kako je Zoran Milenković dobio nadimak Zajko. Iako mnogi pomisle da ima veze sa imenom, ili sa njegovom igrom na terenu, ni jedno ni drugo nije uticalo na nadimak koji ga prati čitav život. Otkriva nam, da je kao mali voleo da svira i harmoniku. Tada je bila popularna pesma „Zajko kukurajko“. Upravo po toj pesmi koju je svirao i pevao otac ga je nazvao Zajko i tako je ostalo.

Biografija

Rođen je 7. novembra 1953. godine u Jagodini. Кarijeru je počeo u mlađim kategorijama Jagodine, u koju je došao sa 15 godina. Punu fudbalsku afirmaciju stekao u Radničkom iz Niša. Bio je član niškog tima koji je početkom 80-ih uspešno igrao u Кupu UEFA, a 1982. dospeo i do polufinala. Iako je većinom bio rezerva reprezentativnom golmanu Draganu Panteliću, istakao se svojim odbranama u Prvenstvu Jugoslavije i Кupu UEFA. Ostao je upamćen po odbranama penala protiv švajcarskog Grashopersa u drugom kolu Кupa UEFA sezone 1981/82. Jednu sezonu branio je i gol španske ekipe Tenerife. Potom se vratio u Radnički, koji je u tom trenutku nastupao u Drugoj ligi Jugoslavije, da bi igračku karijeru okončao u Majdanpeku.

Posvetio se trenerskom poslu, prvo je radio sa golmanima u Radničkom iz Niša, a jedno vreme je bio pomoćnik trenera i trener prvog tima. Bio je godinu i po dana trener u Jastrepcu.[2] Od 1998. radio je u Кuvajtu i vodio sve selekcije. Jedno vreme je bio trener u Omanu.

____________________________________________________________________________________________________________________

Tekst je deo projekta „Oni su proslavili Niš“ koji je podržan od strane Uprave za društvene delatnosti u okviru  Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.