Nejednakosti u regionalnom razvoju u Srbiji najveće u zadnjih 10 godina

„Mi smo u jednoj epohi potpuno neravnomerne distribucije dohotka na globalnom nivou i to je jedan od ključnih uzroka zbog čega imamo neravnomerni regionalni razvoj. Suština je u ravnomernom raspoređivanju novca“, izjavio je Marjanović na 30. po redu konferenciji Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoistočne Evrope, otvorenoj danas na Ekonomskom fakultetu u Nišu.

Prema njegovim rečima, za smanjivanje regionalnih razlika potrebno je vođenje korektne, smislene regionalne politike od lokalnog do naciolnalnog nivoa, a ne ad-hok mere koje se sprovode i koje se rade posredno preko nekih drugih politika. On je kazao da je element koji smeta smanjenju regionalnih dispariteta očigledno institucionalna komponenta.

„Zaključci naučnog skupa koji se održava 30. put u Nišu su sve konkretniji i mi naučni i stručni radnici priželjkujemo da donosioci odluka saslušaju i da implementiraju te zključke“, izjavio je Marjanović.

Prema njegovim rečima pitanja regionalnog razvoja su nikad aktuelnija i učesnici konferencije pokušaće da daju odgovore na neka ključna pitanja od životnog značaja.

„Zašto jedni ljudi žive bolje, zašto su drugi na ivici egzistencije, zbog čega odlaze mladi, kako ih zaustaviti, koji su to mehanizmi, koji je to magnet koji vuče ljude iz jednog geografskog područja u drugo… To su pitanja od značaja ne samo za pojedinca i porodicu, već za čitavu društvenu zajednicu“, izjavio je Marjanović.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović izjavio je da rešenja za smanjenje regionalnih razlika jesu poznata teorijski posmatrano, ali u praksi imamo samo širenje disproporcija. On je kazao da se nije desilo ništa što bi u praksi moglo da smanji regionalne disproporcije, ali moramo da imamo u vidu i kontekst u kome se disproporcije dešavaju.

„Mi smo 2000. godine ubrzano krenuli ka procesu tranzicije što je značilo značajan upliv tržišne ekonomije i jednostavno raslojavanje stanovništva koje je uvek težilo da ide u veće gradske centre, u razvijene regione“, istakao je Veselinović.

Prema njegovim rečima, koliko god da su mere ekonomske pollitike usmerene preko regionalne politike pravile neki iskorak i pokušavale da pre svega jug i jugoistok Srbije izvuku iz zone nerazvijenosti, to se u praksi nije dešavalo zato što je tržišna ekonomija činila svoje, ali i proces tranzicije.

„Pojedini investitori koji su preko direktnih stranih investicija dolazili u Srbiju malo su promenili „krvnu sliku“ kada je u pitanju regionalni razvoj, jer u jednom malom mestu dovoljno je da jedan investitor dođe i zaposlei 200 ljudi, vi odmah menjate priču kada su u pitanju ekonomski i demografska aspekt i migratorna kretanja“, kazao je Veselinović.

On je kazao da zaposlenima na univerzitetima i fakultetima ostaje da se i dalje bave terijskim delom, kao i da budu uporni i da nosiocima ekonomske politike konstantno sugerišu šta je potrebno uraditi da bi se regionalne disproporcije smanjile.

Rukovodilac Studentskog naučno-istraživačkog centra Ekonomskog fakulteta u Nišu Aleksandar Manasijević izjavio je na skupu da je zajednčki problem svih zemalja jugoistočne Evrope depopulacija koja je nastala kao posledica neravnomernog regionalnog razvoja.

„Sa ovog skupa, koji se organizuje već 30 godina, uvek se šalju zaključci donosiocima odluka. Da su počeli da ih primenjuju pre 30 godina danas bi već imali zemlju sa manjim regionalnim razlikama, ali nikada nije kasno za to. Ukoliko se sa primenom bude krenulo na neki način ćemo smanjiti regionalne razlike. Kada će biti smanjene teško je odgovoriti, ali je potrebno krenuti što pre“, istakao je Manasijević.

Konferenciji na Ekonomskom fakultetu u Nišu prisustvuje 100 učesnika iz 30-tak institucija 10 zemalja.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.