Prosečna vrednost suspendovanih čestica i teških metala izmerena na mernoj stanica kod OŠ „Sveti Sava iznosila je u protekla 24 časa čak 223 mikrograma po metru kubnom, dok je na mernoj stanici kod Instituta za javno zdravlje izmereno 216 mikrograma i po tim parametrima Niš je trenutno grad sa najzagađenijim vaduhom u Srbiji.
U Valjevu koncentracija suspendovanih čestica i teških metala iznosi 142 mikrograma po kubnom metru, a u Kosjeriću koji je ovog jutra na trećem mestu po zagadjenju izmereno je 98,2 mikrograma.
U svim drugim mestima izmerene su znatno niže vrednosti takozvanih PM10 čestica.
U Beogradu je je izmereno najviše 54,6 mikgrograma, u Novog Sadu 25, Pančevu 65,3, Popovcu 50,1, a u Boru 19,3 mikgrama po metru kubnom.
Dozvoljena koncentracija suspendovanih čestica i teških metala (olova, arsena, kadmijuma i nikla) iznosi 50 mikrograma po metru kubnom.
Suspendovane čestice potiču od dima, čadji, prašine, soli, kiselina, metala i drugih zagadjivača vazduha i smatraju se uzročnik mnogih bolesti pluća, medju kojima i raka.
Iz Instituta za javno zdravlje Niš rekli su da su prikazani rezultati merenja merenja kvaliteta ambijentalnog vazduha koji se meri preko državne mreže automatskih mernih stanica koje kontroliše Agencija za zaštitu životne sredine.
Granična vrednost za PM10 frakciju suspendovanih čestica za vreme uzorkovanja od 24 časa je 50 µg/m3, istakli su iz IZJZ Niš.
„Višegodišnja ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha u Nišu su pokazala da su koncentracije pojedinih zagađujućih materija u vazduhu uobičajeno povišene u sezoni loženja. Povišene vrednosti ovih parametara se mere povremeno, uglavnom u danima bez vetra odnosno danima sa temperaturnom inverzijom kada su uslovi u atmosferi takvi da onemogućavaju horizontalno i vertikalno strujanje vazduha. Osim saobraćaja i toplana i donekle industrije, grad Niš ima i veliki broj individualnih ložišta koja u velikoj meri utiču na pogoršanje kvaliteta vazduha“, poručuju iz IZJZ.
Oni poručuju da bi u danima sa povišenim vrednostima zagađujućih materija u vazduhu trebalo izbegavati ili ograničiti boravak napolju. Ovo se posebno odnosi na osetljive kategorije stanovništva kao što su deca, trudnice, starije osobe i hronični bolesnici koji boluju od pre svega respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Hronični bolesnici bi uz konsultaciju sa lekarom trebalo da prilagode terapiju.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
