Kolumna

Okrečite stan, ako nemate šta da radite ovih nedelja

Zahvaljujući društvenim mrežama saznajemo da je u velikom broju kuća ovih dana u toku – krečenje. Spojili su ljudi korisno (ne samo u smislu značajne uštede, već i u vidu preko nam potrebne fizičke aktivnosti) i praktično (odagna čovek tmurne misli dok mala četkicom gore-dole i levo-desno). Moja prijateljica, koja u životu molersku četku nije uzela u ruke, sama je okrečila svoj stan za nepuna dva dana.

Pa se setih svog teksta na ovu temu, kada sam i sama bila početnik u krečenju. Hvala svim onim aljkavim, alavim i neprofesionalnim majstorima koji nam prođoše kroz kuću, zahvaljujući njima postadoh i moler:

Kod nas su uvek krečili majstori. Profesionalci, a ispostavljalo se kasnije, neki i priučeni moleri.Davno smo jednom stalnom moleru „otkazali saradnju“, kada sam shvatila da postoje i oni majstori iza kojih ne ostaje toliko loma koliko je on pravio dok je krečio, i pored onolikih čaršava, folija, novina i ostalih pomagala kojima sam pokušavala da koliko-toliko zaštitim nameštaj, podove i prozore od boje koja je kod njega prštala na sve strane. Presudila je činjenica da mu je bilo teško da vrati na vitrinu čaršav kojim je bila prekrivena, zbog čega sam morala posebno da je ribam, sve hukćući.

Već sledeći nas je uverio u to da postoje i „čisti“ moleri. Barabar s krečenjem bavio se i brisanjem svake fleke, tako da po njegovom odlasku niste ni znali da ste krečili. No, onoliko koliko je bio dobar i čist moler, toliko je znao da zasedi satima po okončanju radnog vremena. I da priča i priča… i priča, vama glava pada od umora ili imate ruke pune posla, a on i dalje priča li priča… i tako sve dok mu ne dosadi pa se smiluje da u neko doba noći ipak ode kući.

Samo zbog toga i njemu smo otkazali saradnju… dobro, delom i zato što je znao da zakaže termin, mi sve iznesemo, napakujemo, natrpamo, a on veče pre pomeri početak za pet dana. Toliko mu treba, kaže, da okreči kod nekog kriminalca koji preti da će ga ubiti ne počne li kod njega rano ujutru.

Onda je došao jedan, VSS bez posla, molerski sin. Nabeđeni majstor koji radi bez volje i bez duše. Prvi put nekako i prođe, uz tu i tamo koju progutanu knedlu, ajd da se ne zameraš čoveku. I mnogo je često prao i kante i ruke. Na dvorišnoj česmi.

Što su obojica donosili svoje kante kad ih imamo onoliko, pitali smo se, dok su oni svaki čas silazili da ih peru. A česma pored kapije i njihov auto odmah pored nje.

Inače, ako je i kod vas makar jednom krečio majstor, znate verovatno računicu – naplaćuje se po površini zidova. Da li ima prozora, vrata i ostalih otvora, da li nema, da li su ti otvori manji ili veći, ima li pločica na zidovima, kao npr u kuhinji i kupatilu, nema li… građevinski su normativi, kažu, da se računa čitava površina. Kada nam je jednom prilikom sve to objasnio (za jedan normalan radni dan i nekoliko sati sutradan, a sa silnim pauzama naplatio je 6.000 dinara, ima time jedno pet godina) saznali smo da, recimo, krečenje zida u kojem je otvor veći od same površine za krečenje staje isto kao i krečenje zida bez otvora. I da se virtuelno krečenje te rupe između dva stuba naplaćuje duplo, jer se stubovi kreče s obe strane.

E, tada sam se zarekla da moler više neće da uđe u moju kuću. Osim, možda, kao gost.

Ovih dana sam se malo bavila fizičkim poslovima. Okrečismo prizemlje kuće u kojem se živelo dve godine i ložilo dve zime – hoću da kažem, za one koji ne znaju, nije isto krečiti tamo gde se loži i tamo gde se ne loži, niti je isto krečiti tamo gde je već krečeno lane i tamo gde zidovi dve godine nisu videli četku.

Sve u svemu, laganica. Tri dana po nekoliko sati posla. E sad, što je malo boje i po podovima, vratima i prozorima, to je već moj problem. I moja obaveza da to sredim. A sa zadovoljstvom ću.

Na kraju sredismo „utiske“: potrošili smo duplo manje materijala nego kada su krečili majstori. Oni, što su donosili svoje kante iako mi imamo svoje, a koje su isuviše često prali na česmi tik pored svojih automobila.

Uzme li se u obzir inflacija, onih 6.000 sada svakako vredi bar deset, uz to uštedesmo ne tako malo i na materijalu, a ruku na srce nisam morala nikoga ni da titram tih dana – te kuvaj kafu, te donesi rakiju, te kupi pivo toito, te spremaj i postavljaj ručak, te opet kuvaj kafu, te nestao mu kredit, da se posluži tvojim moblinim… ispade da smo „zaradili“ 200 e. Malo li je, za tri dana lagane fizičke aktivnosti, zbog čega nisam morala ni da idem na pešačenje, kao svima preporučenu fizičku aktivnost.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close