Upravna zgrada niškog Narodnog muzeja koja se nalazi u ulici Milojka Lešjanina je odlukom Agencije za restituciju pripala vlasnicima, kojima je nelegalno oduzeta posle Drugog svetskog rata. Gostujući u emisiji „Između redova“ Dušice Dejić, direktor ove ustanove, Nenad Spasić, izjavio je da je pokrenuta inicijativa za zakup tog prostora, a da je cena zakupa po kvadratu 5 evra. To praktično znači da će se u naredne tri godine iz budžeta Grada izdvajati 2500 evra mesečno, što je Spasić ocenio popularnom cenom, „kao tri malo veće plate u ovom gradu“.
Kirija za Upravnu zgradu Narodnog muzeja
„Grad je u svojim tenderima najnižu moguću cenu, u toj prvoj, ekskluzivnoj zoni, postizao 5 evra po kvadratnom metru. Upravna zgrada Muzeja ima 500 kvadrata, međutim ako se nađemo na stanovištu da zgradu treba kupiti, vlasnici su spremni i za to, jer znaju šta je Muzej i poštuju kulturu. Ali, to je proces koji će trajati, rekao je Spasić u emisiji „Između redova.
Zakonska obaveza koju imaju vlasnici ove zgrade je da u naredne tri godine dozvole sadašnjim korisnicima da koriste zgradu u ulici Milojka Lešjanina, ali uz adekvatnu naknadu.
„Mi očekujemo da Grad novim vlasnicima daje kiriju za zgradu, jer je on i naš osnivač, a Muzej ima male sopstvene prihode da bi davao za zakup prostora. Grad nam je do sada ponudio nekoliko prostora, međutim nisu adekvatni, ni površinom, ni lokacijom, ni namenom. Godinama pričamo o novom prostoru koji bi bio naš, ali do toga nikada nije došlo“, kazao je Nenad Spasić.
On je podsetio da je nedavno bio reči o otkupu zgrade preko puta Ureda površine 2000 kvadratnih metara, u istoj ulici, po ceni od 1000 evra po kvadratu, što bi bilo rešenje i za niški Muzej, ali se od te kupovine odustalo.
85 godina Narodnog muzeja
Narodni muzej u Nišu osnovala je 1. aprila 1933. godine grupa zaljubljenika okupljena oko te godine osnovanog Muzejskog društva, čiji su najistaknutiji članovi bili i njegovi osnivači – Adam Oršić Slavetić, Rudolf Bratanić, Borivoje Gojković, Aleksandar Nenadović i Borivoje Popović, tako da je ove godine obeleženo 85 godina rada i postojanja niškog Narodnog muzeja.
Danas u svojim fondovima ima preko 40 000 predmeta, iz oblasti arheologije, istorije i istorije umetnosti, a poseduje i dve spomen zbirke, Stevana Sremca i Branka Miljkovića. Narodni muzej se stara i o kulturnim dobrima od izuzetnog značaja: arheološko nalazište Medijana, spomenik Ćele kula i memorijalni muzej ”12.februar”.
Svoju delatnost sprovodi kroz odeljenja za arheologiju, numizmatiku i epigrafiku, istoriju, istoriju umetnosti, etnologiju, odeljenje književne zaostavštine, edukacije, dokumentacije i konzervacije. Muzej poseduje fotolaboratoriju i biblioteku sa preko 14 000 publikacija, među kojima je veliki broj starih i retkih izdanja.
Da podsetimo, zgrada iz koje će pre ili kasnije morati da se isele je multifunkcionalna, jer se u njoj ne nalazi samo uprava Muzeja, već i četiri kustosa sa zbirkama, deo depoa, kao i preparatorska i konzervatorska radionica.
Da podsetimo, prošlog leta, projektom Vlade Srbije „Izvođenje radova na fasadama zgrada u Nišu“, koji je realizovan sredstvima iz republičkog budžeta urađeni su građevinski radovi na fasadama na nivou investicionog održavanja i uvođenja dekorativne rasvete na Narodnom pozorištu, Narodnom muzeju, Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“, Simfonijskom orkestru i Zadužbini Milorada Vasića u Nišu, u Obrenovićevoj 38.
Samoubistvo zbog otete imovine
Čovek koji je sagradio objekat u kome je danas Upravna zgrada Narodnog muzeja u ulici Milojka Lešjanina zvao se Veljko Stefanović. On je izvršio samoubistvo u zatvoru, posle hapšenja od strane narodne vlasti, jer posle Drugog svetskog rata nije želeo da ustupi „višak prostora“ porodicama bez krova nad glavom. Nije imao direktne naslednike.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
