Društvo

Niški buvljak: Od igle do lokomotive za male pare

Buvlje pijace, popularni „buvljaci“ nalik su jedni drugima širom Srbije. Ovde se prodaje sve: i nove i stare stvari, alat, mali kućni aparati, odeća i obuća, tanjiri, čaše, slike, šerpe, tiganji, knjige, svećnjaci, ćebad i posteljina. Kakav je kvalitet robe na improvizovanim „tezgama“, drugo je pitanje, jer se većinom radi o korišćenim stvarima, sa manje ili više oštećenja. Atmosfera je vašarska, ima i svađe i muzike, a najviše glasnih poziva kupcima „tri za sto“, „kod nas je crna subota, ne petak“, iz razloga što je u Nišu subota pijačni dan.

Prethodne noći je padala kiša, pa je prostor na kome se nalazi niški buvljak blatnjav, što prodavcima otežava izlaganje robe. Na gomilama je garderoba, pomešana ženska, dečja i muška, a svaki komad se prodaje po ceni od 50 dinara, ili  tri odevna predmeta za sto dinara, kad je akcija.

U letnje vreme ovde se dolazi u 5 sati ujutru da bi se zauzela što bolja pozicija za prodaju, mada svako od redovnih prodavaca zna gde je njegovo stalno „radno mesto“. Do svađe dolazi kad „konkurencija“ porani, pa zauzme mesto koje neko smatra svojim.

Među izmešanom robom, ko ima strpljenja da „kopa“, može da nađe i po neki komad markirane odeće po ceni od 50, 100 ili 200 dinara. Ne retko se nađe odeća sa rupicom od zujalice i onda je kupcu jasno da je „doneto“ iz inostranstva. Te robe je sve manje, jer je epidemija koronom u velikoj meri ograničila kretanje.

 

Prodavci ne žele da daju izjave, kažu „muka ih ne naterala“ da su na buvljaku. Iako sumoran decembarski dan nije bio preterano hladan, kada stoje po 5 ili 6 sati, naravno da je hladno. Olgica Jašarević je, zajedno sa suprugom, stalni prodavac na niškom buvljaku poslednjih pet godina.

„Moramo nešto da radimo, Nezaposleni smo oboje skoro 13 godina, imamo troje dece. Prodajemo sve i svašta, od igle do lokomotive, ali od ove prodaje ne može da se živi. Sve što prodajemo je jeftino i kad kažete 500, daju vam 100 dinara. Tako da uvek tražimo više da bismo dobili neku mizernu cenu. 200 dinara nam daju i za najnoviju robu“, kaže Olgica.

Olgica dodaje da se za robu snalaze na više načina, nešto kupe, a nešto donose „od preko“, a to „preko“, obično je Nemačka.

 

Foto: Olgica Jasrevic, Srbija Vesti

Među robom ima i knjiga, časopisa i stripova, po ceni od 20, 30 ili 50 dinara. Po toj ceni se može naći i Dobrica Ćosić ili naš jedini “nobelovac, Ivo Andrić. Kako se bliži nova godina, sve je više tezgi sa novogodišnjim ukrasima, koji se prodaju za 20 i 30 dinara po komadu.

 

Prodaje se i hrana i piće, a sve je začinjeno mirisom roštilja, jer kupci obilazeći tezge ne retko ogladne i požele po neku pljeskavicu ili mekiku od „pola metra“.

Buvlje pijace postoje i u mnogim evropskim gradovima, a prodavci su ili porodice koje iznajme tezgu za prodaju neželjenog pokućstva, ili komercijalni pogoni sa velikim izborom iskorišćene, second hand robe. Postoje i takozvani „putujući trgovci“  koji kruže nekim regionom i kupuju robu sa garažnih prodaja. Inače, garažna prodaja je naročito zastupljena u Americi.

Prodavci u Nišu su kao najjači buvljak ocenili onaj koji se nalazi u Beču, Austrija.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

2 Komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com