NIŠKO PITANJE na Berlinskom kongresu /2/: Ristićev rad na kongresu

NIŠKO PITANJE na Berlinskom kongresu /2/: Ristićev rad na kongresu

16:00
5091
0
Niške Vesti
PODELI

Kako je Niš posle Beograda, jedan od najvažnijih raskrsnica puteva, poznat kao važan vojnički centar sa jakom posadom, a u isto vreme trgovačko i privredno mesto velike oblasti, knez Milan je živo pratio rad svog ministra u Berlinu. S pravom se može reći, da je Niš sada postao druga prestonica Srbije, u kome je knez Milan vrlo rado boravio, u kome će kasnije zasedavati i narodna skupština, u kome su pale vrlo važne odluke.

Vrlo važan telegram poslat od strane Ristića iz Berlina 19. juna, knezu Milanu i Jevremu Grujiću, u kome pored Bizmarkove želje, da se Austrougarska zadovolji u sferi svojih interesa, koja još ne formuliše svoje zahteve, stoji još i ovo:

Petar Ivanovič Šuvalov

„Šuvalov (koji je naklonjen, da usvoji projekat teritorijalnog uvećanja Srbije) savetuje mi sporazum sa Austrougarskom na svaki način, a on će tražit’ u Petrogradu odobrenje za granice za koje bude pristala Austrougarska. Knez Milan je odgovorio istog dana Ristiću savetujući mu, da bi bilo mudro, kad bio on sam tražio produženje pregovora s punomoćnicima Austrougarske, započetih u Beči i neka nikako ne gubi iz vida potrebu da se dobije što veće teritorijalno uvećanje, jer bez toga ceo uspeh rata kompromitovan je i u zemlji i spolja.

Jovan Ristić

Ristić se potpuno složio s knezom Milanom, da teritorijalno pitanje treba smatrati kao glavno pitanje. Tekovina takve prirode jedino je stalna, a ostalo više ili manje povoljno može se menjati. U tom smislu predao je Ristić pretsedniku Bizmarku memoar s reklamacijom Srbije i pismo s molbom, da se stvar Srbije ne rešava dok i njen pretstavnik ne bude saslušan. U memoaru su tretirana dva pitanja:

1) Nezavisnost sa garantijom velikih sila i

2) Teritorijalno uvećanje u granicama koje je Srbija još pre Sanstefanskog mira kod Rusije iznela kao svoje zakonite revandikacije (u pravu, izraz podrazumeva traženje prava povraćaja imovine vlasnicima kojima je oduzeta, u ovom slučaju teritorije).

Nije prošlo ni dva dana od kako je predao svoj memoar Ristić i već je morao javiti svome Gospodaru, kako je sa pouzdane strane doznao, da punomoćnik ruski namerava predložiti punomoćniku austrougarskom kao transakciju ovu liniju: Od Vranje, Sneg-polje, Caribrod, Pandiralo, dakle bez Trna, bez Pirota, bez Stare planine i bez Sv. Nikole.

Ristić je protivu toga projekta ozbiljno govorio ruskom punomoćniku a austrougarskom izjavio da ne može nikakvu obavezu primiti za liniju, koju je sa njim ugovorio, jer Srbima nije stalo do Pirota, već do prirodne granice, a ova je Sv. Ilija, granicom Niškog pašaluka na Dragoman, Staru planinu, Sv. Nikolu. Ristić izgleda, da je pokolebao Ruse u njihovom planu, da zadrže Bugarsku, Trn i Pirot kad već nisu mogli Niš, i pokreću misao da bi trebalo pitati narod u tom kraju, da li želi da pripadne Srbiji ili Bugarskoj. Ristić najzad pita Kneza, da li bi se u tom slučaju imali bojati bugarske agitacije iz Sofije i vladike u Pirotu?

knez Milan

Knez Milan je odgovorio Ristiću iz Niša, da je narod oduševljen za Srbiju zbog manje poreze i što ne traži rekrute a Rusi to čine

Rusija u borbi s Austrijom protivu Srbije

Srbija potiskivana od Rusa sa istoka, a od Austrije s juga, morala je gledati da spase što se dade spasti od osvojenih zemalja. Rusija ju je potiskivala iz doline Nišave i Južne Morave, a nije joj mogla zajemčiti da će joj odbraniti zemlje oko Kosova. Jer, još pre kongresa Austrija je tako prepravila zemljište za Novi Pazar, da su članovi kongresa na prvu reč isključivali mogućnost, da se taj kraj pridruži Srbiji. U tegobi ovog položaja imao je Ristić da razvije svoju delatnost u dva pravca, prema Rusima i prema Austrijancima.

Ristić je govorio Rusima vrlo ozbiljno i jasno: „Kad nas Austrijanci gone iz Novog-Pazara, vi niste u stanju da nas odbranite, a kad nam oni ostavljaju neku naknadu, vi joj se protivite. Naknada pak specijalno ova, nas toliko interesuje, da je mi po svaku cenu moramo imati, a što je god skuplje dobijemo, to će biti vašim uzrokom, jer Austrougarska videći vaš otpor, drži ključ naše jugoistočne granice u svojoj ruci i ne popušta od svojih teških uslova. Žalosno je videti Rusiju u borbi s Austrijom protivu nas. Dosta je bilo pogrešaka. Prilika je sad da se pogreške isprave, a ne da se ostavlja kvasac za „razdor između dva srodna naroda s jedne strane, a s druge, da se ostavljaju spomeni, koji će otuđivati srpski narod od Rusije“.

Baron Švegel

Austrijancima pak bilo je stalo do toga, da Srbiju obvežu konvencijom pre rešavanja našeg pitanja na kongresu, te je Ristić radio kod njih da ublaži njihove uslove. Baron Švegel spremio je bio projekt, kojim je hteo obvezati nas, da napravimo dve železničke pruge na Solun i Sofiju preko Niša koje mogu stati najmanje 5-6 miliona dukata; zatim je hteo bezuslovno obvezati nas da damo baronu Hiršu eksploataciju železnice, ostavljajući nam ruke odrešene odnosno građevine, a za sve to obećali nam potporu za proširenje granica na jugoistoku, pa najposle izneti nam sve uslove u oči rešavanja našeg pitanja na kongresu pa reći: „birajte“ – to je metnuti nam nož pod grlo.

Moris de Hirš

Ovaj projekt Švegelov izložio je Ristić na jednom sastanku Andrašiju, koji se branio od shvatanja, kao da misli stavljati nam nož pod grlo, uveravajući Ristića, da nije ni pročitao šta je njegov načelnik spremio. Ako će uvećanje naše države, pored dojakašnjih žrtava, stati i novih miliona, pa i staru tekovinu naših otaca osetno opteretiti – onda ja ne smem, veli Ristić, da što i predložim knezu u tom smislu. Ristić je dalje podvlačio, da o pogodbi može biti reči samo između nas i Austrougarske (a ne nas i Hirša), jer bi pogodba morala sadržati uzajamne obveze: naše, odnosno železnice i trgovačkog ugovora, a Austrougarske, odnosno naših granica.

Konvencija između Srbije i Austrougarske od 26. juna 1878. godine

Ristić je detaljno obavestio Jevrema Grujića (ministar unutrašnjih dela od 1875.godine i ministar pravde) o rezultatima pregovaranjaa sa Andrašijem, koji želi, da zaključi konvenciju s nama pre, nego bi svoju presudnu potporu po stvari teritorijalnog povećanja Srbije ukazao.

Jevrem Grujić

Andraši je 21, juna pozvao Ristića i izneo mu svoj konačni projekat, koji je obuhvatao sve predmete o kojima se dotle pregovaralo, i da ne može biti popuštanja više od strane Austrougarske. Ovaj projekat sadržao je sledeće važne odredbe:

1) Obaveza Srbije, da sagradi železnicu od Beograda do Niša, i od ove tačke, da joj da vezu, do nove srpske granice, kako bi je spojio sa železnicama od Carigrada i od Soluna na Mitrovicu.

2) Zaključenje konvencije, koja bi regulisala trgovinske odnose između Austrougarske i Srbije, bilo u vidu trgovinskog ugovora ili đumručke sveze (carinske ugovore) itd.

Ovaj projekt zadovoljio je Ristića, jer je obveza, da se sagradi železnica za tri godine jedina bila od značaja, a sve ostalo ostavlja kao otvoreno polje za pretresanje, da se slabo može smatrati kao obaveza. Ako misli grof Andraši da može biti zadovoljan, ja se nadam – veli Ristić – da i mi prema okolnostima nemamo uzroka žaliti se. Pali su svi projekti austrougarski, koji su se imali svaliti kao teška stena na nezavisnu Srbiju, kao što behu, vojna konvencija, đumručka sveza itd, a ostaje samo obaveza o građenju železnice, koju bismo bez pritiska tuđega morali skoro uzeli u krug svojih briga i zanimanja.

22. juna knez Milan dobije depešu od Ristića, kojom ga izveštava o poslednjim uslovima pregovora s Andrašije. Knezu su se dopali uslovi pregovora i odgovara Ristiću da odobrava redakciju konvencije. Pošto je Ristić o tome izvestio i vladu, to Grujić mu odgovara u ime njeno i moli da tačno naznači celu granicu, koju bi Austrija pomagala u slučaju zaključenja konvencije, a koja bi naša granica bila bez ove. Ovaj odgovor začudio je Ristića, jer je Grujić iz ranijih depeša video: da bez ove konvencije nisu sigurne ni San-stefanske granice, pa ni sam Niš.

23. juna javlja Ristić knezu, povodom pregovora sa Andrašijem, da je rok za građenje železnica utvrđen za tri godine ugovorom između Austrije i Turske, te s toga nemoguće je dobiti produženje roka za građenje naših železnica. Drugom pak depešom javlja, da kongres nije uzeo još srpsko pitanje u rešavanje, koje izgleda Andraši odlaže, čekajući odgovor Srbije odnosno konvencija, izjavljujući bojazan da ćemo zlo proći ako u mesto definitivnog odgovora bude iz Kragujevca dobijao besposlena pitanja. Knez Milan je depešom odgovorio Ristiću, da računa na njegov oprobani patriotizam i savetovao mu da treba da potpiše konvenciju s Austrijom, makar i bez potpunog pristanka ostalih ministara, samo da osigura zemlji što veće teritorijalno uvećanje.

levo San-stefanski mir, granice, desno Berlinski kongres

Važnost konvencije u tome je, što je novo graničenje Srbije došlo u sukob s interesima Austrougarskim, turskim, pa na žalost i ruskim, piše Ristić Grujiću. Da bi otklonio sukob sa Austrijom, 26.juna, potpisan je između Andrašija i Ristića ekonomski sporazum, posle dugih pregovora. Sporazum je prošao kroz nekoliko redakcija. U prvoj austrijskoj redakciji bilo je govora samo o obavezama Srbije prema Austriji , a ne o njenim obavezama prema Srbiji. Ristić je nastojavao da se srpsko-austrijski sporazum sastavi kao akt s obostranim obavezama; inače bi izgledalo da se naša okolina i politička nezavisnost umanjuje u korist Austrije. U ovome pitanju Andraši je popustio, te je došlo do potpisa konvencije.

Konvencija je imala zadatak ne samo da osigura Srbiji potporu Austrougarske, no i da osujeti njen protivan glas, naročito u pitanju novih granica. Jer, Andraši je rekao Ristiću, da će glasati protiv svake nove srpske granice, ako Ristić ne potpiše konvenciju. I zaista, cela nova granica Srbije sa malim izuzetkom, rešena je u njenu korist (izuzimajući Novo-pazarski kraj).

Istoga dana kada je potpisana konvencija, pitanje o novim granicama Srbije izneseno je pred kongres, kojom je prilikom između Austrije koja je zastupala naše interese i Rusija, koja im se protivila, došlo je do sledećeg rešenja: Pirot je ostao nama, ali jedan deo Pirota, počevši od Caribroda ustupljen je Bugarima. Trnski srez dodeljen je nama. U poslednjem trenutku u ovom rešenju učinjena je izmena na našu štetu. Pri određivanju Bugarske granice, Rusi su, zbog Engleza, morali ostaviti neke važne tačke Turskoj; na ime naknade, oni su i pored svoje pogodbe s Austrijom, navalili da se trnski srez oduzme Srbiji i prisajedini Bugarskoj. Naša istočna granica znatno je sužena, i to isključivo zbog Rusije. Ipak, mi smo, uglavnom, zadržali naše ratne tekovine; spasli smo ne samo Niš, nego i Pirot i Vranje.

Berlinski kongres nije doneo stalno rešenje zamršenog Balkanskog problema. Srbiji je ostalo da se bori u dva pravca za pobedu nacionalnog načela protiv dve velike države: Turske i Austrougarske. Taj joj je položaj odredio vodeću ulogu u oslobodilačkoj akciji južnih Slovena i u rešavanju balkanskog dela Istočnog pitanja po načelu narodnosti. Srpska Narodna skupština usvojila je 10. jula 1878. godine one članove Berlinskog ugovora koji se odnose na Srbiju i odobrila ekonomski sporazum s Austrijom, a 10. avgusta objavljena je i kneževa proklamacija o miru između Srbije i Turske i o ustanovljenju nezavisnosti Srbije.

Niško pitanje je u stvari diplomatski sukob Rusije sa jedne strane, protiv Austrougarske i Engleske s druge strane, nastao zbog toga, da se umanji ruski uticaj na Balkanu, koji je ona stvorila mirom u San-stefanu (1878). Braneći svoje interese, svaka od pomenutih sila, javlja se kao zaštitnik malih balkanskih država, koje bi sigurno umele, da svoje međusobne odnose najbolje reše same, po principu Balkan – balkanskim narodima …

U amanet generacijama ….

Izvori:
„Niško pitanje na Berlinskom kongresu“
Stojan Anastasijević,
profesor Muške gimnazije u Nišu, 1939. godina
Wikipedia

Priredio na stranici:
Novaković Č. Milan
Za Danicu ….


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *