Nenad Stojanović – Nišlija koji je obišao 84 zemlje i 1900 gradova na četiri kontinenta

Nišlija Nenad Stojanović putuje već 13 godina i do sada je obišao 84 zemlje i 1900 gradova na četiri kontinenta. Obišao je Južnu i Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. Upoznao je različite ljude, njihovu kulturu, običaje, bogateći tako sebe. Kaže putuje polako i bez žurbe jer se tako najbolje uči. U nekim zemljama je boravio kraće u nekima je ostajao i po godinu dana. U svakoj od njih je svojim radom zarađivao za život. Radio je u hotelima, predavao engleski, bio vodič. Uspeo je da poseti i zabranjena mesta za obične smrtnika, ali ono što mu je ostalo u najlepšem sećenju je prijateljski odnos ljudi sa kojima se na ovim putovanjima sreo. Teško mu je da izdvoji zemlju u koju bi se vratio jer ga je svaka osvojila na svoj način.

Prvih nekoliko godina je putovao kolima, potom motorom, a onda je počeo da stopira. Znao je da zaustavi i teretne brodove i iskoristi ih za prevoz do neke tačke gde je naumio da se nađe. Nenad govori nekoliko jezika, engleski, španski, indonežanaski, ruski i kinski.

Dok se ovih dana priprema za novo putovanje, u pitanju je Pakistan, priseća se raznih dogodovština sa svojih dosadašnjih putovanja. Kaže da je do Kine putovao prateći Put svile, i da je prisustvovao najneobičnijem događaju za njega ,Nebeskoj sahrani.

„Kada neki meštanin premine, lokalni monasi postavljaju njegovo telo na vrh planine. Ubrzo sleću lešinari i hrane se njegovim mesom.Neobična tradicija koja još uvek postoji u Ćinghaju, Sičuanu, Tibetu. Na taj način monasi ukazuju na prolaznost života. Tibetanski sveštenici veruju da je ovo veoma velikodušan čin prema preminulom. U Sičuanu je napravljen i hram u koji se uzidavaju lobanaje premunilih meštana koji je prava turistička atrakcija“, kaže Nenad.

Putuje preko sajta kauč surfing jer tako najbolje može da upozna ljude. Mnogi od njih koji putuju kao ja bili su moji gosti, a onda i ja njihov, kaže Nenad. Stiče se poverenje, ljudi se povezuju.

„Volim da putujem na taj način i da odsedam kod ljudi jer se na taj način svet upoznaje na jedan poseban, lokalan način. Oseti se pravi način života u nekoj zemlji. Ja tamo više nisam samo turista. Slušam priče tih ljudi koje su različite, one vas inspirišu, a ja upoznajem život kroz njihove priče. Mislim da sam na ovaj način boravio kod preko 1100 ljudi. Nekad na dan, nekada na dva, a kada se sprijateljimo ostajem i duže“, priča Nenad.

U svakoj zemlji Nenad je provodeći vreme sa lokalnim stanovništvom pronašao nešto zanimljivo. Kroz njihove priče upoznavao je svet, kulturu te zemlje, običaje. I sam je sa njima delio svoje priče i svoja osećanja.

„Teško mi je da odgovorim na pitanje koja je to zemlja gde bih se vratio. Postoje neke u kojima sam bio više puta, ali Indonezija je nekako drugačija od svih. Tamo sam živeo godinu i po dana, ali tu je i Meksiko, Iran, Kolumbija koju jako volim. U ovim zemljama na mene su najveći utisak ostavili ljudi, njihova srdačnost, njihova kultura, nešto je malo drugačije nego u ostalim delovima sveta i zanimljivo je da se istraži. Indonežanska kultura je vrlo interesanta. Oni imaju preko 300 jezika i jedan jezik koji povezuje sve njih. Ja sam naučio njihov jezik jer je to važno da se shvate ljudi koji se koriste tim jezikom. Verujem da što više putujemo postajeo sve razumniji, strpljiviji, tolerantniji i naučimo mnogo toga o životu što ne bi mogli ako se ne krećemo.Različitosti koje postoje u svetu su mnogim ljudima strane i ne znaju na pravi način da se suoče sa tim razlikama. Kada putujemo, kada se sretnemo sa tim razlikama i kada sve to pogledamo iz perspektive tih ljudi onda te različitosti razumemo“, objašnjava Nenad.

Najviše voli da putuje autostopom jer je i to način da upozna puno ljudi.

„Interesantno mi je da podelim i priče sa tim ljudima. Većina tih ljudi koji me pokupe na putu podele neke priče iz svog života a to ne bi učinili ni sa svojim prijateljima. Ja sam tu jednom i oni me više ne vide, zato im je lakše da se malo olakšaju, da mi kažu šta ih muči i onda se rastanemo. Tako sam čuo mnogo zanimljivih priča iz celog sveta“.

Nenad je putovao i u vreme kada je proglašena pandemija koronevirusa.

„Kada je počela korona bio sam zarobljen tri meseca u Kolumbiji. Nekako sam našao neki humanitarni let do SAD-a i otišao sam tamo. Hteo sam da idem za Kanadu ali sam odustao zbog karantina i odustao sam od toga. Našao sam let za Portugal, iz Lisabona sam se dva i po meseca, lagano, vraćao u Srbiju. Što duže putujem više svata upoznam“, dodaje Nenad.

Oduvek je želeo da vidi Pakistan i sada se priprema za taj put.

„Ovim meseci je Pakistan otvoren pa mogu da uđem u zemlju. Deluje mi vrlo zanimljivo zbog prirode, kulture, a imam i par prijatelja tamo. Zanimaju me zemlje o kojima se ne govori mnogo, a o kojima postoje i mnoge predrasude. Želim da te zemlje doživim iz svog ugla iz svoje perspektive i na drugačiji način. Neke od njih me podsete na neke događaje koje sam već prošao. To se dogodilo ove godine u Venecueli. Niko od ljudi koje sam upoznao ne želi da ide u ovu zemlju zbog svega što se događa tamo, a mene je Venucuela vratila 25 godina unazad jer je vrlo slična situacija koja se događala kod nas devedesetih godina. Samo mislim da kod njih ima više para jer se deca igraju parama jer nemaju igračke. Kada sam razmenio 5 dolara nisio sam novac u kesama“, dodaje kroz smeh Nenad.

Dodaje da ga očekuju još i zemlje afričkog kontinenta. Za to mu je potrebno nekoliko godina priprema, ali naći će on vremena i za to. Važno mu je da ne miruje, da je u pokretu, da sreće različite ljude, da razmenjuje svoja iskustva sa njima.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.