Njenim kostimima oskrbila je pola Srbije. Izložba radova kostimografkinje Biljane Krstić i njene ćerke Ivane Savić

U Paviljonu u Tvrđavi sutra, 12. septembra u 19 sati, biće otvorena izložba radova Biljane Krstić i Ivane Savić, saopštila je Galerija savremene likovne umetnosti.

“Niš je sredinom prošlog veka izrodio mnoštvo akademskih umetnika, koji su svakako, uticali i na sam razvoj umetničke scene grada. Njihova angažovanost na svim poljima umetnosti kako likovne, muzičke tako i pozorišne, utkane su u istoriju grada, razvijale se uporedo sa svakim od njih. Sada već imamo i umetničke porodice koje aktivno stvaraju. Ovo je jedna od takvih porodica, Biljana Krstić kostimografkinja i ćerka Ivana Savić slikarka i scenografkinja”, navedeno je u saopštenju niške galerije.

Izložba Biljane Krstić i Ivane Savić, nosi naziv „55+25“ i tako je koncipirana da obuhvata retrospektivu od 55 godina profesionalnog rada Biljane Krstić, čije delo je u neraskidivoj vezi skoro pola veka sa repertoarom Narodnog pozorišta u Nišu, i Ivane Savić profesorke u Umetničkoj školi u Nišu, ali i umetnice koja stvara već 25 godina i sarađuje sa istim pozorištem kao i njena majka.

“Kroz njihova dostignuća pratićemo i razvoj ove veoma značajne niške ustanove kulture, jedne od najstarijih pozorišta na ovim prostorima”, ističu organizatori izložbe.

Narodno pozorište u Nišu postoji još od davnina, razvijalo se dva veka unazad od putujućeg pozorišta Sinđelić i Gudulić, preko Pozorišta moravske banovine. Predstave su se izvodile u gostionicama „Evropa“, „Kruna“, „Bašti Maćedonije“, „Pariz“, a od 1906. u sali „Ruski car“. Inicijatori za osnivanje pravog pozorišta bili su profesori i učitelji prve niške Gimnazije: prof Stevan Sremac, učitelj Milorad Petrović, Stevan Nikšić Lala i mnogi drugi ugledni građani Niša.

Na predlog Dragiše Cvetkovića tadašnjeg predsednika opštine, 1922. godine grad kupuje zemljište na Sinđelićevom trgu i počinje sa zidanjem pozorišne zgrade, tako da je Narodno pozorište od 1939. godine na istoj adresi.

Prvo veliko oživljavanje pozorišta bilo je 1968. godine kada se u Niš vraćaju mnogi školovani profesori svih profila, umetnici, glumci, muzičari, među njima i Biljana Krstić tek svršena kostimografkinja sa Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu.

Darovitost, stečeno znanje i iskustvo u kreiranju kostima zapaženo je još na prvom angažovanju za pozorišnu predstavu simboličnog naziva „Život u mojim rukama“. Još tada je njen entuzijazam i poletnost ukazivao na životni tok i razvoj tada mlade umetnice. Kako se razvijala ona, tako se razvijalo i niško Narodno pozorište.

Kroz gostovanja na mnogobrojnim pozorišnim susretima, Narodno pozorište Niš sa svojim ansamblom osvaja mnogobrojna priznanja i nagrade, za najbolje glumačko ostvarenje, scenografiju, pozorišnu predstavu, ali i kostimografiju … Biljana se potpuno posvećuje svom radu. Režiseri i glumci bili su njeni najbliži saradnici. Maštovitost i briljantnost u kreaciji kostima za preko 300 predstava od kojih će mo izdvojiti: Marko Kraljević (1969), Pepeljuga (1972), Zona Zanfirova (1976), Viktor ili deca na vlasti (1990), Serano De Beržerak (1998), Edmund King(2005) i Ana Karenjina (2021) ostaće trajno zabeleženi u analima pozorišnog stvaralaštva, kao značajna dela Biljane Krstić. Prateći avangardnost reditelja odražavala bi se na stil nastalih kreacija, koji je postao prepoznatljiv ljubiteljima pozorišta. Biljana je uspela da pronađe karakterističan jezik i individualni pristup u stvaranju kostima od istoriskih likova do savremenih priča. Sjajna profesionalna saradnja sa najznačajnijim ljudima iz sveta pozorišne i filmske umetnosti bivše Jugoslavije izrodila je sjane predstave, dokumentarne i TV serije, filmove ali i prijateljstva koja neguje do današnjih dana.

Pored kostimografije bila je i upravnica pozorišta u dva mandata. Istim žarom radi i danas iako je u penziji, rado se odaziva pozivu, pomaže svim srcem, jer umetnost kreiranja je njena najveća ljubav.

Svoju ljubav prema pozorištu prenela je na svoju ćerku Ivanu Savić, pa se i ona uključuje u čaroban pozorišni i filmski svet. Ivana kao magistar pozorišne i filmske scenografije sarađuje i stvara na mnogim projektima proteklih 25 godina, njene scenografije su bile zapažene i od strane stručne javnosti i publike. Dobitnica je nekoliko nagrada . Scenografijom je ovekovečila mnogobrojne predstave ne samo u niškom Narodnom i lutkarskom pozorištu već i u okruženju.

“Kroz svet kolaža na veoma specifičan i sebi svojstven način i kao slikarka, predstavlja pozorište iz drugog ugla, iz ugla umetnice ukazujući na novu realnost sadašnjeg vremena i poziciji kulture kod nas”, objašnjavaju u Galeriji savremene likovne umetnosti.

Kroz pažljivo odabran veoma raznovrstan materijal, na ovoj specifičnoj postavci u Paviljonu niške tvrđave, možemo uživati u slikama, kolažima, pozorišnim kostimima izvedenim u materijalu ali i u skicama i nacrtima koje prate svaki realizovani pozorišni kostim.

Fotografije su sastavni deo postavke koje hronološki prate razvoj umetnice. Vremeplov isprepletan stvaralaštom majke i ćerke potvrđuje bogatstvo koje ovaj grad ima.

“Ovom izložbom, ukazujemo pre svega na veliko poštovanje ali i zahvalnost Biljani Krstić za sve što je svojim nesebičnim radom podarila našem gradu ali i svakom od nas koji je lično poznajemo ili smo je upoznavali kroz nebrojano likova iz srpske i svedske književnosti koje je briljantnom kreacijom kostima oživljavala za sve nas. Takođe, Ivani Savić koja je dosledni naslednik svoje majke, sa izgrađenim ličnim i autentičnim stilom uplovila u svet pozorišta i pridružila se maštovitom svetu sada kao učesnik, jer kako i ne bi, pa ona je odrasla i sazrevala u pozorištu koje joj je bilo drugi dom”, zaključuje Galerija savremene likovne umetnosti u saopštenju dostavljenom medijima.

BILJANA KRSTIĆ: Pozornica nije modna pista. Glumac mora da ume da „oživi“ kostim koji je na njemu

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.