Stari Niš

Niški dobrotvori: Zaveštanje trgovca Nauma Ćermila niškim inžinjerima i tehničarima

Među niške dobrotore i humaniste ostaće trajno zabeleženo ime Nauma Ćermila, vlasnika stovarišta drvne građe i strugare, koji je najveći deo svog ogromnog bogatstva zaveštao u humanitarne i prosvetne svrhe.

Ćermilo je cincarskog porekla čiji koreni potiču iz Grčke. Rođen je u selu Malovište kod Bitolja, odakle se veliki Niš, krajem 19.veka, kada je i ovaj kraj oslobođen od Turaka.

foto: Milan Novaković

Ubrzo on postaje viđeni Nišlija, trgujući drvnom građom, prodajući je velikim delom srpskoj, a kasnije jugoslovenskoj vojsci. Stariji stolari još pamte da je Naum Ćeramilo bio neprevaziđeni stručnjak za drvo i drvnu građu. Iz starih novina i dokumenata vidi se da su Naum Ćeramilo i njegova supruga Jelena (jedna od najlepših bili vrlo aktivni u brojnim stručnim i drugim udruženjima nišlijki tog vremena), a redovito su učestvovali i u svim humanitarnim aktivnostima. Jelena je bila i aktivni član kola srpskih sestara.

Veliko stečeno bogatstvo u humanitarne svrhe

Budući da nije imao dece, Naum Ćermilo je najveći deo svog stečenog bogatstva zaveštao u dobrotvorne svrhe, a jedan deo je dao srodnicima. Tako je svoju prelepu kuću u kojoj je stanovao, u ulici generala Milojka Lešjanina 52 (kod pružnog prelaza „Proleće“) zaveštao Udruženju srpskih inženjera i arhitekata, Niškoj trgovačkoj omladini namenio svoju bogatu biblioteku i znatna novčata sredstva, itd …..

foto: Milan Novaković

Naum Ćermilo preminuo je 19.maja 1927. godine i sahranjen na groblju pod Goricom. Njegov sudski testament sudski je proglašen godinu dana kasnije. Po oporuci, supruga Jelena je imala pravo doživotnog udovičkog uživanja celokupnom imovinom, tek posle njene smrti stupao je na snagu Naumov testament. Jelena, u Nišu poznatija kao Lena, umrla je 25. decembra 1940. godine. Sreski sud u Nišu doneo je 4. februara 1941. godine rešenje o stupanju na snagu Naumovog testamenta.

Rešenje o zaveštanju kuće u Ulici generala Milojka Lešjanina 52 tada je uručeno Udruženju srpskih inženjera i arhitekata, koje je zastupao inženjer Božidar Knežević.

Samo dva meseca pred Drugi svetski rat, dakle, niški inžinjeri i arhitekte postaju vlasnici prelepog objekta za svoje aktivnosti. Nije poznata sudbina zgrade tokom ratnih godina, ali je 10 godina posle rata zadužbina doživela sudbinu svih ostalih – nacionalizovana je od strane države. Naime, Javno pravobranilaštvo Narodnog odbora Niša pokrenulo je februara 1955. godine postupak da zgrada postane opštenarodna imovina, a povod je bio što Udruženje inženjera i arhitekata Niša nije ispoštovala zakonski rok da prijavi obnovu svog rada i prijavi svoju imovinu.

foto: Milan Novaković

U roku od samo mesec dana postupak je okončan i zgrada postala opštenarodna imovina FNRJ, čiji je organ upravljanja postao Narodni odbor grada Niša. S obzirom da je primerak ovog rešenja uručen i Udruženju inžinjera i arhitekata Niša, logično proizilazi da je ono u vreme nacionalizacije njihove zgrade postojalo i delovalo.

Jedina zadužbina u Nišu koja je vraćena

Niški inženjeri i tehničari prvi su u Nišu imali sreće da im se zadužbina vrati. Naime, kada su dobili nalog da se isele iz prostorija svog društva u zgradi Opštine (u ulici Nikole Pašića), tadašnji predsednik niškog (i Jugoslovenskog) DIT, arhitekta Ivan Redi, uz velike napore, uspeo je da se Naumova zadužbina iseli od stanara i vrati Društvu. To se desilo 1980. godine, mada je deo stanara ostao u dvorišnim zgradama, a zadržali su i veći deo podruma u glavnoj zgradi.

Objekat zadužbine je dosta oronuo, izuzetno lep, građen u duhu secesije. Njegovi vlasnici, Savez inženjera i tehničara i Društvo arhitekata Niša, nemaju sopstvena sredstva za adaptaciju zgrade, ali zato imaju ideje i projekte njene revitalizacije. Koristile bi se podrumske prostorije za društveni klub, prizemlje za kancelarije, a potkrovlje za salu za sastanke i izložbe. Ima ideja da se tu smesti i niški muzej tehnike. Za SVE o ima prostora, jer je objekat veliki, smešten na placu od 860 kvadratnih metara, uz pogodnost da izlazi na tri ulice …

foto: Milan Novaković

ZANIMLJIVO: „Udruženje dugog veka“

„Mesno udruženje srpskih inženjera“ osnovano je u Nišu još daleke 1891. godine i na početku imalo 15 članova. Predsednik je bio arhitekta Svetozar Ivačković, a sekretar inž. Dušan Saboljević. Udruženje je 1932. godine preraslo u „udruženje inžinjera i tehničara za Niš i Moravsku banovinu“.

Spisi kažu da je 6. marta 1933. godine u Nišu održana redovna skupština Udruženja jugoslovenskih inženjera i tehničara, što samo po sebi dovoljno svedoči o ugledu koje je tada imalo niško Udruženje.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button