ONI SU PROSLAVILI NIŠ: Od omladinskog tima do reprezentacije, sportski put koji mu je doneo veliki uspeh (VIDEO)

Kao i svi mališani i on je voleo fudbal. Čak je trenirao, doduše kratko, i u školi fudbala Radničkog. Međutim, u osovnoj školi počinje da igra rukomet, ne sluteći da će upravo on biti igrač koji će u Železničaru izgraditi najblistaviju igračku karijeru. Časlav Grubić, dugogodišnji reprezentativac u rukometu u generaciji koja je postavila temelje rukometne igre, kasnije i za mnoge uspešnije klubove u čitavom svetu. Sve vreme svoje blistave karijere nijednog trenutka nije napustio studije, da bi na kraju, svom imenu dodao i titulu diplomiranog mašinskog inžinjera.

Кarijeru je počeo u niškom „Železničaru“ sa kojim je 1977. osvojio Кup Jugoslavije, a sezonu kasnije dospeo do finala Кupa evropskih pobednika kupova. Jednu sezonu bio je član beogradskog „Partizana“. Igrao je i za više španskih timova, a sa „Elgorijaga Bidasoom“ osvojio je kup Španije. Osvojio je i titulu svetskog šampiona u Švajcarskoj 1986. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao ukupno 86 mečeva i postigao 122 gola.

“Moj ulazak na parket hale danas je već kod mene izazvao emocije. Sećam se kada smo je otvarali, kada smo ovde igrali utakmicu protiv Dinama, kada je ovde bilo puno ljudi. Tada smo imali Šivaru, malu halicu, ali za nas je bila velika. Nova hala je bila prozor u svet, velika inspiracija. Utakmice koje smo igrali bile su pravi praznik za Niš. Publika je dolazila porodično, dolazili su ranije da zauzmu svoja mesta, tačno sam znao ko gde sedi. Nije bilo slobodnih mesta, a bilo je još napolju ljudi. To je trajalo desetak godina. Na našu žalost danas toga nema, čak nije bilo ni kada je Železničar u jednom periodu ostvarivao rezultate. Očigledno da je klub negde grešio, možda nismo uradili dovoljno da ponovo dovedemo tu publiku koja nas je uvek bodrila, koja je tugovala sa nama”, priseća se naš slavni reprezentativac u rukometu Časlav Grubić kada je kročio u Halu Čair.

Za uspeh je potrebno mnogo rada, mnogo truda, čovek ne vidi daleko, vidi blizu, a onda mu se otvaraju vidici. Tako je i naš sagovornik, korak po korak, od omladinskog tima do reprezentacije prošao sportski put, koji mu je na kraju doneo veliki uspeh.

“Rekao bih da je to bio jedan prirodan put, nije bilo preskakanja, ali je bilo pre svega puno rada, meni sve to nije bilo teško. U to vreme se formirao RK Vulkan, a onda sam sa 17 godina počeo da igram za Železničar, što je bilo retko u to vreme da tako mlad igrač igra u tako visoki rang takmičenja. Nakon toga je došla reprezentacija, a onda i Partizan. Imao sam ponude i iz Zvezde. Trebao sam da zamenim čuvenog Lazarevića, međutim nisam se osećao sigurno da uradim tako nešto. Sigurnost sam imao u Partizan jer je tener tog beogradskog tima bio moj trener u reprezentaciji. Nakon Partizana vraćam se u Železničar. Ta ekipa vraća klub u prvu ligu i počinje da osvaja velike rezultate. Osvojili smo KUP bili smo vicešampioni Jugoslavije, zatim je usledio Kup kupova Evrope… “, rekao je Grubić.

Mnogi veliki igrači se nisu oprostili od rukometa. On je imao tu čast da u Niš dođe reprezntacija Jugoslavije, pa je jedno poluvreme igrao za reprezentaciju, a sledeće za Želju. Mislio je da je tu kraj, da će se posvetiti svom poslu. Radio je tada u Mašinskoj industriji. Međutim, ponovo se vratio rukometu. Neplanirano ga je pozvao njegov drug iz Beograda, Laković, koji je imao želju da igra u Španiji. Falio im je i srednji bek, pa ga je zamolio da i on krene. Započeo je razgovore i prihvatio je da nastavi svoju rukometnu karijeru.

“To je klub koji nikada nije napravio vrhunski rezultat. Bio je u sredini tabele, ali nikada nisu uspevali da ostvare nešto više. Kada smo se dogovarali oko uslova, ja sam u šali rekao da želim posebnu nagradu za osvojeno prvo mesto. Dogovorili smo se i ta nagrada je ušla u Ugovor. Krenuo sam da igram i kao u svakom timu dao sam sve od sebe. I desilo se čudo mi smo bili prvi, a ja dobio svoju nagradu… “, priseća se Časlav Grubić.

Još jedna zanimljiva anegdota vezana je za ime srpskog rukometaša. Prošlo je već osam godina od kako je napustio aktivno bavljenje sportom. Slučajno je želeo da sa svojim kolegom iz Madrida otputuje u Sevilju. Koristili su voz koji razvija i do 250 kilometara na sat. Tokom vožnje njegov kolega je želeo da vidi taj moderan voz, što je zapravo bilo nemoguće. U tom trenutku naišao je kondukter. Kada je ugledao Časlava Grubića , samo je uspeo da izusti “Caslav Grubic”. Zapamgtio ga je kada je igrao u Španiji. Grubić je to iskoristio i pitao ga je da li mogu da pogledaju voz. On im je želju, naravno ispunio i odveo ih do lokomotive u kojoj su proveli ostatak putovanja.

Ovaj slavni sportista kaže da ima dosta anegdota, podelio je sa nama još jednu, emotivniju.

“Kada se moj veliki prijatelj, u to vreme je bio predsednik kluba Saša Živić, razboleo od leukemije, otišao je na lečenje u London. Jednom prilikom dok mu je u sobi bio lekar, zazvonio mu je telefon i on je pričao o klubu, o Železničaru. Doktor je to čuo i pitao ga je kakve veze on ima sa klubom. Živić mu je odgovorio da je predsednik, na šta ga je lekar pitao da li poznaje Časlava Grubića. Ispostavi se da je tom lekaru koji je uspeo da spasi život mom prijatelju, njegov stariji brat bio novinar, koji je više puta razgovarao samnom. On je tako znao za mene, bio je jedan od velikih zaljubljenika u klub. Nakon toga sam upoznao tog lekara, kada je bio ovde na nekom simpozijumu. Hoću ovim da pokažem koliko sport ima moć da se distance prevaziđu, da se uspostavi komunikacija koja je trajnog karaktera. Sport je osnova ali iz sporta proizilaze i mnoge druge stvari”, kazao je kroz suze Grubić.

Ove priče pokazuju da Ljudi pamte. Ako može da uporedi, Grubiću se čini da su više poštovanja prema rezultatima koje je ostvario “tamo negde”, nego prema onome što se dešavalo u mom Gradu gde je  zapravo najviše sebe dao.

Časlav Grubić je dvostruki nosilac Oktobarske nagrade Niša, proglašen je 1986. i sportistom grada. Nosilac je i Ordena rada, ali i trofeja “Braća Ilić” koji se dodeljivao u Nišu za fer-plej.

____________________________________________________________________________________________________________________

Tekst je deo projekta „Oni su proslavili Niš“ koji je podržan od strane Uprave za društvene delatnosti u okviru  Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.