Sa prvim prolećnim danima zelene pijace u Nišu donele su bogatiju ponudu poljoprivrednih proizvoda. Međutim, zbunjuje podatak da njihovu zdravstvenu ispravnost, trenutno, niko ne kontroliše, čime se krši jedno od osnovnih prava potrošača – pravo na bezbednost proizvoda i usluga koji se nalaze na tržištu.
“Da li je roba na zelenim pijacama u Nišu zdravstveno ispravna ili ne, ne znamo, zbog toga što je ugovor o saradnji sa JP “Tržnica” istekao 31. decembra 2017. godine, a novi nije sačinjen. Mi smo dobili jedan meil gde nam je decidirano rečeno da to preduzeće nema interes da sarađuje sa nama, tako da su građani prepušteni sami sebi i svojoj sposobnosti da prepoznaju neispavan proizvod”, ističe dr Snežana Gligorijević sa Instituta za javno zdravlje Niš.
Kada je zdravlje građana u pitanju, trebalo bi da svako javno preduzeće, pa čak i registrovana poljoprivredna gazdinstva, nađu interes i sprovedu kontrolu svojih proizvoda, bar na nivou minimuma, stav je Instituta za javno zdravlje u Nišu. Ovo je naročito važno u vanrednim uslovima, kada je veliki broj oranica pod vodom i kada može da se desi nekontrolisana prodaja poljoprivrednih proizvoda na gradskim pijacama.
“To je po Zakonu o bezbednosti hrane stavljeno na volju subjektu u poslovanju hranom. Aludira se na njihovu odgovornost da sigurno neće plasirati proizvod koji nije bezbedan. Oni nisu u obavezi da rade svakodnevne kontrole proizvoda, ali su pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću dužni da kažu, napišu i potpišu da je njihov proizvod bezbedan”, objašnjava dr Gligorijević.
U cilju zaštite zdravlja stanovništva nadležne službe uglavnom donose predloge mera koje sadrže preporuku da se poljoprivredne kulture sa područja ugroženog poplavama, ne iznose na pijacu, i naročito da ih ne konzumiraju domaćinstva koja ih proizvode.
Institut za javno zdravlje Niš je 2015. godine pri pojavi prvih poplava u selima na teritoriji GO Palilula, bio uključen u rad Štaba za vanredne situacije.
“Tada smo dali predloge mera koje treba preduzeti, međutim, svedoci smo da je posle tri godine situacija identična. Ništa nisu promenili”, kaže dr Gligorijević.
At hoc kontrole doprinele bi kvalitetnijoj ponudi hrane na tržištu, međutim, Institut, nema te ingerencije da metodom slučajnog uzorka izvrši kontrolisanje. Postoje inspekcijske službe podeljene po sektorima koje mogu. Hranu životinjskog porekla kontrolišu veterinarski inspektori, poljoprivredni su za poljoprivredne proizvode, fitosanitarni inspektori za proizvode mešovitog porekla… ali, i tu ima problema.
“Promet je taj koji je po Zakonu o bezbednosti hrane problematičan, jer nije sagledan tim aktom. Od 2009. godine smo u iščekivanju da se ta jedna rečenica u zakonu dopiše i da se sanitarnim inspektorima vrati ingerencija koju su nekada imali”, objašnjava Gligorijević.
Institut za javno zdravlje Niš već 13 godina posluje sa akreditacijom referentne laboratorije za kontrolu ispravnosti hrane. Od 2009. godine standardno kontroliše oko 4.500 uzoraka hrane. Uglavnom se radi sporadična kontrola, ali nikada nisu izdali dokument kojim se tvrdi ispravnost proizvoda, ako on to nije, potvrđuju na Institutu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
