Kolumna

Ništa se kod mene nije promenilo niti može, Niš nosim u srcu…

Verovatno znate da uvek u parlamentu sa ponosom ističem da dolazim iz Niša i da u parlamentu želim da zastupam interese moga grada i mojih komšija.

Tako je bilo kada su nam zatvorili Radio Niš, kada je sedište distribucije za jugoistok Srbije iz Niša prebačeno u Beograd, kada je ugašena niška Regionalna privredna komora i sve ingerencije prebačene u Beograd.

Ništa se kod mene nije promenilo niti može, rodjen sam u Nišu i Niš nosim u srcu i sada u ovoj situaciji izražavam nezadovoljstvo odnosom prema našem gradu!!!

Zalažem se za decentralizaciju Srbije!!!

Što se tiče aerodroma smatram da nije loše podsetiti se da je niški aerodrom korišćen za prevoz putnika još davne 1935,god. na relaciji Beograd – Niš – Skoplje – Solun. Uspeo je da preživi II Svetski Rat i da je sve do 1985.god. korišćen samo u vojne svrhe. Od tada niški aerodrom postaje alternativni aerodrom i za civilni saobraćaj.

Odličan geografski položaj (Beograd, Sofia, Skoplje, Priština), izvanredne meteorološke pretpostavke(gotovo da nema magle ili loših vremenskih uslova) postavljale su Niš u zonu interesovanja ne samo avio kompanija zbog civilnog saobraćaja već i zbog kargo saobraćaja.

Ratna događanja 1999.god. donele su niškom aerodromu teška razaranja. Tzv. „krmače“ su gotovo potpuno uništile aerodromsku pistu a avio saobraćaj je bio ukinut sve do 2003/04. Donacijama Vlade Kraljevine Norveške od oko 4 mil E aerodromska pista je renovirana i produžena.

U periodu 2004.g. do 2008. g. nije postojalo veliko interesovanje za funkcionisanje aerodroma ali je i u takvim okolnostima aerodrom uspevao da opstane. Sa manje ili više uspeha između 25 i 35.000 putnika godišnje je koristilo usluge Niša.

Od 2008.g. počinje ozbiljno interesovanje lokalne samouprave za stavljanje u punu funkciju malog niškog aerodroma Konstantin Veliki. Rep. ministarstvo, direktorat za letenje, aerodrom Nikola Tesla , Vojska Srbije itd su bili samo neki od partnera (pregovarača) sa kojima su vršeni razgovori, pregovori kako bi Niš dobio Open Sky. U tome se i uspelo. Krenuli su letovi niskotarifnih kompanija ka Crnoj Gori, Italiji, Švajcarskoj … Subvencije iz gradskog budžeta za avio prevoznike su oštro kritikovane ali je aerodrom imao prihode od pune cene aerodromske takse. Jedina pomoć koja je stigla na niški aerodrom do 2012.g. je bila iz Aerodroma Nikola Tesla.

U periodu od 2012. do 2014. aerodrom nije radio. Raskinuti su ili nisu produženi dotadašnji ugovori. Od druge polovine 2014.g. obnavlja se rad aerodroma, uz subvencije iz budžeta grada ka samom aerodromu ponovo počinju letovi sa Low Cost kompanijama. Broj prevezenih putnika naglo raste da bi na kraju 2017.g. dostigao cifru od preko 300.000.

Primamljivost niškog Aerodrmoma Konstantin Veliki nije samo potencijalno tržište putnika od preko 2.000.000 ljudi, čvorište i raskrsnica puteva već i niska cena aerodromske takse od samo 3 evra po putniku. Tržište, naravno, uređuje ponudu i tražnju.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close