MUŠKI TEKST Jabuka pod kruškom

MUŠKI TEKST Jabuka pod kruškom

09:28
1322
1
Branko Radosavljević
PODELI
Foto: Branko Radosavljević

Nebrojano puta sam ulazio u diskusiju. Iz diskusije se može izaći samo sa zaključkom. Za zaključak je potrebno dvoje, jedan je u pravu dok drugi menja svoje mišljenje. Samo savršeni i glupi umovi ne menjaju svoje stavove. Da li je ipak moguće prihvatiti tuđe mišljenje? Problem je veoma kompleksan, potiče od ranog detinjstva kada se kao deca ubaksuzimo i ne želimo da nam neko drugi bilo šta sugeriše jer mislimo da znamo. Ne znamo. Celi se život uči. Za sve što ne znamo drugi su nam krivi. Pođimo uvek od sebe. Ne možemo podneti komšiju koji se brčka u bazenu jer ga mi nemamo. Država je problem? Ne. Živimo u istoj državi. Njemu je otac ostavio, nije on to sam… Ne, steknimo mi kao roditelji pa ostavimo svojoj deci. On koristi sistem. Eto ti odgovora – koristi ga i ti. Izgovora nema, kad odrasteš sam se pokrećeš, sam se menjaš i bežiš od autoriteta da bi gradio svoj. A zašto si svoj ako tu svoju datost ne koristiš svrsishodno? Rana indoktrinacija stereotipovima kreira rigidnu paradigmu. Tada skoro pa nema pomaka.

konstantin

Podele su vazda delile, nikada nisu spajale. U trendu je separacija, svako traži svoje, neće niko ništa sa tuđim. Ipak, svako danas ima pravo da se oseća po svom nahođenju. Svako ima svoju vrednost ali u skaldu sa tradicijom, okolinom, društvom ili jednom rečju kulturom. Kultura određuje kastu, teško je izaći iz okvira kada si već u njega stavljen, pogotovu ako si tako rođen. Ako nisi mogao da biraš možeš li biti osuđen za dobijeno?

Muškarac po rođenju dobije prezime, svoj okvir u kome (ne)želi da bivstvuje. Lepo je kada su ti koreni čisti, a šta ako nisu? Možeš li se iz svoje kože? Lako je nama. Rodimo se sa nasledstvom pa ga i lakše stvaramo jer znamo svoje dedove i korene – imamo isto prezime. Isto se i žena rodi, ima i ona svoje pretke, nasleđe i prezime. Potpisujući zaključenje svog braka ona često otpisuje svoje prezime. Odriče se okvira u kome su ona i njeni živeli vekovima da bi ti i ona stvorili svoj. Primeti li neko simboliku promene, razume li to iko nakon hazardnog čina gromoglasnog aplauza u „svečanoj“ sali. Ne. Tradicija zahteva da ona mora promeniti ono što je dobila od svoga oca i majke. Tradicija je dogma. Eh, da je barem anksiom – lako bi. Ako si do danas bio Pera, kako bi ti bilo da si od sada Žika?

Ako si muškarac, tvoje je da zaradiš platu, da prehraniš porodicu i da budeš „stub“. Breme je to. Zaslužio si pivo sa drugarima, ne brini, žena će otići u dragstor i ohladiti ga za tebe, setiće se i kikiriki da kupi, pospremiće i kuću da tvoji ne nađu zamerku na domaćinstvo. Iako si pripit, očekivaće na kraju večeri da je zagrliš, pomaziš i poljubiš. Ne, dobiće krpu i sunđer, dobiće prljave sudove. Zaboravljaš da i ona mora zaraditi platu. Zaboravljaš da ste i ti i ona produkti onoga što činite. Žanješ kako si sejao!

Gospođica, gospođa, slobodna, udata, raspuštenica, udovica, kurva, devojka, radodajka… Nažalost, društvo ima svakojake sinonime koje determinišu ženu u zavisnosti od vrste odnosa sa muškarcem, ipak u svakom ona ostaje žena. Muškarac će uvek ostati „samo“ gospodin. Zašto smo svi na rođenju isti, pred bogom skoro jednaki, na poslu prividno podjednaki, u kući neravnopravni a u braku polarizovani? Zašto je tvoj odgrizak salame u tanjiru njen prljavi ostatak, ako ga ona spere bićeš čist kao i tvoja majca. Možeš sve to i sam ali nećeš. Ko je ovde prljav?

Zar nisu žena i muškarac ljudi tj. osećajna bića? Žena u braku procveta, uvene ili ostane pupoljak, muškarac determiniše cvet. Ako ga miriše cvetaće, ako ga ne miriše ne može ocekivati zanosni miris a ako ga i ne gleda nema sunca tom cvetu – ostaće pupoljak. Mora se negovati. Žena je ista ali različita. Pokušaj razumeti ženu i ona će razumeti tebe. Žena je moja ćerka, ona će sutra biti devojka, žena i majka. Ako je ja nisam ponižavao nemoj ni ti. Ja je volim koliko i mog sina, ne odvajam ih. Vaspitavam ih drugačije ali su isti.

U retkim trenucima će ti žena reći da si pogrešio i da je trpela nebrojano puta, a ti umesto da podigneš svest i razum ti ćes možda podići ruku. Na sebe ćeš je podići! Sebe ćeš udariti! Mozda sam ja usamljena jabuka pod kruškom. Možda sam sâm tamo došao. Možda sam jabukom postao. A ti?


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


1 KOMENTAR

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *