Druže Tito mi ti se kunemo, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo, zapevala je na centralnom gradskom trgu Jela Janičković koja ima 76 godina i koja je zahvaljujući Josipu Brozu Titu dobila krov nad glavnom. To, kaže ona, ne može da zaboravi nikada. I kada se to deselo ona je u znak ljubavi prema Titu izvezla goblen sa njegovim likom. Tita već odavno nema, ali Jela ga ne zaboravlja i svake godine na Dan mladosti, 25. maj, kada je mladost tadašnje Jugoslavije predavala Titu štafetu na stadionu JNA, ona sa svojim izvezenim goblemom prošeta ponosno gradom da podseti mlađe generacije na vreme njene mladosti.
„U to vreme pre toliko godina moja je porodica bila bez stana, a teško je bilo biti podstanar, posebno što ja nisam radila, a stan je morao da se plati. Tada sam napisala Titu dva pisma, ja sama, onako kako sam znala i umela jer nisam školovana. Pisala sam i treće i posle tog trećeg pisma dobila sam stan u naselju Crvena zvezda gde se nalaze socijalni stanovi. I to zahvaljujući Titu. To nikada ne mogu da mu zaboravim, jer je spasio moju porodicu dajući joj krov nad glavom. Od tog dana, do dana današnjeg, ja svake godine proslavim Dan mladosti“, kaže Jela.
Seća se ona dobro tog vremena.
„Na današnji dan je omladina nosila štafetu Titu, trčali su mladi od grada do grada mesecima pre 25. maja da bi tog dana stafeta bila na u Beogradu na stadionu JNA. Sećam se i kada je Tito prolazio kroz Niš. U otvorenim kolima. Nije se skrivao“, seća se Jela.
Uz goblen sa kojim ponosno šeta gradom Jela na svojoj teresi ima i Titovu sliku pored koje stoji srpska zastava.
„Našu zastavu, srpsku, koju uvek poljubim. Ta zastava, to je moja zemlja. Kada sam na svojoj zemlji, niko ti ništa ne može.“
Jela je posetila i Kuću cveća u Beogradu gde je Tito sahranjen.
„Bila sam samo jednom. I opet bih, išla ali ne mogu. Ne zbog godina, nego se nema para, a otišla bih“, kaže Jela. „Bilo je to vreme kada smo se svi osećali sigirno. Sa crvenim pasošem si mogao pored puta da spavaš i niko ti ništa ne može.“
Dodaje da se od goblena sa likom driga Tita neće rastiti, ni kada bude otišla sa ovog sveta.
„Napisla sam pismo koje će ostati posle mene. U njemu stoji da mi ovaj goblen stave u torbu i to ide samnom“, dodaje Jela.
Ljuta je na današnju mladež. Kaže da joj se ne sviđa kako žive.
„Samo misle na to kako da uživaju, da popiju kafu u nekom kafiću, da se druže. Starije izgledaju od mene. Ja još uvek mogu sve. Naša je mladost bila zdravija i lepša. Niko od mladih se i ne seća Dana mladosti“, priča Jela i dodaje da se u to vreme cenila porodica.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
