Nataliji Stojmenović nagrada „Ljubomir Stojanović” Matice Srpske

Stojmenović je nagrađena za master rad pod nazivom „Stavovi studenata filološke orijentacije prema urbanom vranjskom varijetetu – sociofonetska perspektiva”, koji je pisan pod mentorstvom doc. dr Nine Sudimac Jović. U okviru rada, Stojmenović je istraživala kako mladi filolozi vrednuju ovaj urbani dijalekatski govor.

„Proučavala sam kako mladi filolozi vrednuju ovaj urbani dijalekatski govor, ali i koji su njihovi implicitni stavovi – odnosno, da li na osnovu načina govora pripisuju određene osobine govornicima, naročito u pogledu društvenog prestiža, solidarnosti i stepena standardnosti”, objašnjava Stojmenović.

Osim toga, ona je analizirala i jezičke osobine koje su učesnicima služile da prepoznaju o kom govoru je reč, a sve to kroz prizmu sociofonetske perspektive. Cilj joj je bio da utvrdi geografske markere govora koji mogu poslužiti kao identifikacioni signali.

Odluku da se bavi baš ovom temom, Stojmenović je donela iz želje da se bavi sociolingvistikom. Reč je o oblasti koja spaja njena dva velika interesovanja – jezik i društvo.

„Uočila sam da su u našoj lingvistici stavovi prema jeziku nedovoljno istraženi, posebno u vezi sa konkretnim lokalnim govorima”, navodi ona. 

Dodaje da se dodatno interesuje za eksperimentalnu lingvistiku i fonetiku, odlučila je da u master rad uključi i fonetsku analizu. Ova analiza pokazala je i da trajanje samoglasnika u vranjskom govoru može služiti kao pouzdani identifikacioni marker.

Kao specifično u radu izdvaja fokus na urbanom dijalekatskom govoru, što je oblast koja tek od skoro privlači pažnju lingvista, zatim odabir ispitanika, te korišćenje kombinovane metodologije. I sami rezultati su specifični.

„Eksplicitni stavovi pokazuju visoku svest o vrednosti dijalekta, ali se istovremeno zadržava ideja da je u određenim situacijama neophodno koristiti standardni jezik. Kod implicitnih stavova uočava se blaga negativna pristrasnost prema govornicima dijalekta, ali znatno manja nego u istraživanjima sa nefilološkom populacijom”, kaže ona.

Da rad napiše Nataliji je trebalo dva meseca, ali su tome prethodile godine učenja.

„S jedne strane, imam utisak da je ovaj rad nastajao godinama – od samog početka studija, kroz upoznavanje lingvističkih teorija, pisanje seminarskih radova i učenje o istraživačkim metodama. S druge strane, aktivan rad – pisanje, čitanje literature, prikupljanje i analiza podataka – trajao je oko dva meseca. U tom periodu sprovela sam eksperimente, naučila nove statističke metode i sistematizovala rezultate”, kaže ona.

Pre nego što je rad prosleđen Matici Srpskoj, Natalijin rad nagrađen je kao najbolji master rad iz oblasti srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Nišu za školsku 2023/2024. godinu. Nagradu Matice Srpske nije očekivala, ali je sama kandidatura za nju bila ogromno priznanje. Nagrada „Ljubomir Stojanovićˮ za nju je potvrda kvaliteta rada i podsticaj da nastavi da se bavi naukom.

„Nadam se da moje istraživanje doprinosi širenju svesti o tome da ne postoje „dobriˮ i „lošiˮ govori, niti „ispravanˮ i „neispravanˮ jezik – govor je izraz identiteta, i ne bi smeo biti razlog za predrasude i diskriminaciju. Dijalekat je naš maternji jezik, i u njemu govore i obrazovani, uspešni ljudi – lekari, inženjeri, profesori. Nema razloga da se svog jezika stidimo”, ističe Stojmenović.

Kako navodi, u budućnosti planira da dalje istražuje srpski jezik i njegove dijalekte. U planu joj je i izrada što kvalitetnije doktorske disertacije. Ovog leta, Stojmenović je postala i stipendistkinja Ministarstva nauke i naučni istraživač na Filozofskom fakultetu u Nišu, te ističe da se raduje sticanju novih znanja i širenju naučnih saznanja o srpskom jeziku.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Gradske opštine Medijana. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.