O jednom poklonu poslatom iz Beča u Srbiju 1913. godine

To što se Jovanovićev  značaj u evropskim  razmerama svodi  na  skromnu meru značaja koji se pridaje buržoaskom  realizmu  kao  takvom, ne obavezuje na odgovarajuće strogo  ocenjivanje mesta i uloge koju on ima u istoriji nacionalne  kulture i umetnosti.

Tim pre što se suštinske  primedbe koje trpi deskriptivni i sladunjavi  buržoaski realizam, kakav neguje  Jovanović, odnose u punom značenju i na srpsko realističko slikarstvo u celini.  Jer, ako se u temelju likovnih vrednosti koje donosi buržoaski realizam  nalazi  problem  formalnog  savršenstva, čiji je preduslov  savršeno vladanje  veštinom slikanja, onda se  po onome  što u tom pogledu  Jovanović donosi  srpskom  slikarstvu s njim može meriti još samo njegov istomišljenik i savremenik Uroš  Predić. Nijedan srpski slikar, ni pre ni posle  Paje Jovanovića, nije u tolikoj meri i tom širinom uticao na likovno obrazovanje, kulturu i rodoljublje svog naroda.

O  Srbima koji su studirali, filosofiju, germanistiku, klasičnu filologiju, geologiju, hemiju, medicinu,  jedva da nešto znamo.  Istine radi, znamo  mnogo  više o  malom broju  tih “bečlija”, i to o onima koji su se bavili  literaturom (poezijom),  politikom  ili  javnom  delatnošću. Ostali su se po Srbiji rasipali, kao što se lišće u jesen rasipa kad dunu hladni vetrovi.

Jovan Jovanović  Zmaj  rodjen je 24. novembra 1833. godine u Novom Sadu  u Ulici Zlatna greda, u kući koja se nalazila na mestu gde je danas  zgrada gimnazije koja nosi pesnikovo ime. Završio je medicinu u Beču. Nema  sumnje, bio  je najviše

cenjen  kao dečiji  pesnik. Doživeo  je veliku  porodičnu tragediju, umiru mu žena i deca. Iz ove porodične  drame  nastala je elegična zbirka “Đulići uveoci”.  Tragedija umiranja  za Zmaja nije prestajala  sve do njegove  usamljeničke i  tužne starosti.  Pošto je ostao bez  porodice  usvojio  je dve devojčice Macu i Anku, kćeri svoje domaćice Marije Kostić.

Ali smrt je i njih odnela pre njihovog poočima, a tada su bile devojke od oko trideset godina. Zmaj je opet ostao sam sa svojom starošću i samoćom, sa svojim rukopisima, sada već staračkim, duhovno je i fizički nestajao, gasio se i ugasio se njegov život 14. juna 1904. godine u zoru u 4.30 časova, pre stodvadeset godina.

Zmaj pripada malom broju književnika koji su za života bili priznati i slavljeni od svog naroda.  Vladan  Djordjević (1844 -1930) lekar po obrazovanju, bio je političar, diplomata, književnik, sanitetski pukovnik i osnivač  Srpskog crvenog krsta i Srpskog lekarskog društva.  Dimitrije Antula (1870-1924) doktor geologije i hemije,  široj javnosti  poznat  kao  jedan od utemeljivača  geologije u  Srbiji  i kao  generalni direktor  Rudarskog  odeljenja Ministarstva  šuma i ruda.  O velikom broju  Srba koji su studirali u Beču ništa neznamo.

(Od  Periklovog  doba treba umetnost smatrati nadmoćnijom od svih njenih  suparnica).

U želji  da promeni postojeće stanje, Austrija je 2019. formirala  “Digitalni  geoportal Srba u Beču od 1741. do 1918. godine”. Na čelu tog projekta nalazi se dr Mihailo Popović sa Instituta  za istraživanje  Srednjeg veka pri Austrijskoj akademiji nauka. Cilj ovog projekta je da formira  jedinstvenu bazu podataka o svim srbima koji su u tom vremenskom  razdoblju  studirali u Beču. Istraživači  koriste različite istorijske  izvore, kako bi što potpunije  osvetlili ovaj  važan i plodan  period istorije   pravoslavnih hrišćana u Austriji.(Ovaj rad predstavlja  mali doprinos  naporima koji se čine na tom planu).

Sledi  priča o Srbinu  koji je studirao u Beču.  Pisac  je uveren da će  priča “ući u narod”, zahvaljujući modernim  sredstvima komunikacije, i da  ćemo, tako, svi  zajedno  pokušati da  odgonetnemo  identitet  studenta koji je marta  1913, poslao iz Beča,  bratu  u Srbiji, čudnu i divnu knjigu „GRIECHISCHE BILDWERKE“, autora Maxa  Sauerlandta. I nema  knjige koja bi umetnost antičke grčke pokazala rakošnijom, čarobnijom  nego ova.

Na  stranici knjige, štampanoj 1911. godine u Lajpcigu,  student je  tušem  napisao  nekoliko  rečenica koje  odišu  vidovdanskom etikom. Kao kakva kitnjasta pesma, te rečenice  sačuvale su mudrost i dubinu jedne duše koju je očarala antička grčka umetnost. Možda je studirao istoriju umetnosti?.

Knjigu sam kupio pre skoro četiri decenije u  antikvarnici, u Knez Mihajlovoj  ulici, u Beogradu.  Tom prilikom  zamolio  sam upošljenike  u antikvarnici da mi  pomognu da stupim u kontakt   sa osobom koja je knjigu založila. Kazali su mi da je gospodin koji je založio knjigu insistirao da ne  ostavlja lične podatke  o sebi jer živi  nedaleko od antivarnice,i  da u nju  često  navraća. Iako je to bilo  u suprotnosti  sa načinom rada antikvarnice, njegov predlog   je bio prihvaćen  jer se radilo o “poznatom”  čoveku.

I tu je bio kraj mojim nadanjima da ću otkriti ime studenta i njegovim potomcima, ako ih ima,  ponuditi  knjigu kao dragu uspomenu.  Ubedjen sam, da bi se  obradovali tom poklonu. Ipak,  baš zato,  nisam  od te namere odustao do dana- današnjeg.

Evo tih rečenica:

“Dragi Bato, primi moje najiskrenije želje prilikom tvog rodjendana. Neka ti kao ideal služi grčka umetnost, koja je jedina savršena jer je umela u svojim nenadmašivim delima, da izrazi ideju “lepog i  dobrog”. Zdravo  telo i dobra duša  znače moralnu  jačinu, znače približavanje  savršenstvu,  i to treba da bude ideal naš. Nemoj, da zaboraviš, da se do tog ideala dolazi samo savesnim, sistematskim radom. Zato pazi, jer  ti nisi odgovoran  za sve ono što činiš samo sebi i  svojim roditeljima nego i  celom Srpskom narodu čiji si sin. Nemoj da dozvoliš da ti ma i jedan časak  prodje bez ozbiljnog rada, pre no što legneš, treba uvek, da daš sasvim iskreno, samom sebi  računa o svome radu i uspehu i treba da se potrudiš da odgovor uvek bude pozitivan, da se uvek  veseliš srcem, i zadovoljstvom pomažeš samom sebi, jer si učinio svoju dužnost. Trudi se, da budeš dostojan sin velikog Srpskog naroda”.

            Priredio: Kamenko M. MARKOVIĆ

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.