Jedan od najstarijih objekata u Nišu koji posle više od jednog veka i dalje ima javnu funkciju je zgrada Oficirskog doma. Sagrađena je po projektu arhitekte Ivana Kozlića 1890. godine za potrebe kafane “Veliki Bulevar”. Vlasnik te gostionice bio je Milan Radosavljević Raponja, poznati niški ugostitelj. Tokom svoje istorije pored toga što je bila kafana, oficirska menza, ova zgrada bila je i pozorišna i koncertna scena, kao i središte političkog i skupštinskog života Srbije ratne 1914. i 1915. godine.
Tri velelepna objekata vezana su za Niš kao ratnu prestonicu u Prvom svetskom ratu. Jedna je zgrada “Okružnog načelstva” u Nišu, na desnoj obali Nišave, danas poznata kao zgrada Banovine, odnosno Univerziteta u Nišu. U njoj je bila smeštena Vlada Srbije za vreme Prvog svetskog rata. Druga zgrada je zgrada u ulici Lole Ribara 7. kuća trgovca Jovana Popića, nekadašnja zgrada Radio Niša u kojoj je u vreme rata boravio kralj Petar Karađorđević. Treća zgrada je zgrada o kojoj pišemo danas je zgrada Oficirskog doma na Nišavskom keju.
Milan Radosavljević zvani Raponja 1890. godine namenski zida ovaj objekat za svoju kafanu “Veliki Bulevar” desetak godina posle oslobođenje od Turaka. U vreme dok je Niš bio još uvek jedna jako mala orjentalna varoš i kada su objekti građeni u tom maniru od bondruka- drvenog skeleta sa ispunom od blata, odnosno nepečene opeke, ovako zidana u evropskom duhu i stilu od čvrstog materijala bila je prava novina. Kafana “Veliki bulevar” ili samo “Bulevar” kako su je neki nazivali nije bila jedna obična gostionica. Ona je zbog svog ogromnog prostora koji je posedovala služila i za mnogobrojna kulturna dešavanja. Pozorište “Sinđelić” svoje prve scenske nastupe izvodilo je u ovom prostoru. Mnoga putujuća pozorišta iz zemlje i inostranstva su takođe imali svoje nastupe u ovoj kafani. Pevačke družine “Kornelije” i “Branko” su redovno održavale koncerte u njoj. Prostor je bio veoma akustičan, tako da je i vojni orkestar tadašnje vojne komande redovno vežbao i držao koncerte tu. Kako su u isto vreme ovde bili i veliki važni rezidencijalni objekti poput Hafiz Pašinog konaka koji je preuređen u kraljev dvor (nalazio se na mestu današnje gradske kuće) i Bećir Begovog konaka koji je bio sagrađen na lokaciji današnjeg hotela Park (po oslobođenju kraljev rezidencijilni objekat), ne čudi što je i gostionica bila puna eminentnih gostiju.
Kao i svi javni objekti tog vremena zidana je u akademističkom stilu, u ovom slučaju uz jedan eklektički mekši manir gradnje primeren ugostiteljskom objektu. Arhitektonski izraz ove kuće je bitno određen ženskom formom arhivolta, dakle lukovima koji se beskonačno ponavljaju na fasadi.
1903. godine vojna komanda otkupila je ovu zgradu za potrebe vojske i ona ubrzo postaje Dom vojnih starešina, oficira i podoficira poznatija kao “Oficirska menza” ili “Oficirski dom”. Svoje najslavnije dane objekat je doživeo od jula 1914. do oktobra 1915. godine, kada je Niš bio ratna prestonica i kada je u njemu zasedala Narodna skupština Kraljevine Srbije.
Naš grad u to vreme bio je sedište svih velikih državnih institucija i službi. Dvor je bio u Nišu, Vlada je bila u Nišu, Skupština je bila u Nišu, razni predstavnici stranih država i delegacija su boravili u Nišu u tih godinu dana, te je Niš tada iz jednog malog gradića na jugu Srbije prerastao u pravu prestonicu. Skupština je redovno zasedala, a u skupštinskim klupama bili su i naprednjaci, liberali, prednjačili su radikali, ali bilo je i socijalista. Aktivno se vodila politika, rasprave su bile žestoke, najčešće je napadana Vlada i njen premijer Nikola Pašić. Međutim, bilo je par odluka gde su se uglavnom svi slagali i gde su bili jedinstveni. Jedna od tih odluka je bila usvajanje Niške deklaracije. Sedmog decembra 1914. godine u Nišu, na inicijativu premijera Nikole Pašića, usvojena je Niška deklaracija, odnosno prvi javni dokument u kome se iznose ratni ciljevi Kraljevine Srbije. Taj cilj bio je ujedinjenje svih zemalja gde živi srpski narod ali i ujedinjenje sa ostalim južnoslovenskim narodima u jedinstvenu državu. Postaviti granice Klagenfurt, Maribor, Segedin, bilo je nekako logično u periodu velikih pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari. U Nišu u to vreme živeo je Ivo Čipiko, dolazi Frano Supilo, predstavnici Hrvatske inteligencije i Jovo Banjanin, Hinko Hinković i vodi se jedna dobra i temeljna diplomatska aktivnost oko planova za ujedinjenje svih južnih slovena u zajedničku državu. Nikola Pašić u ovom domu inicirao je osnivanje Jugoslovenskog odbora, odnosno odbora koji bi u zapadnoj Evropi lobirao kod saveznika prihvatanje ove ideje i podršku stvaranju ovakve države posle rata. Međutim, to nije bilo lako u vreme stvaranja jugoslovenskog odbora i dogovora u Rimu, Parizu, i Londonu, početkom 1915. godine aprila meseca dolazi do dogovora između Italije i sile Antante gde Italija ulazi u prvi svetski rat na strani saveznika. Za to ima obećanje da će posle prvog svetskog rata dobiti traženi deo Jadranskog mora, znatan deo slovenačkog i hrvatskog primorja. To je proizvelo negodovanje kod svih južnoslovenskih naroda i šestog maja u Oficirskom domu u Nišu dolazi do još jednog velikog skupa iz kog je izašla “Niška rezolucija”, dokument sa odlukama da se južnoslovenski narodi protive takvim odlukama Londonskog ugovora i da se i dalje drže odluka iz “Niške deklaracije”.
Svi znamo da je 1. decembra 1918. godine stvorena kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca i da su ideje iz deklaracije i rezolucije faktički i zaživele. Tako je Oficirski dom kao mesto gde su rođene i zvanično obnarodovane ideje ujedinjenja, faktički rodno mesto stvaranje Jugoslavije. Ova zbivanja u zgradi Oficirskog doma tokom 1914. i 1915. godine obeležena su spomen pločama otkrivenim šestog maja 1986. godine. Njihov autor je beogradski vajar Ljubiša Mančić.
Zgrada je sve do drugog svetskog rata bila Oficirski dom, a nakon rata postaje stecište kulturnih dešavanja u gradu. Imala je jedno vreme i namenu u ugostiteljstvu, pamtimo svi i poznatu kafanu “Niška avlija”. Negde od šezdesetih godina 20 veka dodeljena je domu omladine i dobija naziv “Dom omladine Josip Kolumbo“. S obzirom da se ovo zdanje vezuje za nastanak Jugoslavije, simbolično je da je 90-ih kada se i raspadala ta Jugoslavija, nekako krenulo i njegovo posrtanje. Deceniju i više ova zgrada nije imala svrhu i namenu.
Tek negde 2015. godine zgrada je renovirana i od tada ovde jedna velika multifunkcionalna sala sa preko 400 kongresnih mesta, sa prostorom za izložbe, galeriju likovnih savremenih umetnosti u Nišu i muzeja, u nadležnosti je Uprave za Kulturu.
Objekat je pod zaštitom države kao spomenik kulture stavljen 1971. godine, dok je 1979. godine proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
