To je onaj buvljak, jedini u Nišu, onaj preko puta Jagodin male. Tu su oni ljudi što prodaju stvari iz kuće, oni što traže stvari po ulici i po kontejnerima ili što im neko da neke stare stvari, a onda ih oni prodaju tu.
Tu se cene određuju prema kupcu, prema vremenu kad se kupuje i prema temperaturi. A ponajviše se određuje po tome koliko je prodavac gladan. Kod jednog tipa i njegove žene prazne bočice parfema su koštale 50 dinara, pune 100, a jedan orden iz Balkanskih ratova 400 dinara.
Dopalo mi se kako izgleda, lep mi je taj tip. Ne kao lep mi je ono što je siromašan i što se muči tu na buvljaku a ipak se smeje, nego stvarno mi se dopalo kako izgleda lik. Ima neku roze jaknu, izlizanu, braon somotske pantalone, one od sitnog somota, i nekakve patike, nekad behu bele a sad iznošene na sivo. Sve je to staro, ali kao za njega krojeno, i onako šmekerski mu stoji, naročito pantalone dobro padaju na patike. Ima velike razmake između velikih žutih zuba, gustu crnu bradu, kosu koja ne može da se očešlja i svetlo plave oči.
Pitao sam ga jel zna mog druga, rekoh svaki put je tu, kupuje svašta, debeli jedan tip, nosi naočare, kratko ošišan, ima kamionet. On mi kaže – Ne znam ga, ja sam celo proleće i leto bio u zatvoru. Pitam ga zašto je bio u zatvoru. Kaže zbog pištolja. Našao je neki pištolj i onda ga čuvao, kao “ako” mu zatreba. Uhvate ga sa tim pištoljem i osude na 6 meseci. Kaže dobro je prošao, da mu je to prvi put i zato mu sudija progledao kroz prste. I još mi kaže – Sirotinja ne treba da ima pištolj. Svašta mi padalo na pamet.
Odem od njega i hodam kroz te ljude i njihovu sirotinju. Vidim lepo uramljenu fotografiju neke crnokose devojke, koja se slikala tako svečano. Ili je mama slikala da drži tu sliku na stolu ili komodi. A sad je tu, na šatorskom krilu, lepa među starim cipelama, lekovima za pritisak i burgijama. Ta fotografija košta 50 dinara. Ako si na primer neki sam i mator čovek bez porodice, neko siromašan i tužan, možeš da kupiš tu sliku u tom ramu, da je staviš tamo gde živiš i da misliš kako ti je to ćerka i da ste se nešto posvađali, pa se ne javlja, ali tebi je drago. A možeš i samo da je gledaš i da misliš ko li je ona i šta sad radi, koliko sad ima godina i da li joj je ta lepota pomogla u životu. A tu sliku sigurno možeš da dobiješ i za 30 dinara, možda i za 20.
Posle sam kod jednog mršavog našao knjigu Milana Kundere, sa posvetom. Piše ovako – Dragoj prijateljici Sandri, za uspomenu na prelepo druženje. Odmah pored Vladari iz senke od Dejana Lučića. Ispod Lučića je par stripova Zlatne Serije i Fudbalski priručnik za kondicione treninge, ime autora nečitko, prvih nekoliko strana fali i nekoliko poslednjih. Taj mršavi ima samo knjige i jednu kutiju. Na kutiji piše – Electric fibrilator. Piše još nešto, ali je samo vidljivo da je masa fibrilatora 5 kg. Nisam saznao čemu služi, ali mi je super zvučalo – Electric fibrilator od 5 kilograma. Zamisli.
Vratio sam se do onog mog tipa da kupim orden. Kada me je video razvukao je širok osmeh i rekao da je za mene 300 dinara orden. Zavukao sam ruku u dzep i izvukao sve što sam imao, hijadu i kusur dinara. Pogledao me u neverici izustivši da je to mnogo više od cene. Rukovao sam se sa njim, poželeo mu SVE najbolje i krenuo dalje. Na prelazu ispred mene stao je neki mali Ciganin na biciklu, sa onim tovarnim delom ispred, punim nekih stvari. Stao na semaforu, đuska na onom raspadnutom sedištu i peva neki narodnjak …
Priredio na stranici:
Novaković Č. Milan
Za Tebe ….
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
