Ljiljana Jović, diplomirani ekonomista, Aleksandra Trmčić, strukovni ekonomista i Vesna Filipović, građevinski tehničar za niskogradnju, se, sasvim je sigurno, po mnogo čemu razlikuju, ali je njihova zajednička opsesija vožnja. Kada otvorite vrata Eko taksija i pozdravi vas ljubazan ženski glas uz pitanje dokle idete sasvim je sigurno da se za volanom automobila nalazi jedna od njih.
Bez panike. One se zejedno bore protiv one, dobro čuvene, rečenice „pazi žena vozi“. Doduše, kako kažu mnoge Nišlije koje koriste usluge ovog taksija su već navikle na njih, pa više nema čuđenja, ali se dešava da roditelji moraju deci da objasne kako su to „tete taksisti“, a ne retko pričljive mušterije muškog pola zaćute kada shvate „da je volan u rukama žene“. Njima, dodaju, to ne smeta. One su profesionalke u svom poslu, obavljaju ga savesno, žele da se svako dok traje vožnja oseća prijatno u njihovom automobilu. I još nešto. One se udruženim snagama bore protiv stereotipa i podele poslova na muške i ženske.
Ljiljana Jović je najduže za volanom taksija. Još sasvim malo pa će obeležiti godišnjicu.
„U Eko taksiju je na spisku oko osamdesetak kolega i nas tri“, kaže Ljiljana kroz smeh. „Počela sam da taksiram jer sam želela da promenim nešto u svom životu. Do pre nekoliko godina sam radila u kancelariji za računarom. Onda sam rekla sebi da mi je dosta toga i potražila sam posao koji bi mi prijao, na kome bih se osećala opušteno i bila to što jesam“.
Ljiljana dodaje da obožava da vozi i videla je šansu da se ostvari kroz posao taksiste. Do sada se ni jednog momenta nije pokajala zbog toga. Kada je za volanom ona dobija neku posebnu vrstu energije i oseća se sigurnom i svojom.
„Prva reakcija kada me niko vidi za volanom je iznenađenje.Nakon toga sledi osmeh, a neki su spremni da priznaju i da im je čast da ih vozi jedna dama. Deca se najviše zbune kada me vide u taksiju i, mada su po prirodi pričljiva, ćute sve vreme dok traje vožnja, a roditelji kažu, šaleći se, da niko do sada nije uspeo da ih smiri tako brzo“, kaže Ljiljana i dodaje da joj najviše prija uvažavanje onih koje vozi, a ne retko je u prilici da joj neko otvoreno prizna i da joj se divi.
Vesna Filipović je sela u taksi u želji da razbije monotoniju rada u tekstilnoj industriji. Takav rad nije odgovarao njenom temperamentu, avanturističkom i radoznalom duhu. Izlaz je pronašla za volanom i već posle nekoliko meseci je znala da ovaj posao neće promeniti nikada.
„Promena uvek prija, a ja sam želela da promenim monotono radno mesto na kome sam radila pre ovog posla.Stalno sam bila u okruženju u kome se osećalo nezadovoljstvo. Negativna energija koju sam osećala me je opterećivala.Nenadano sam odlučila da taksiram, javila se i prezadovoljna sam poslom koji radim kao i kolegama na poslu. Budući da se radi uglavnom o muškarcima u početku sam brinula kako će da nas prihvate, ali nije bilo problema. Plasila sam se malo i noćnih vožnji, ali nema ni toga jer vozimo samo dnevne smene“, priča Vesna.
I ona kaže da nije doživela neku neprijatnu situaciju.
„Razbijamo predrasude da su žene loši vozači i pokušavamo što više njih da ohrabrimo da nam se pridruže. Posao je nekad manje nekad više naporan, ali je važno da uživamo u njemu“, dodaje Vesna. „Dnevno, zavisi od vremenskih uslova i broja mušterija, pređemo po gradu oko 130 kilometara. Kada je kiša, sneg ili nevreme najviše ima mušterija i tada, kako mi kažemo „krene ludilo po gradu“, zaključuje Vesna.
Najmlađa među njima je Aleksandra Trmčić. Za volan taksija ju je dovela ljubav prema automobilima.
„Još kao dete sam volela da vozim i za volanom sam svoj na svome. Doduše od nas se očekuje ozbiljnost i profesionalnost na poslu, pa mi najviše smeta što mnogi na ulici ne poštoju saobraćajne znake. Ako zanemarimo to sve ostalo je u redu. Mušterije su prijatne, vole da razgovaraju sa nama“, objašnjava Aleksandra.
Sve tri su za posao kojim se bave dobile podršku svojih porodica jer bez toga ni one ne bi bile ispunjene do kraja. Kod mušterija su stekle poverenje. Kažu sve češće roditelji taksijem koje one voze šalju decu u školu ili kod bake i deke. Predaju ih njima, kažu adresu i bezbrižni su. I Ljiljana i Vesana i Aleksandra ulivaju poverenje i dokazuju da ne postoji podela poslova na muške i ženske i da i lepoši pol i te kako može da vas odveze tamo gde želite probijajući se kroz tesne Niške ulice ili vozeći širokim bulevarima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
