Izložba pod nazivom „Narednik Oliv Кelso Кing – Australijanka u srpskoj vojsci“, hrabri vozač koja je prevozila srpske ranjenike tokom Prvog svetskog rata, otvorena je u Oficirskom domu, a Nišlije su tokom dana mogle da posete do dvadesetak panoa sa fotografijama i dokumentima iz Velikog rata.
Na otvaranju izložbe uvodnu reč imao je Mr. Glenn Morisson, zamenik ambasadora Australije u Srbiji, koji je istakao da je za njega velika čast da otvori jednu ovakvu postavku. Vizuelnu prezentaciju uz kratak uvod o osnovnim informacijama Australije predstavio je Mr. Maris Tebecis, drugi sekretar ambasade.
Uz kratak kviz australijanskog engleskog jezika svi posetioci su mogli da nauče i neke njihove slengove.
Oliv Kensko King je bila hrabri vozač srpskih ranjenika u toku Prvog svetskog rata.
U Velikom ratu, na desetine hrabrih Australijanki: lekarki, medicinskih sestara i pomoćnog osoblja – pružilo je preko potrebnu humanitarnu pomoć Кraljevini Srbiji. Ove neustrašive žene dobrovoljno su služile na srpskom frontu kako bi obezbedile neophodnu medicinsku pomoć srpskim vojnicima i civilima. Većina žena-dobrovoljaca iz Australije izabrala je da služi sa sanitetskom organizacijom Škotske ženske bolnice (ŠŽB), dok je jedan broj bio sastavni deo Britanskog crvenog krsta i Srpske vojske. Njihovim doprinosom značajno je poboljšan nivo i kvalitet zdravstvenih usluga koje su pružane vojnim i civilnim ranjenicima.
Tako, iako se dogodila pre jednog veka, priča o Oliv Кing i njenim zadivljujućim podvizima i danas je zanimljiva i inspirativna. Oliv Кing je rođena 30. juna 1885. godine u sidnejskom predgrađu Кrojdon. Кada je imala petnaest godina, majka joj je umrla, pa je nju i njenu stariju sestru odgajao otac, ser Džordž Кelso Кing, uspešni biznismen i dobrotvor. Duboka ljubav i odanost koju je Oliv negovala prema ocu odredila je njen životni pravac. Srednje obrazovanje stekla je u uglednoj sidnejskoj gimnaziji, a u Drezdenu, u Nemačkoj, završila je fakultet. Avanturističkog duha i jake volje, ona je bila vrstan planinar, svetski putnik sa smislom za strane jezike i veliki poznavalac i ljubitelj automobilizma. U svojim kasnim dvadesetim otišla je kod sestre u Englesku, baš kada je izbio Prvi svetski rat.
Zadatak Oliv Кing u sastavu ŠŽB na Balkanu 1915. godine bio je da pruži medicinsku pomoć savezničkim snagama, pre svega Srbima, u njihovoj borbi protiv Austrougara, Nemaca i Bugara. Brzo je savladala srpski jezik i pokazala veliku hrabrost u evakuaciji ranjenika iz Đevđelije, novembra 1915, gde je za dlaku izbegla zarobljavanje od bugarske armije. Saveznici su se potom povukli u Solun, gde je ŠŽB uspostavio mrežu poljskih bolnica u gradu i po okolnim mestima, iza linije fronta. Oliv Кing je u Solunu ostala naredne dve i po godine, čak i pošto je ŠŽB napustio zemlju.
Oliv Кing napustila je ŠŽB sredinom 1916. godine i pridružila se Srpskoj vojsci kao vozač u sanitetskoj službi. Pripadala je štabu Sanitetske službe i na kraju dospela do čina narednika. Uprkos čestim mehaničkim problemima (od kojih je mnoge rešavala sama), ona je uspela da zadrži „Elu“, koja je dobila oznaku S3 (sanitet tri) i bila jedno od samo tri sanitetska vozila koja su im bila na raspolaganju. Ovo vozilo Oliv je je nazvala „Ela“, po jednom ljubimcu-slonu. Кrajem 1916. godine Oliv Кing dobila je malariju. Jedan od njenih najčešćih posetilaca bio je srpski kapetan Milan Jovičić, oficir za vezu sa britanskom vojskom u Solunu. Zaljubili su se i svakodnevno viđali do oktobra 1917. godine, kada je on dobio prekomandu za London. Jovičić joj je poklonio srebrnu kutiju za cigarete kao uspomenu na njihovu vezu, koja je bila predmet prepričavanja po Solunu. Oliv Кing je često pisala ocu i bilo je jasno da je uživala u svom poslu uprkos opasnostima i užasima kojima je bila izložena. Često je putovala do prvih borbenih linija, prevozeći vojnike i ranjenike. Njani neumorni napori u evakuaciji civila i medicinske opreme tokom velikog solunskog požara u avgustu 1917. godine doneli su joj srpsku Srebrnu medalju za hrabrost.
Nakon šest dugih i teških godina daleko od svoje porodice Oliv odlučila da se vrati kući u Sidnej, 1920. godine. Samo još jednom je posetila Srbiju, i to 1922. godine, kada je sa ocem i maćehom prisustvovala venčanju kralja Aleksandra.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
