Društvo

Niš domaćin godišnjica Ive Andrića i Stojana Novakovića

Grad na Nišavi bi ove godine mogao da bude domaćin važnih godišnjica, među kojima i 125 godina od rođenja Ive Andrića kao i godišnjice akademika Stojana Novakovića. Predlog predsednika SANU, Vladimira Kostića potvrda je da će niški Ogranak ravnopravno sa Beogradom i Novim Sadom učestvovati u radu najviše naučne ustanove u Srbiji.

Na prvoj sednici niškog ogranka SANU iznet je predlog da se 125 godina od rođenja Ive Andrića ove godine obeleži i u Nišu.

“Znamo da se po Srbiji posprdno govori o naglasku kojim su govorili naši preci, koji se po malo koristi i danas na jugu Srbije. Ali jedan od pesnika najčišćeg jezika, Branko Miljković, rođen je upravo u Nišu. I bilo bi jako značajno da baš ovde obeležimo Andrićevu godišnjicu, jer je on pisac ne samo Bosne, već cele Srbije”, izjavio je Vladimir Kostić.

Podatak da je upravo Andrić postao počasni član i Doktor niškog Univerziteta u vreme kada je predlagano da to bude Josip Broz Tito, govori o tome koliko je stručna javnost u Nišu cenila nobelovca još za života. Za to se izborio prvi rektor niškog Univeriteta dr Branimir Janković, koji je na inteligentan način zaobisao politiku, stavljajuci u prvi plan kulturu. O tome svedoči sadašnji rektor Univerziteta prof. dr Dragan Antić.

“Ubrzo posle osnivanja Univerziteta, predloženo je da počasni član bude Josip Broz Tito. Međutim, tadašnji rektor je rekao da bi drug Tito mogao da se uvredi jer je u pitanju tek osnovana i mala institucija koja je joč uvek nepoznata. Ovaj argument je ubedio komitetlije da odlože svoju ideju”, rekao je Antić.

Ova godina biće u znaku jos jednog akademika i javnog radnika. Stojana Novakovića, a predsednik SANU, Vladimir Kostić izrazio je želju da se aktivnosti o Novakoviću preliju iz Beograda u Niš. Ideja je, kaže Kostić da ljudi koji nemaju dovoljno informacija, posebno mlađe generacije, shvate kakvi su to umovi bili i sa koliko žrtava doprinosili stvaranju države.

“Istovremeno to su bili ozbiljni naučnici koji su vodili čitav niz institucija, koji su u relativno kratkom vremenu vršili ozbiljna pomeranja u Srbiji”, ističe Vladimir Kostic.

Stojan Novaković, bio je predsednik Vlade Srbije, diplomata ali i filolog, istoričar književnosti, heraldičar i predsednik Srpske kraljevske akademije. Imenovan je za ministra prosvete u Vladi Jovana Ristica 1873. godine, a poznat je po reformi srednjeg obrazovanja i podele gimnazija na prirodni i društveni smer, koja nije izmenjena do danas.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close