Nezaboravljeni šampion

Nezaboravljeni šampion

14:44
4270
0
Niške Vesti
PODELI
Foto: T.S.

I tekako se radujem novoj priči, ponovnom utisku i prošlom vremenu, a i trajanju priče koja je nezaborav. Pronađo taj kalendar i javi se sećanje i želja da vratim slike koje liče na neizbledele oblake. Slobodan Cobi Pavlović. Nišlija, bokserska legenda, sa oko 400 mečeva, najbolje njegove godine one 80 te. Mnogo trofeja olimpijada u Los Andjelesu I priznanja koja se pamte.

-Boksom sam počeo da se bavim 1975 godine u Aleksincu a 1983 sam došao u niški Radnički. Te iste godine osvojio sam Zlatnu rukavicu u meču sa Milivojem Labudovićem. Sledio je odlazak na Olimpiske igre a po povratku sa Olimpijade boksovao sam na Balkanskom šampionatu u Rumuniji gde sam osvojio zlato I proglašen za najboljeg boksera. Drugu zlatnu rukavicu osvojio sa 1987 godine.

Foto: privatna arhiva

Posle mnogo trofeja u amaterskom boksu rodila se želja za prelazak u profesionalce.

-U profesionalce sam otišao relativno kasno, sa 33 godine. Boksovao sam uspešno par mečeva ali zbog nekih ličnih problema mog menadžera odustali smo od daljih borbi.

Foto: privatna arhiva

Inače Niš je imao plejadu odličnih boksera, bili su i šampioni Jugoslavije, a dosta je boksera i činilo reprezentaciju.

-Radnički je 1961 godine bio prvak države, mnogo ranije nego što sam ja došao. U nastavku mnogo kvalitetnih mečeva, mnogo uspeha i bokserskih imena koja se i danas pamte. Vremenom Radnički je počeo da tone. Došle su te 9o te godine, karijeru sam nastavio u drugim klubovima. Bio sam u šabčkoj Mačvi jednu sezonu i u Radničkom iz Kragujevca gde sam završio karijeru.

Godine donele svoje, a ljubav ostala. Boks kao deo života i prilika da se veština prenese na mlađe.

-Imam svoju školu boksa već 20 godina. Dolaze momci više rekreativno zbog svog zdravlja i mnogo mi je drago zbog toga. Prenosim im moja iskustva iz karijere i podsećam na generacije proslavljenih boksera jer i dan danas se čujem sa velikanima Ristićem, Labudovićem, Puzovićem, Marićem Džakulom, Vujkovićem, Kačarom i dr.

Foto: T.S.

Trofejna soba takodje puna uspomena i vremena i neda zaboravu. Donosi radost naslednicima.

-Ja imam dva sina i sada unuku. Imam dve Zlatne rukavice. Prva 1983. kada se rodio prvi sin Dušan, a druga 1987. kada se rodio drugi sin Miloš, tako se na sreću poklopilo. Ipak sve skupa, sve trofeje koje sam osvoio posvetio sam svojoj unuki Mitri.

Foto: T.S.

I tako sklapamo mozaik utisaka i uspomena. Priča nam dušu miri i reči govore više od mašte. Iskrena priča Slobodana Cobija Pavlovića čini nas ponosnim na nešto prošlo i veliko što treba negovati.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *