Najsevernija srpska škola je na Islandu, a za njeno osnivanje zaslužna je i Jelena iz Niša

Danijela Živojinović, predsednica Srpskog Kulturnog Centra na Islandu (SKCI) kaže da prema zvaničnim podacima u toj zemlji živi oko 300 građana Srbije, ali je broj onih koji pričaju sprski jezik mnogo veći – oko 2.000.

“Dosta Srba dolazi na Island sa hrvatskim, mađarskim ili bugarskim pasošem, zato što kao državljani zemalja članica Evropske unije mogu lako da dođu do radne i boravišne dozvole, dok su šanse da se dobije radna ili boravišna dozvola sa srpskim pasošem veoma male”, objašnjava Živojinović.

Prema njenim rečima, Srbii koji žive na Islandu ne zaboravljaju svoje poreklo, a najponosniji su na to što su tokom epidemije korona virusa uspeli da se izbore da njihov Srpski kulturni centar opstane i da ispuni sve uslove i Srbije i Islanda da dobije srpsku školu.

Škola u Rejkjaviku, sada je najsevernija srpska škola u celom svetu.

“Od osnivanja centra 2016. godine od samog osnivanja imali smo školicu srpskog jezika i uporno smo gradili put da škola bude priznata i u Srbiji. Decembra prošle godine dobli odobrenje i škola je zvanično počela sa radom 27. januara, na dan Svetog Save. Svečanom otvaranju prisustvovali su i predsednik Islanda Gvidni Johaneson, ambasador Srbije u Oslu Dragan Petrović. Ostaje međutim, veliko žaljenje što otvaranje školice nije dočekala naša Nišlijka Jelena Panić (51) koja je, posle duge borbe sa teškom bolešću preminula pre godinu dana Ona je jedan od glavnih inicijatora otvaranja Srpskog kulturnog centra i srpske škole. Kao diplomirani ekonomista ona je od samog osnivanja bila računovđa centra i član uprave, pokretač i organizator mnogih dešavanja koja su okupljala srpsku dijasporu na Islandu”, istakla je Živojinović.

Časovi u srpskoj školi, dodala je Živojinović, organizuju se subotom u učionicama jedne od osnovnih škola u Rejkjaviku.

Škola ima 33 učenika, uzrasta pet i po pa do 17 godina. Časove drži master profesorka srpskog jezika i književnosti Ljupka Cvijić, a nastava se odvija po program za dijasporu koji je usvojilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Nastava se izvodi kroz tri predmeta – srpski jezik, moja otadžbina Srbija i osnovi kulture srpskog naroda.

“Među decom imamo onu koja su rođena u Srbiji, ali i one koji su druga i treća generacija naših ljudi na Islandu. Svi govore srpski, čak i deca iz mešovitih brakova. Osim zvaničnih predmeta, a kao dodatnu aktivnosti krenuli smo da ih učimo i folklor, jer smatramo da je i to jedan od načina za lakše učenje jezika i čuvanje srpske tradicije”, istakla je Živojiinović.

Ona je dodala da Srpski kulturni centar na Islandu posebnu pažnju obraća na mališane, tako što svake subote organizuje radionice srpskog jezika za decu do 5 godina i u toj grupi trenutno je 15 deteta.

Prema njenim rečima, naši ljudi koji dolaze na Island najlakše pronalaze posao ukoliko znaju neki od zanata, jer su zanati veoma cenjeni i odlično plaćeni u toj zemlji. Međutim, i oni koji imaju opšta znanja i znaju engleski lako dolaze do posla jer postoji potražnja za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu pošto broj turista na Islandu iz godine u godinu raste.

Posla ima i u građevini, gde se poslednjih godina zapošljava sve vieći broj naših ljudi. Diploma, dodala je, Živojinović, nije presudna za zapošljavanje i napredovanje, već su to na prvom mestu želja da se radi i posvećenost poslu.

Prema statističkim podacima prosečna plata na Islandu iznosi oko 3.300 evra, ali oni koji tek kreću da rade u toj zemlji mogu da računaju na platu od oko 2.000 evra.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.