Živomir Žića Mihajlović rođen je u Velikoj Plani. Radio je kao novinar-snimatelj na Prvoj televiziji i TV Dević, Smederevska Palanka. Zapažene tekstove imao je u Sportskom žurnalu. Godine 2002. pokrenuo je i rukovodi kulturnom manifestacijom narodnog stvaralaštva „Koporinski sabor“ u manastiru Koporin. Osnovao je 2006. godine prestižan Međunarodni festival dokumentarnog filma „Zlatna buklija“. Autor je više desetina dokumentarnih filmova i televizijskih reportaža, nagrađivanih na brojnim festivalima.
Producent je igranog filma „Dečak i general“.
U oblasti likovnog stvaralaštva, izlagao je više puta, samostalno i kolektivno. Na jesenjem likovnom salonu 2009. godine u Velikoj Plani rad ovog autora dobio je prvu nagradu, a 2021. godine na Oktobarskom salonu u Kovinu, dobio je pohvalu u kategoriji slikarstvo.
Dobitnik je Povelje Ministarstva odbrane RS, Uprave za odnose sa javnošću i nagrade VFC „Zastava film“, za razvoj vojne kinematografije.
Radni vek proveo je na rukovodećim funkcijama iz oblasti marketinga. Imao je uspešnu sportsku karijeru. Pečat stvaralaštva stavio je u oblasti kulture i novinarstva, a kod dece će ostati upamćen po autorskoj predstavi „Veliki poklon“ i tumačenju više dramskih likova takođe iz autorske kolekcije.
Malo ko zna da je čak TRI pesme posvetio našem gradu:
LjUTE PAPRIČICE
Brzom poštom iz grada Nice, u Niš stigle zrele lubenice… Pitala se poštarka Cica:
„Gde je ta Nica?“
„Ima li ona svog malog princa?“
Sa stolice svoje ona se diže, očima ne veruje, da caru Konstantinu sve ovo stiže…
Pošiljka ova puna lubenica, stigla je njemu lično od strica…
Njegov stric bio je kralj svih polja, i grada Nice, tamo gde rastu najslađe lubenice…
Car Konstantin preko poštarke Cice, njegovom veličanstvu, kralju Nice, poslao iz Niša ljute papričice…
MALI MIŠ
U sred grada Niša jednog malog miša, zateče na ulici bujica i kiša…
Onako malenog njega hrabrost krasi, u limenku uskoči život svoj da spasi…
Talasi su bili kao soliteri, a miša iz Niša da potope hteli…
Gleda kako život malo da produži, kad sa trotoara mačak šapu pruži…
U nevolji miš razmišljao brzo, žao mu da pokvasi svoje novo krzno…
Nije hteo život da stavi na tačku, ko će da veruje ogladnelom mačku?
Uhvati ga tada neizmerna tuga, iznad brda Čegar pojavi se duga…
Mali miš od sreće nije znao gde će…
Od tvrđave niške da otvori vrata, ili prvi voz odavde da hvata…
Odluka je njegova sad konačno ova: „Nikud ja ne idem iz grada s’tri slova!“
LEVORUKI
U dalekom Nišu
levom rukom pišu. Svi su dobri đaci sve sami „levaci“…
U brzini pisanja leva ruka stiže, kao pisaća mašina samo slova niže…
Kad stignu do osmog dosta se izvešte, levom rukom pišu bez ijedne greške…
Naviknuti na to završiše školu, levoruki treba da ih deca zovu…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
