Prema rečima direktora Instituta za javno zdravlje profesora dr Miodraga Stojanovića, mesta za paniku kada se radi o zagađenosti vazduha u Nišu nema jer vazduh sada nije ništa zagađeniji nego što je bio prethodnih godina. PM čestica koje su najviše i uznemirile građane je uvek bilo u vazduhu i uvek će ih biti. On je dodao i to da je zagađenost vazduha veća u zimskom periodu nego u sezoni kada se ne loži.
Sa tim se u potpunosti ne slaže profesor dr Amelija Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu koja je dodala da se nalazimo u trećoj kategoriji po kvalitetu vazduha što nikako ne može da bude pohvalno, dok je Ivana Krstić, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine naglasila da su najveći zagađivači vazduha individulana ložišta u 50 odsto slučajeva i 30 odsto toplane. Ovi podaci su se čuli na konferenciji za novinare na kojoj su govorili predstavnici Instituta za javno zdravlje, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Fakulteta zaštite na radu.
“Ono što mi gledamo svakog dana to su trenutne vrednosti, a aerozagađenje i kvalitet vazduha se ne određuje na osnovu trenutnih vrednosti nego na osnovu prosečnih vrednosti koje se mere za dan, odnosno za jednu godinu i podaci kojima mi raspolažemo su podaci koji se odnose na godišnje nivoe od 2011. do 2018.gdoine”, kazao je dr Miodrag Stojanović. “Ako me neko pita da li ima većeg razloga za paniku sada nego 2011. godine moj lični stav je, na osnovu podataka koje posedujemo je, da nema. Vazduh nije zagađeniji u odnosu na prošle godine, a da li treba da bude bolji, treba. Mi radimo predloge mera koje dajemo, a one se odnose ne samo na povećanje broja uzoraka nego i povećanja broja mesta na kojima uzorkujemo. Ako pitate da li je 2018.godine vazduh bio zagađeniji nego prošlih godina rekao bih da nije”.
On je dodao da je Institut za javno zdravlje uputio niz mera gradu kako bi se kvalitet vazduha poboljšao, a te mere su sveoobuhvatne i odnose se na saobraćaj, na zelenilo, na ružu vetrova, urbanističke planovi i javno definisanje stambenih i industrijskih zona.
“Ovaj problem ne može da se reši za dva tri dana, ali se radi na tome da Nišlije uduši čistiji vazduh. Ovo nije problem samo grada Niša, ovo je problem celog sveta i mi plaćamo cenu jednog razvoja. Problem mora multidisciplinarno da se sagleda”, dodao je Stojanović.
Prema rečima profesorke dr Amelije Đorđević sa Fakulteta zaštite na radu, kada se radi o kvalitetu vazduha zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine od 2010. godine kažu da smo te godine bili u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, u 2011. takođe, 2012.godine u drugoj, 2013. i 2014.godine prelazimo u prvu kategoriju kvaliteta vazduha, 2015. su merenja izostala, a onda smo 2017.godine ponovo u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha.
“Treća kategorija kvaliteta vazduha je kategorija koja se smatra najnižom. Posledica takvog stanja kvaliteta vazduha je upravo registrovana koncentracija čestica PM 2,5 koje se ne zadržavaju u gornjim respiratornim putevima već direktno dospevaju u donje respuratorne puteve pa su samim time i opasnije kada je u pitanju zdravlje ljudi. U trećoj kategoriji smo i zbog toga što su koncentracije bile ne samo velike već su prelazile i takozvane tolerantne vrednosti. Ovaj problem treba rešiti, postoji način za to i može se rešiti, a Fakultet zaštite na radu je spreman da pruži svaku stručnu pomoći”, istakla je ona.
Što se tiče rasporeda mernih mesta, dodala je ona , trenutni raspored mernih mesta ne održava pravo stanje koncentracije koju bi smo mogli da očekujemo na osnovu postojeće mreže monitoringa, ali ako bi smo imali jednu adekvatnu mrežu monitoringa mogli bi smo očekivati da stanje kvaliteta vazduha na području grada bude i nešto negativnije nego što je sada, kazala je dr Amelija Đorđević.
“Ono što je bitno i očekujem u narednom periodu je to da možemo adekvatno da pratimo uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha jer je saobraćaj bio glavni uzrok zbog čega smo do 2011.godine bili u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha zbog povećanja koncentracije ugljen monoksida. Ugljen monoksid se ne prati od 2012.godine, ali našom uredbom je predviđeno da se a tim nastavi. On može biti vrlo toksičan i da utiče na zdravlje ljudi pa je to jedan od razloga zbog čega treba pratiti i njegovo prisustvo u vazduhu”, kazala je dr Amelija Đorđević i dodala:
“Bilo bi dobro kada budemo formirali novu mrežu monitoringa da se uključi i neko ko je dobro upoznat sa difuzujom i kretanjem vazdušnih masa ovde u Nišu kako bi smo uključili i meteorološki parameter kada je u pitanju uticaj vetra na rasprostiranje zagađujućih suspstanci. Tačno je i da je geosgrafski položaj Niša takav da zauzima naniži deo kotline, da imao uzvišenja sa strane koja dovode do turbolentnih strujanja tako da, i kada imamo vetrove postoje mogućnost da dođe do povećanih zagađenja”.
Sama struktura grada je takva da zahteva odgovarajući broj mernih mesta.
“Ne možemo pokriti celokupnu sliku zagađenja vazduha na osnovu postavljena tri merna mesta. Ona moraju biti locirana u samom gradu, moraju biti na mestima gde se osećaju najveći nivo zagađenja koje može uticati direktno ili indirektno na zdarvlje ljudi. Nadam se da čemo u nekom narednom periodu imati mogućnosti da mnogo toga uradimo po pitanju poboljšanja kvaliteta vazduha u Nišu , da ćemo imati mogućnost da redovno obaveštavamo stanovništvo i da nećemo imati potrebe da govorimo da je došlo do prekoračenja tolerantnih vrednosti koje se ne smeju prekoračiti ni jedan jedini dan”, nagalsila je Đorđević.
Ivana Krstić, sekter Sekteratijata za zaštitu životne sredine je dodala da su Grad Niš i lokalna samouprava u obavezi da sprovode monitoring vazduha na svojoj teritoriji. Gard Niš to radi deset gdoina unazad.
“U gradu postoje tri stanice Agencije za zaštitu životne sredine koje se nalaze na tri lokacije , na Kmeničkom Visu, druga je u dvorištu Instituta za javno zdravlje, treća u dvorištu škole Sveti Sava. Merenja se vrše u skladu sa Uredbom o emisiji zagađujućih materija u vazduhu. Oksidi azota, oksidi sumpora, ćađ i PM čestice. Za 2018. godinu smo planirali značajnija sredstava i kupili jedan analizator PM čestica 10 i 2,5. Platili smo ga 5,5 miliona dinara i postavčken je u OŠ Sveti Sava. Ono što monitoring predviđa je praćenje tih čestica 365 dana i radićemo analizu teških metala u tim česticama, a to su olovo, arsen, nikal i kadmijum. Rezultati su pokazali analizom teških metala sem olova kojeg je bilo u niskim koncentracijama, ostalih teških metala nije ni bilo”, naglasila je Ivana Krstić.
Prema rečima profesora dr Miodraga Stojanovića, direktora Instituta za javno zdravlje, PM čestica ima svuda i mi možemo da ih udahnemo. One mogu da dospeju do elveola i da izazove respiratorne i kardiovaskulrane bolesti. Sreća u nesreći je da samo jedan odsto tih čestica dospe do donjih delova disajnih organa.
“Uzvori su ljudski i prirodni.Ljudski faktor je značajniji za PM10 čestica. Dolaze iz auspuha i dimnjaka. U tim česticama ima i čvrstih metala kao što je olovo koje može da bude jako opasno ali nikada do sada nismo imali olova koje prelaze granice dozvoljenog”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
