Nova godina – OKIDAČ za prazničnu depresiju: Evo i kako da je pobedite!
Predstojeći novogodišnji i božićni praznici su sinonim za okupljanja, euforiju, druženje, radost. Za većinu ljudi to je vreme proslava, putovanja, deljenja poklona, pravljenja ukusnih ručkova, povezivanja sa porodicom, prijateljima, dragim ljudima. Međutim, ovaj period “rezervisan” za sreću i velika očekivanja, često za neke ljude može da bude suprotno od toga.
Za neke ljude to je vreme ispunjeno neraspoloženjem, tugom, anksioznošću, negativnom samoprocenom, usamljenošću, depresijom.
Pored činjenice da zimsko vreme samo po sebi, zbog manjka sunčeve svetlosti i kraćih dana i dužih noći uoči Nove godine, samo po sebi može da bude okidač za turobna raspoloženja, tu je i period novogodišnjih samopreispitivanja, sumiranja prethodne godine, samosagledavanja što može dovesti do porasta stresa, napetosti i emocionalnih teškoća. Razmišljanje o tome šta smo postigli u periodu koji ostaje za nama može izazvati negativna osećanja i samokritiku ako imamo utisak da nismo ostvarili neke značajnije uspehe i ono što smo možda planirali.
Tendencija da na kraju godine sumiramo i merimo svoja postignuća uz pritisak postavljanja novih ciljeva za predstojeću godinu, može delovati vrlo stresno.
Vizualizacija i zamišljanje sebe u pozitivnom svetlu što se tiče naredne godine može biti pozitivna stvar ali isto tako može i negativno da utiče na mentalno zdravlje. Preterana komercijalizacija svega oko novogodišnjih praznika, na šta utiču mediji i reklame kao i balansiranje između svakodnevnih porodičnih i poslovnih obaveza uz jurenje oko kupovine, ukrašavanja i kićenja, organizovanje gostiju i proslave, sređivanju kuće, spremanje obroka, finansijskih izdataka, može biti iscrpljujuće i opterećujue stvarajući umor i iscrpljenost. Često osećanje tokom Nove godine i Božića jeste usamljenost i tuga. Očekivanja da praznike provedemo u krugu porodice sa našim najmilijim i dragim ljudima, je vrlo stresno za ljude koji žive sami, koji žive u disfunkcionalnim odnosima ili su izgubili nekog ko im je bio vrlo bitan. Ovde su najranjivija i najosetljivija kategorija starijih ljudi koji žive sami jer ovo vreme može da ih podseti na neka srećnija vremena kada su bili okruženi porodicom i dragim ljudima. Praznična atmosfera može staviti i pritisak oko konzumiranja alkohola koji je tradicionalno povezan sa slaviljima, što naročito može biti izazovno za ljude koji se bore sa ovim problemom ili drugim problemima vezanim za mentalno zdravlje jer alkohol samo pogoršava njihovo stanje.
Simptomi praznične depresije su uglavnom kao i kod bilo kog drugog oblika depresije od umora, iscrpljenosti, nedostataka energije, gubitka uživanja u aktivnostima koje su pričinjavale zadovoljstvo, osećanja krivice, bezperspektivnosti, bezvrednosti, potištenosti do izmene ritma spavanja, ishrane, promene u interpersonalnim odnosima, socijalne izolacije, generalne razdražljivosti, poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka i obaveza ili onih ozbiljnijih kao što je samopovređivanje, javljanje suicidalnih misli i ideja. Neko može izgledati spolja i vedro, nasmejano, da se ponaša u skladu sa svim onim novogodišnjim stereotipima i očekivanjima a da duboko u sebi pati i ne oseća se sjajno.
Vrlo je bitno da znamo, da bez obzira što su novogodišnji praznici na pragu, mi ništa ne moramo od onoga što se očekuje od praznične atmosfere. Imajmo na umu da je najbitnije naše mentalno zdravlja pa onda sve ostalo. Ako znamo nekoga ko se nosi sa ovim problemima budimo podrška uz izbegavanje da komentarišemo kako je ovo vreme radovanja i slavljenja i da treba da se nasmeje, oraspoloži, opusti…
Ako se suočavamo sa nekim od novogodišnjih izazova i osećamo da to prevazilazi naše kapacitete, zapitajte se da li možda imate prevelika očekivanja od sebe i da li su u skladu sa onim kako se osećate?
Da li vam to pričinjava zadovoljstvo ili stres?
Ne morate da pristajete ni na šta što ne želite, imate pravo da kažete “ne” mnogim prazničnim zahtevima.
Ne preuzimajte više odgovornosti nego što možete trenutno da podnesete.
Izbegavajte da se upoređujute sa drugima, kako se oni ponašaju i šta rade uoči Nove godine.
Izbegavajte da upoređujete i stare, dobre praznične dane iz prošlosti
Ne morate da ulažete energiju i finansije u samo taj jedan dan.
Prazničnu atmosferu i veselje možemo pomeriti i na druge prilike. Pronađite aktivnosti koje vas privlače i ispunjavaju a ne moraju da imaju veze sa praznicima. Izbegavajte alkohol jer on pojačava doživljaj depresije. Odvojite vreme za sebe na način koji vam prija. Dočekajte novogodišnje i božićne praznike na način koji vama prija.
Možete da se povežete i sa ljudima od poverenja, sa sa njima podelite svoja osećanja. Birajte društvo koje vam prija, ljude koji vas podržavaju i ne osuđuju. Možda neko od njih prolazi kroz slično pa će vam razmena iskustava biti dragocena. Ukoliko osećate da ne možete sami da se izborite sa izazovima novogodišnjih očekivanja, da vaše emocionalno stanje trpi, možete potražiti i stručnu pomoć.
Terapija razgovorom može pomoći da se izborite sa prazničnim stresom, anksioznim i depresivnim raspoloženjem.
Za Niške Vesti piše psiholog i psihoterapeut Jelena Krstić, Anima plus
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.