Radna verzija nove mreže škola na teritoriji grada Niša izazvala je burnu reakciju direktora škola koje su se u ovom slučaju našle “na udaru”, a direktori u prvi plan ističu veliki broj nelogičnosti prilikom donošenja mogićih rešenja. Akcenat stavljaju na to da se, recimo, škole sa većim brojem učenika gase i pripajaju kao isturena odeljenja školama sa manjim brojem đaka od kojih su neke seoskom području, a ugasiće se i neke od seoskih škola.
Nadležni u gradu ne žele da komentarušu rad na novoj mreži škola smatrajući da je prerano da se govori o tome, da su ovo tek radne verzije koje će se menjati i da će se čuti i reč direktora. Dodaju da bi bilo nekorektno da se sada priča o nečemu što će podložno promenama i da će javnost o svemu biti obaveštena kada se donese konačno rešenje koje se očekuje do kraja marta.
Prva je na društvenim mrežama reagovala direktorka OŠ “Zoran Đinđić” Nataša Koderman. Ona kaže da je potpuno nelogično da se ova škola koja je sagrađena pre desetak godina na zahtev roditelja, sada ugasi i pripoji OŠ “Ćele Kula”. Ona će sa ovim rešenjem upoznati i đačke roditelje, a na njima je da odluče šta će se dalje dešavati sa školom koju pohađaju njihova deca.
“Nelogičnost je u tome što škola “Zoran Đinšić” ima veći broj učenika, 374, dok “Ćele Kula “ ima 352 đaka”, kaže Nataša Koderman. “Osim toga, broj učenika u našoj školi starno raste jer se škola nalazi u novom naselju koje se širi i koje trenutno ima 12.000 stanovnika, a osim toga ispunjavamo i uslov od 16 odeljenja i da u krugu od 2 kilometara nema druge škole. Kolektiv je teška srca prihvatio ovakvo rešenje jer cela niška javnost je upoznata sa činjenicom kako je naša škola izgrađena, na zahtev i “mišiće” roditelja”.
U prilog rastu ove škole ide i činjenica da se sada u starom delu zgrade gradi vrtić gde će se mališani pripremati za prvi razred, a čiji broj u ovom naselju iz godine u godinu raste.
Nelogičnosti ima i kada se radi o budućem statusu škole “Ivo Andrić” u naselju Branko Bjegović. Ova škola ima 486 učenika i 22 odeljenja, a predloženo je da bude izvojeno odeljenje pripojeno školi u Humu koja ima 130 đaka i koja bi bila matična. S druge strane, OŠ “Vuk Karadžić” koja ima oko 280 učenika se pripaja matičnoj školi “Ivo Andruć”.
Dogodi li se baš ovako, onda bi roditelji učenika ove škole u naselju Branko Bjegović, njih oko 500 morali po potvrde da su njihova deca učenici ove škole da odlaze u Hum jer bi se tamo nalazilo rukovodstvo škole, direktor, sekretar, računovodstvo, a svakako i stručna služba, psiholog i pedagog.
Jedan od predloga je i da OŠ “Karađorđe” u Gornjem Matejevcu bude pripojena školi “Čegar” kao istureno odeljenje.
Sa sličnim problemom se sreće i OŠ “Branko Radičević” u Gabrovcu. Direktorka Glorija Radoičić kaže da će ono ostati bez isturenog odeljenja u Barbatovu koje je isključeno iz mreže škola i gasi se.
“Svake godine dobijamo nove đake, sada se borimo i za izgrdanju vrtića kako bi deca boravila u zgradi u kojoj će biti i učenici”, kaže Glorija Radoičić. “Pokušavamo kvalitetom da se izborimo za opstanak i nastavićemo da se borimo”.
Prašina oko nove mreže škola se podigla, ali direktori se nadaju da još nije sve završeno. Radi se samo o predlogu ili još jednoj radnoj verziji. Na kraju će biti urađen i elaborate mreža škola koji mora da bude usvojen na sednici Skupštine grada, a tek onda da se nađe na stolu ministra prosvete.
Kriterijumi kažu da škole koje žele da opstanu moraju da ispune i odgovarajuće uslove. Da imaju najmanje 480 učenika i 16 odeljenja i da na udaljenosti od najmanje dva kilometara nema druge škole, samo su neki od kriterijuma. Izrada nove mreže škola poverena je lokalnoj samoupravi.
Škole koje ne ispune ove uslove gube status matičnih škola. Diduše, one ostaju, učenici i dalje pohađaju nastavu u istoj zgradi i istim učionicama, ali se menja mnogo toga drugog. Umesto dva ili tri, zavisi koliko se škola spoji, biće samo jedan direktor, jedan sekretar škole i jedno računovodstvo. Direktori kažu da su na udaru i stručne službe, odnosno pedagozi i psiholozi. Nova mreža škole biće udar i na neke nastavnike sa manjim fondom časova.
Direktore škole je pogodilo i to što nisu svi prisustvovali sastanku koji je ovim povodom održan sa predstavnicima lokalne samouprave. Kažu da istom sastanku nisu prisustvovali ni predstavnici gradskih opština na čijim teritorijama se škole nalaze, a to je, sudeći po nekim predlozima bilo i te kako važno.
Neke škole su pripajene drugim na osnovu teritorijalne pripadnosti opštinama, pa je tako škola u Pasi Poljani koja je do sada pripadala OŠ “Kralj Petar Prvi”, sada pripala OŠ “Dositej Obradović”.
Nadležni u gradu nisu želeli da daju izjave u vezi sa mrežom škola koja se radi. Tvrde samo da odluke nisu konačne i da sastanci još uvek traju. Ovo je samo prvi predlog, ali ne znači da će tako i biti. Sastanci su u toku i održavaju se bukvalno svakog dana. Osim toga čekaju se i predlozi direktora škola, a do konačne odluke svako će moći da iznese svoje mišljenje i predlog. Naglašavaju da niko ne redi mrežu škola po svom sopstvenom nahođenju već da je to njihova zakonska obaveza. Tek kada se stavovi usaglase i kada sve bude dobilo konačan izgled moći će da se govori o mreži škola u Nišu. Dodaju i da su bili na sastanku sa ministrom prosvete na konsultacije.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
