Nišlija, Stefan Krasić, apsolvent je režije na Fakultetu umetnosti u Beogradu i do sada je snimio dvanaest filmova, od toga šest igranih. Jedan je od retkih mladih reditelja u zemlji u čijim filmovima se, kroz razne životne situacije, promovišu porodične vrednosti. Najnoviji igrani film, „Po suncu hoda“, biće pretpremijerno prikazan u KC „Kupina“ 15. februara u 20 sati, a premijerno 20. februara u Domu omladine u Beogradu.
Novi Krasićev film „Po suncu hoda“, snimljen je u Nišu u produkciji Akademije umetnosti Beograd i produkcije Prinčeva Patrona, uz pomoć Cinemon produkcije, Studentskog Kulturnog Centra Niš, Matchbox studija i mnogih drugih.
Po suncu hoda, scenario
Kada je Ljubišina majka, Dragana, (glumi je Snežana Petrović, glumica niškog Narodnog pozorišta) slomila kost u kolenu, Ljubiša nije znao da će to biti početak njegovih noćnih mora. Vrativši se kući, zapostavlja fakultet i pošto majka ne sme da se pokreće, Ljubiša se posvećuje kućnim poslovima. Možda bi i izdržao u ovoj ulozi domaćice, da njehova majka nije ogorčena na situaciju i čini da Ljubiši svakodnevnica postaje agonija. Da se ljubav pokazuje samo rečima, mislili bismo da između njih ona ne postoji, ali pošto je ova porodica slična većini, pa se ljubav jedino vidi u delima, za Ljubišu ovo postaje prekretnica u životnom sazrevanju i shvatanju vrednosti porodice.
Stefan Krasić kaže da mu je motiv za snimanje filma bio sve prisutniji egocentrizam kod ljudi, a da je važno da se setimo da kao jedinke imamo male šanse za preživljavanje od, na primer, većine životinja.
„Ono što je čoveka dovelo do vrha u lancu ishrane, bila je zajednica. Međutim, vrednost porodice je višestruka, i ona ne zavisi samo od preživljavanja, već i od duhovnog napretka, kao jedini dublji smisao ovozemaljskog postojanja. Stavljajući na trenutak ovakvu makro sliku čovečanstva po strani, setim se i da su skoro svi uspešni ljudi imali podršku roditelja, braće i sestara, žene, muža, pa i dece. Sve to mi budi potrebu, da angažovano, kroz formalne i neformalne razgovore, ukazujem na značaj porodice, i da ona ljubav, koja se rodi u porodici, traje večno“, kaže mladi reditelj.
Inače, Stefan je do sada dobio nagradu za najbolju režiju za film „Mozaik“, Zlatna Buklija, 2014; najbolji dokumentarni kratkometražni film, za film „Ukras sveta“ na 63. Beogradskom festivalu kratkometražnog i dokumentarnog filma, Beograd, 2015; najbolji omladinski film, za „Ukras sveta“, Viva film festival, Sarajevo, 2016.godine i najbolju režiju za „Maštaj više! Maštaj bolje!“, UEPS, 2016. godine.
Film „Po suncu hoda“, pretpremijerno prikazaće se u Kulturnom centru Kupina 15. februara u 20 sati.
Svi Stefanovi filmovi, koje je niška publika mogla da vidi do sada, imaju dozu specifičnog i pitkog humora, a bude najdivnija osećanja prema porodici. U njegovim filmovima većinom glume naturščici, a omiljeni „glumci“ su mu majka Sonja, sestra Milica i otac Zoran. U prethodnom igranom filmu „Mozaik“, koji je dobio nagradu za najbolju režiju 2014. godine, glavna „glumica“ u filmu je njegova baka Gorda.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
