Vladimir Manić, učitelj i autor nekoliko desetina dokumentarnih i ekoloških filmova o Staroj planini i Pokret “Odbranimo reke Stare planine”, dobitnici su priznanja “Zeleni list”, u akciji “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, koju organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine.
Maniću je priznanje dodeljeno za višedecenijski prosvetiteljski rad u oblasti očuvanja prirode.
Učitelj OŠ “Sveti Sava” iz Niša dve i po decenije obilazi Staru planinu, beležeći detalje kamerom i fotoaparatom. Više stotina sati snimljenog materijala o lepotama divljih predela, biljnim i životinjskim vrstama, starim naseljima, stočarima, crkvama i manastirima, uobličio je u filmove, od kojih su neki nagrađeni na međunarodnim festivalima, a neki se, po odobrenju Ministarstva prosvete, koriste u školama širom Srbije. Vladimir Manić može da se pohvali i značajnim otkrićima, jer je početkom devedesetih na Vidliču snimio riđeg mišara, pticu iz porodice jastrebova za koju se do tada nije ni znalo da živi na našim prostorima, snimio je i crnoplodnu dunjaricu, za koju se, takođe, nije znalo da postoji u flori Srbije. Manić je otkrio i snimio seriju velikih vodopada u slivu Toplodolske reke, koji su bili nepoznati javnosti. 
„Ova nagrada stigla je u vreme kada obeležavam 25 godina od snimanja svog prvog dokumentarnog filma. Potičem iz tih krajeva i mnoge planinske staze su mi poznate što je u određenoj meri olakšalo moj rad. Danas mi, možda, ne bi pošlo za rukom, jer, planina uvek izgleda drugačije a i civilizacija uzima svoj danak. Imao sam sreću da zabeležim život gorštaka, kakvih više nema na staroplaninskom području, a to što sam otkrio neke retke vrste ptica i biljaka, kao i vodopade, smatram božijim blagoslovom. Sve sam to radio zbog dece i svojih đaka, kojima sam želeo da pružim više znanja i ostavim neki zalog za budućnost. Problem naše nauke je to što nam istraživači sede u kancelarijama umesto da istražuju na terenu. Sve sam svoje ekspedicije sam finansirao, sudarao se sa birokratskim propisima o snimanju retkih vrsta, i ne žalim ni za čim“, rekao je Manić na dodeli nagrade.
Za upornu borbu protiv izgradnje mini hidroelektrana, nagrada “Zeleni list” pripala je Pokretu “Odbranimo reke Stare planine”. 
Za kratko vreme, Pokret je učinio vidljivim problem izgradnje derivacionih mini hidroelektrana na planinskim rekama Srbije. Brojnim akcijama, među kojima je i najveći ekološki skup u novijoj istoriji naše zemlje, vraćanjem reka u korita, tribinama i protestima, uspeli su da podignu svest građana o šteti koju ovi objekti prave. Novi skup u cilju odbrane staroplaninskih reka, ovaj Pokret, najavio je za 19. maj 2019.
“Crni list” za najvećeg zagađivača prirode, ove godine, dobili su Termoelektrana i rudnici Kostolac, zbog neodgovarajućeg saniranja pepelišta i nebrigu o životnoj sredini. 
“U saniranje pepelišta na koje se odlaže jalovina ove termoelektrane, Evropska banka za obnovu i razvoj uložila je 35 miliona evra“, rečeno je na proglašenju najvećeg zagađivača godine.
Tradicionalno, dobitnici se ni ovaj put nisu pojavili na dodeli priznanja.
Jedno od tri specijalna priznanja “Zeleni list” pripalo je Misiji OEBS u Beogradu, za višegodišnju podršku u očuvanju životne sredine. Jačanje principa dobrog upravljanja i očuvanje ekoloških prava su ključne oblasti angažovanja Misije OEBS u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine, podsetio je Andrea Oricio šef Misije OEBS u Srbiji.
“Sve naše aktivnosti bile su usmerene na pružanje podrške državnim i lokalnim vlastima kako bi ispunili obaveze u vezi sa obezbeđivanjem pristupa informacijama o životnoj sredini, promovisanju većeg učešća javnosti u procesu donošenja odluka o pristupu pravosuđu, u skladu sa Arhuskom konvencijom Ujedinjenih nacija koju je Republika Srbija 2009. godine ratifikovala. Posredovali smo u susretima i diskusijama između civilnog i državnog sektora kako bi se utvrdili nedostaci i formulisala rešenja za ekonomske i ekološke izazove i organizovali smo kampanje za poboljšanje upravljanja otpadom, vodama i rizicima od katastrofa”, rekao je Andrea Oricio.
Specijalno priznanje “Zeleni list” dobili su i Revija ZOV i prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
“Zeleni list” ove godine poneli su i:
Organizacija “Srbija za mlade”, Pokret “Trash heroj Srbija”, Dragana Kojić arhitekta koja pravi kuće od blata, Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije, Izviđački odred “Stevica Popov” iz Platičeva, Inženjeri zaštite životne sredine Novi Sad, Dragana Racković urednik emisije “Pod staklenim zvonom” i Organizacija “Animal rescue” Srbija.
Najstarije ekološko priznanje u Srbiji osmišljeno je pre 36 godina, sa ciljem podizanja svesti o značaju zaštite, ukazivanja na probleme i moguća rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Ekološki magazin “Čekajući vetar”, Drugog programa Radio Beograda i Društvo za čistoću vazduha, više od tri i po decenije etiketira i javno proziva zagađivače i promoviše zaštitnike prirode. Poslednjih deset godina, partner Radio Beogradu u ovoj akciji je Pokret gorana Vojvodine.
Svoje predloge za zagađivača i zaštitnike životne sredine dali su novinari ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija iz čitave Srbije, kao i udruženja, organizacije, institucije i pojedinci.
Priznanja su dodeljena u svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
