Iako toplana u Nišu grejanje isporučuje pojedinačnim stanovima, građani poslednjih godina ne mogu da se isključe sa sistema jer nemaju potpisana rešenja o grejanju za svoje stanove, već rešenja postoje samo za cele stambene zgrade. Nova odluka Grada traži od stanara da sami odvoje grejne instalacije od onih u zgradi.
Vida Ristić, žiteljka Niša, račune za grejanje je plaćala oko 9.000 dinara mesečno. Pošto joj je to bilo previše skupo, pre dve godine je prvi put od JKP Gradska toplana tražila da je sa sistema daljinskog grejanja isključi za stalno. To joj, međutim, nije odobreno. U međuvremenu, 22. avgusta 2016. godine, Toplana joj je odobrila privremeno isključenje.
„Od kada sam se privremeno isključila sa sistema, grejem se na struju i ceo račun mi je u januaru, koji je bio hladan mesec, bio oko 6.500 dinara. Kada odbijemo takse, to je nekih 5.000 ukupno, za svu potrošenu struju“, kaže ova Nišlijka.
Od aprila 2017. građanima Niša omogućeno je da raskinu ugovor sa Toplanom, ali uz uslov da sami izvrše radove na fizičkom odvajanju dela grejne instalacije koja se nalazi u njihovom stanu od instalacije cele zgrade, kao i da su u svom stanu obezbedili novi sistem grejanja.
Od septembra 2015. korisnicima je bilo omogućeno privremeno isključenje grejanja, uz pisanu izjavu korisnika da je Skupštinu stanara obavestio o svojoj nameri. Takođe, uslov je bio da korisnik ima izmirene sve račune za grejanje ili da ugovori način isplate zaostalih dugova.
Prema rečima advokatice Mirjane Nedeljkov iz niškog Udruženog pokreta slobodnih stanara, Toplana je otprilike do 2014. godine dozvoljavala trajno isključenje, ali tada je to postala „masovna pojava“, pa su počeli da odbijaju zahteve, jer „kada bi se svi isključili, Toplana ne bi imala koga da greje“. Dodaje da su tada počele i da se podnose tužbe.
Nedeljkov navodi da najnovija odluka Grada za trajno isključenje postavlja “uslove koje nije moguće ispuniti”.
U periodu od 1. januara 2014. do 1. januara 2017. godine Osnovnom sudu u Nišu je pokrenuto 89 sporova u kojima je Toplana tužena s ciljem trajnog isključenja sa sistema daljinskog grejanja.
Od toga je 41 tužbeni zahtev odbijen, 28 ih je povučeno, a dva je Osnovni sud usvojio, ali je kasnije Apelacioni sud u Nišu ukinuo te odluke i vratio na ponovno suđenje. Među preostalih 16 predmeta, koji još nisu rešeni, nalazi se i predmet Vide Ristić.
Ristić kaže da se bolje greje sada, na struju, te da ne planira da to menja: „Planiram da idem do Strazbura, ako moram da idem, i neću da odustanem, jer sam se ja godinama smrzavala u svom stanu koji je iznad garaže”.
Teško do isključenja
U obrazloženju Rešenja kojim je 20. marta 2015. godine Gradska toplana odbila zahtev Vide Ristić za trajno isključenje navodi se da „za predmetni prostor, za koji je podnet zahtev za isključenje, nikada nije izdato Rešenje o odobrenju za priključenje, odnosno drugi odgovarajući akt kojim je odobreno priključenje na sistem daljinskog grejanja, već je to učinjeno za ceo stambeni objekat…“
Prema rečima advokatice Nedeljkov, u sudskoj praksi je nedopustivo da se o istoj stvari donose dve različite presude: u 2013. su usvajani tužbeni zahtevi za isključenje, a posle toga ne. Ona objašnjava da je reč o istom pravnom pitanju, a ništa se u zakonu nije promenilo.
Nedeljkov dodaje da se sudovi pozivaju na to da ne postoje rešenja o priključenju pojednih delova zgrada, odnosno stanova, već samo rešenja o priključenju stambene zgrade kao celine, tako da se može isključiti samo cela zgrada.
„Mi ih onda pitamo: po kom osnovu onda određenom stanu ispostavljate toplotnu energiju, ako nemate rešenje o priključenju, vi onda treba samo zgradi da ispostavljate“, kaže Nedeljkov.
Apelacioni sud u Nišu je od početka 2014. do kraja 2016. godine doneo 17 presuda u sporovima u vezi sa ugovorima između niške Toplane i građana. Od toga, samo u jednom slučaju je Osnovni sud dosudio, a Apelacioni potvrdio, da jedan građanin može trajno da se isključi sa grejanja. U dva predmeta je Apelacioni sud ukinuo presude Osnovnog, u jednom predmetu je odluku delimično ukinuo, u dva ih delimično potvrdio, dok je u 11 preostalih predmeta potvđena presuda Osnovnog suda u korist Toplane.
Advokatica Snežana Stanković Conić, koja je zastupala jednog od stanara, kaže da u Zakonu o energetici nisu definisani uslovi za isključenje sa sistema, odnosno postoji „pravna praznina“. Stoga bi, kako kaže, u ovom slučaju trebalo primenjivati Zakon o obligacionim odnosima, pošto je reč o ugovornom odnosu između dve strane. Ipak, Apelacioni sud je, kaže, stava da treba primeniti Zakon o komunalnim delatnostima, koji ostavlja gradu da sam reguliše ova pitanja.
Stanković Conić objašnjava da je veće Apelacionog svojevremeno zauzelo stav da gradske odluke ne mogu biti merodavne jer su to jednostrani akti u čijem zaključivanju građani nisu učestvovali i koji štite monopolistički položaj jedne strane.
Iz Osnovnog i Apelacionog suda nisu obezbedili sagovornike niti odgovorili na pitanje o praksi odlučivanja u sudskim sporovima čiji je predmet trajno isključenje građana sa sistema daljinskog grejanja.
Prekršajna prijava protiv Toplane
Prema podacima Toplane, od početka 2014. godine do početka 2017. godine je ukupno 89 korisnika pokrenulo sudski spor radi trajnog isključenja. Njihova evidencija pokazuje da nijedan spor nije okončan u korist stanara: u 35 predmeta je odbijen zahtev tužioca za trajno isključenje, u 26 predmeta tužioci su povukli tužbe, a 28 predmeta je u toku.
Prema rečima advokata koji zastupaju građane, neki od odustaju od isključenja jer nemaju dovoljno novca, čak i ako ih advokat zastupa besplatno.
Mirjana Nedeljkov, advokatica Udruženog pokreta slobodnih stanara, kaže da je to udruženje napravilo model ugovora, po kome bi svi stanari mogli da podnesu zahtev Toplani za potpisivanje ugovora o snabdevanju toplotnom energijom. Odgovor je bio: „Vi ste već u obligacionom odnosu, jer mi vam ispostavljamo toplotnu energiju, a vi plaćate.“
„To jeste u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima, ali eto kako oni to dvostruko tumače: kad su u pitanju tužbe kojima smo tražili raskid ugovora i isključivanje sa sistema, oni su rekli: ’ne može jer nemate zaključene ugovore (rešenja), a kad im tražimo da zaključimo ugovore odgovor je: ’vi ste u ugovornom odnosu’“, kaže Nedeljkov.
Zbog toga je, kako dodaje, preko Udruženja stanara, podnela prekršajnu prijavu protiv Toplane, jer nisu potpisali ugovore sa stanarima u zakonskom roku.
U Prekršajnom sudu u Nišu navode da je protiv ovog preduzeća i odgovornog lica „podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog toga što do 16. 1. 2017. nisu postupili u skladu sa članom 360. Zakona o energetici na osnovu koga su bili u obavezi da zaključe pisane ugovore sa krajnjim korisnicima a u pogledu snabdevanja toplotnom energijom i naplate usluga za snabdevanje toplotnom energijom“. Prekršajni postupak još traje.
Prema rečima Đokice Jovanovića iz Udruženog pokreta slobodnih stanara, suština je u tome da se oni plaše da veliki broj korisnika zapravo neće da potpiše ugovore, jer je svaki drugi vid grejanja jeftiniji, a daljinsko je najskuplje.
U niškoj Toplani navode da se „korisnici toplotne energije dovode u zabludu“ time što se u medijima pojavljuje pogrešan zaključak da oni mogu da utiču na visinu cene grejanja ako potpišu ugovor sa Toplanom kao i da ukoliko takav ugovor ne potpišu – ne moraju da plaćaju. Dodaju da je pogrešan zaključak i da korisnici nemaju pravo na privremenu obustavu i trajno isključenje.
Izvor CINS
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
